Evo da li će u Srbiji uskoro biti GEJ BRAKOVA (FOTO)

Nacrt Građanskog zakonika, koji će biti na javnoj raspravi do sredine iduće godine, ne predviđa mogućnost sklapanja homoseksualnih brakova niti pravo da ti parovi usvajaju decu. 

Preporučujemo

GRČKA LEGALIZUJE GEJ ZAJEDNICE? Evo šta kaže njihov najnoviji zakon!

Taj akt predviđa mogućnost da se odnosi između lica istog pola - u vidu građaske zajednice, domaćeg partnerstva ili u bilo kom vidu, regulišu posebnim zakonom tako što bi im se priznala ista prava kao i parovima iz vanbračnih zajednica muškarca i žene.

Komisija za izradu GZ se uopšte nije bavila tim pitanjima, jer bi to pre svega bilo suprotno Ustavu koji izričito predviđa da je brak zajednica muškarca i žene, rekla je član Komisije Olga Cvejić Jančić Tanjugu.

- Međutim, ono što bi bilo u skladu sa našim Ustavom jeste da se homoseksualnim parovima priznaju prava koja se priznaju heteoseksualnim partnerima koji nisu sklopili brak, odnosno koji žive u vanbračnim zajednicama - ukazala je Cvejic Jančić.

Foto: Marko Todorović

Prema njenim rečima, Srbija će jednog dana morati da reguliše prava koja proizlaze iz zajednice života osoba istog pola, ali ne u vidu sklapanja braka ili prava na usvajanje dece, nego u onom obliku u kome se to priznaje i vanbračnim zajednicama između muškarca i žene. Istopolnim partnerima koji žive u zajednici sada nisu priznata nikakva prava koja iz te zajednice proizilaze kao što su pravo na deobu zajednicki stečene imovine, pravo na međusobno izdržavanje tokom i nakon prestanka partnerstva...

Zato je Komisija, prema rečima Cvejić Jančić, ostavila mogućnost da se to pitanje uredi posebnim zakonom koji će regulisati - koja prava i pod kojim uslovima bi im bila priznata. Nacrt GZ sadrži samo jedan stav u kojem je navedeno: ''''zajednica života lica istog pola uređuje se posebnim zakonom''''.

Ustav definiše da se "brak zaključuje između muškarca i žene na osnovu slobodno datog pristanka pred državnim ogranom", a vanbračna zajednica se izjednačava sa brakom.

Foto: Marko Todorović

Cvejić Jančić je takođe ukazala da je u najnovijoj odluci povodom tri italijanska slučaja homoseksualnih parova, Evropski sud za ljudska prava ponovo istakao da države članice Saveta Evrope, koje su potpisnice Konvencije o ljudskim pravima, moraju da poštuju slobodu izbora zajednice života, a Srbija je potpisnica Konvencije.

Komisija smatra da je sklapanje braka lica istog pola u Srbiji u ovom momentu preuranjeno, imajući u vidu da je do 1994. godine homoseksualni odnos predstavljao krivično delo, kao i da je u svesti naroda ukorenjeno shvatanje da je taj odnos nešto neprihvatljivo, nedopušteno, čak i bolesno.

Kada je u pitanju jedno od mogućnih rešenja za poseban zakon, zajednica osoba istog pola mogla bi da bude predviđena kao "faktička zajednica" - bez obaveze registracije bilo koje vrste, mada bi u tom slučaju ostao problem dokazivanja njenog postojanja, kao i da bi mogla da se predvidi registracija tih zajednica, u kom slučaju bi bilo potrebno ustanoviti poseban registar koji bi vodio administrativni organ.

Foto: AP/Tanjug

Oba rešenja se nalaze u pravnim sistemima drugih država. Kada je reč o usvajanju dece, priznavanje tog prava takode zahteva vreme i viši stepen tolerancije nego što je to trenutno slučaj u Srbiji, pa zbog toga to pitanje u Komisiji nije razmatrano kao opcija.

Međutim, u praksi Evropskog suda za ljudska prava, koji je nadležan i za odluke domaćih organa kojima su povređena prava garantovana Konvencijom o ljudskim pravima, ima odluka kojima je ustanovljena takva povreda zbog nepriznavanja prava na usvojenje zbog homoseksualne orijentacije budućeg usvojioca, kao što je to slučaj u kom je bila tužena Francuska.

Francuska je nakon toga, kao i Engleska i Vels, priznala 2013. godine i pravo na sklapanje braka, čak i u crkvenoj formi i pravo na usvajanje dece. Pravo na usvajanje dece homoseksualnim partnerima inače je priznato u mnogim savremenim pravima evropskih i vanevropskih zemalja.

Foto: Tanjug/AP

To je slučaj sa Argentinom, Belgijom, Brazilom, Danskom, Irskom, Islandom, Holandijom, Norveškom, Španijom, Švedskom, Engleskom i Velsom, Urugvajem.

U Nemačkoj od 2004. godine pravo na usvajanje dece priznaje samo istopolnom partneru biološkog roditelja deteta, kao i u Finskoj i na Grenlandu od 2009. U Sjedinjenim Americkim Državama je u nekim državama dozvoljeno je da sitopolni partneri usvajaju decu u Masačusetsu, Floridi, Kaliforniji, Ajovi, Nju Džersiju, Njujorku, Vermontu, Vašingtonu...

(Telegraf.rs / Tanjug)