SVET JE KLEČAO PRED SRBIMA I LIO SUZE: Sva junaštva Kraljevine Srbije u Velikom ratu na Savi i Dunavu (FOTO) (VIDEO)

Ada Ciganlija, omiljeno prestoničko kupalište, nije oduvek bilo mesto zabave, dobrog provoda, sunčanja, i uživanja u "čistoj" vodi u kojoj niko nikada nije izvršio nuždu (daleko bilo!).

Preporučujemo

Zapravo, tek se nakon Prvog svetskog rata ova beogradska lokacija počela da pretvara u ovo po čemu je znamo danas, a na početku tog konflikta igrala je potpuno drugačiju ulogu.

28. jula 1914. godine, svega nekoliko sati nakon što je formalno Kraljevini Srbiji rat objavila Carska i kraljevska vlada Austrougarske monarhije u Beču, sa njihovog monitora "Bodrog", inače tada stacioniranog u Zemunu, počelo je bombardovanje našeg glavnog grada.

Odmah je postalo jasno svima da je odbrana Srbije odbrana Beograda, a odbrana Beograda - odbrana reka Save i Dunava koje su ga prigrlile!

Austrougarski monitor "Bodrog" sa kojeg je bombardovanje Beograda počelo nekoliko sati nakon što nam je Carska i kraljevska vlada u Beču objavila rat 28. jula 1914. Foto: Wikipedia/Kilophot G.m.b.h. Vienna

Zbog toga smo se odmah uhvatili u koštac sa osnivanjem i izgradnjom srpske Rečne flotile, koje do tada nije bilo. U rukavcu Čukarice, kod Ade Ciganlije, zaklonjeni od pogleda neprijatelja, čuvani minskim preprekama i savezničkim baterijama, radili smo. Tu je bila i glavna baza.

Jedan od prvih brodova koje smo preradili za naše potrebe bio je austrougarski "Forte", koji je ujedno bio i prvo plovilo kojim je dušmanin pokušao da izvede prelaz u Beograd, i koji se bio tom prilikom nasukao; kada smo prešli u Srem i Banat, na teritoriju neprijatelja, nakon Cerske bitke, iskoristili smo priliku i odsukali "Forte", prebacili ga na Adu Ciganliju, popravili, naoružali, i uvrstili u Rečnu flotilu.

Za ono kratko vreme koliko je bio u upotrebi, dok nije potopljen 18. novembra, "Forte" se pokazao brzim pa je korišćen i za izviđanje i za napadanje.

Foto: Arhiva

27. oktobra naša je vlada u Nišu obaveštena da nam u pomoć stiže jedna francuska mornarička baterija od tri topa "M. 1891" kalibra 139 mm sa četiri oficira i 96 ljudi, na čijem je čelu stajao kapetan Piko. 1. novembra je bila u Solunu, četiri dana kasnije u Rakovici.

Iako je krajem tog meseca morala da se povlači (Beograd je pao 3. decembra, povraćen 15.) imala je velikog uspeha protiv austrougarskih monitora. Paralelno sa svim tim događajima, stižu i dva ruska mornarička topa "M. 1877" kalibra 152,4 mm, a nešto kasnije i novi francuski topovi.

Dotur morskih mina i torpeda od strane saveznika počeo je i pre nego što smo krajem 1914. godine - posle veličanstvene pobede na Kolubari zbog koje je svet pao na kolena na sam pomen našeg imena - povratili severni i zapadni deo zemlje, i sam Beograd 15. decembra, nakon manje od dve sedmice u rukama dušmana.

Foto: Arhiva

Sava i Dunav su već tada bili teško minirani, i od nas i od strane Dvojne monarhije; čak i pre prvog pada Beograda, stigle su nam ruske mine i jedno manje minersko odeljenje, pa smo dobrano minirali ne samo prostor oko Beograda i već i onaj oko Grabovačke ade, nizvodno od Šapca.

Kada su zauzeli glavni grad Kraljevine Srbije, Austrougari su očistili reke, ali smo mi bili pristupili novom miniranju odmah po povratku.

Naime, poslednjeg dana 1914. godine, stigle su nam nove mine iz Carske Rusije pa je 6. januara 1915. godine pukovnik Miodrag Vasić počeo sa miniranjem Dunava a ruski kapetan Grigorenko sa postavljanjem minskih prepreka na Savi, kod Drenovačke ade, uzvodno od Šapca.

Foto: Arhiva

Istovremeno, stižu i Englezi: 26 visoko obučenih britanskih pomoraca na čelu sa kapetanom Emohom, koji su sa sobom doneli 25 tona mina i eksploziva. Opet, istovremeno sa tim, u Ralju stižu i francuske mine. Sve kad se sabere, saveznici su u našim rekama postavili oko 800 mina i u potpunosti onemogućili Austrougare da komuniciraju sa bugarskim pristaništima.

(Kada budete pričali sledeći put o tome da nam naši zapadni saveznici ništa nisu pomagali, setite se ovoga, i celog ovog teksta. A setite se i nekih naših pređašnjih tekstova, poput: AMERIČKI MILIONER KOME DUGUJEMO ŽIVOTE SRPSKE DECE: Priča da se naježiš i proliješ reku suza).

Početkom februara 1915. Englezi su komandovanje svojim odredom u odbrani Beograda prepustili admiralu Trubridžu, sa kojim je u odbranu srpskih obala Save i Dunava stiglo i osam topova "Q. F." kalibra 119 mm sa po 200 metaka i tri artiljerca po topu; bili su raspoređeni u četiri baterija od po dva topa, a baterijama su komandovali srpski oficiri.

Austrougarski monitor "Bodrog" sa kojeg je bombardovanje Beograda počelo nekoliko sati nakon što nam je Carska i kraljevska vlada u Beču objavila rat 28. jula 1914. Foto: Arhiva

Engleski torpedni čamac dugačak 13,7 metara, koji je razvijao brzinu od 16 čvorova, i kojim su bili snabdeveni i drednoti britanske mornarice, stigao je sredinom marta 1915. godine, naoružan sa dva torpeda 450 mm i brzometnim automatskim topom "hočkis" kalibra 47 mm, skupa sa engleskom posadom.

Pridodat je našoj Rečnoj flotili i dodatno opremljen domaćim mitraljezom "maksim". Komandovao mu je kapetan korvete Ker uz pomoć srpskog locmana, i uskoro je dobio i nadimak - "Teror Dunava"!

Ipak, nisu svi njegovi napadi bili uspešni, barem ne u konvencionalnom, direktnom smislu.

Foto: Arhiva

Naime, u noći 22/23. aprila, pa potom i 17. maja, ovaj čamac je izvršio neuspešne torpedne napade na brodove stacionirane kod Zemuna, ali je i to prenerazilo Austrougare budući da je upotreba tog oružja na rekama bilo nešto nepoznato i nečuveno do tog trenutka. Zbog toga su sami sebi ograničili slobodno manevrisanje po našim rekema. Nažalost, biće potopljen 7. oktobra 1915.

30. marta te godine austrougarski brod simptomatičnog naziva "Belgrad" probijao se natovaren sa 300 morskih mina koje su bile namenjene Turcima kao pomoć za odbranu Dardanela.

Nikada nije stigao do svog odredišta jer je između Vinče i Ritopeka, sa posadom zbunjenom preciznošću srpskih topova sa obale, naleteo na našu minu oko 11 časova, zbog čega se zadnji deo broda zapalio te je došlo do spektakularne eksplozije koja ga je raznela pa je završio na dnu lepog, plavog, krvavog Dunava. Samo su krmar i ložač nekim čudom preživeli, a delovi broda su završili čak i u ritopečkim vinogradima.

Parni tegljač "Una", kako se prvobitno zvao, napravljen je 1913. u Budimpešti za potrebe AU rečne ratne mornarice. U Prvom svetskom ratu, pod imenom "Župa", služio je kao bombardni brod u napadu na Beograd. Foto: Muzej nauke i tehnike Beograd

U maju smo kod Ade Ciganlije uništili brzi austrijski patrolni čamac "S" koji je imao zadatak da izviđa odbranu naše prestonice, a 6. avgusta 1915. godine porinut je prvi rečni ratni brod koji smo mi sami u potpunosti sagradili - "Jadar", koji je imao dva mitraljeza u kupoli, a polagao je i mine.

Taj se dan danas uzima kao Dan Rečne flotile. Tamo gde je sagrađen, u rukavcu Čukarice, građena su i dva naša oklopna čamca, "Dalmacija" i "Bosna", sa topovima i mitraljezima na kupolama.

Do oktobra 1915. godine, Rečna flotila je imala oklopljeni brod "Timok", oklopljeni čamac "Jadar", brze motorne čamce "Sloboda" (na kojem je bila ruska posada), "Pobeda" i "Sveti Đorđe", gorepomenute "Dalmaciju" i "Bosnu", kao i više šlepova i oko stotinak običnih čamaca.

Foto: clydesite.co.uk

Rečna flotila je bila potčinjena Komandi Velike Ade Ciganlije, a njen zapovednik je bio potpukovnik Milan J. Radojević koji je ujedno i prvi komandant naše Rečne flotile. U njenim redovima - starci i omladinci, borbenog morala kakav se samo poželeti može.

"Naoružani mitraljezima, srpski brodovi patrolirali su na Savi i Dunavu. Često su upućivani i u izviđanje uz Dunav, pa je kapetan Milan Mišić sa brodom 'Timok' prodro u Novi Sad, izazvao paniku u Pristaništu i okrenuo natrag gonjen i zasipan vatrom. Stigao je u Beograd probijenih grudi. Ipak je preboleo ranu", pisao je Mladen St. Đuričić.

Kada je krenula nemačka ofanziva 6/7. oktobra 1915. godine, na čelu sa feldmaršalom Makenzenom (koga Srbi pamte po dobru jer je gajio divljenje prema našem narodu i bio neprijatelj kakav se poštuje, jer je on pre svega poštovao nas), Rečna flotila je vršila bravure nad nadmoćnim neprijateljem na liniji Čukarica-Železnički most, koji je tada već bio porušen.

Austrougarski monitor "Bodrog" sa kojeg je bombardovanje Beograda počelo nekoliko sati nakon što nam je Carska i kraljevska vlada u Beču objavila rat 28. jula 1914. Foto: navypedia.org

Sa šlepova natovarenih peskom neprijatelju smo nanosili teške gubitke, ali su Nemci uspeli da potope čamce "Pobeda" i "Sveti Đorđe", a nešto kasnije je potopljena i "Sloboda" (simbolično).

8. oktobra 1915. godine u odbrani Beograda veličanstvena je bila francuska baterija koja je sa obale teško oštetila monitore "Ens" i "Temeš 2", ali je tog dana stiglo i naređenje od Vrhovne komande da se sve što je od Rečne flotile ostalo - potopi, da ne bi palo u ruke Centralnih sila.

Nedugo potom, odbačeni smo od obala naših divnih reka, pa preko Albanije i Krfa stigli do Solunskog fronta. Na te obale ćemo se vratiti 1918. godine, krunisani vencem vaskrsenja.

(Inače, "Pobedom" je komandovao Šefket Halilović, koji je ratovao za Turke kod Kumanova, ali je zarobljen i lečen u Beogradu, gde je i ostao. Potom je pristupio našoj vojsci kao dobrovoljac, da bi brzo napredovao. Kada je njegov brod bio potopljen 7. oktobra, Šefket je skinuo mitraljez i sa svojom posadom krenuo u juriš na Nemce sa leđa. Poginuo je, baš na tom mestu.)

Rečna flotila Vojske Srbije danas! Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Jedan inostrani novinar ovako je opisao tu sizifovsku borbu na i oko Ade Ciganlije, u slavu Beograda i Srbije:

"Prolazeći pored ovog niskog, dugačkog i žbunovitog ostrva, na kome je i danas retko visoko drveće izrešetano puščanim zrnima, a položene grane i danas leže, živo me podseća da je svaki žbun i svaka stopa ove vlažne zemlje natopljena krvlju hrabrih branilaca i mnogobrojnog isto tako hrabrog napadača.

Putniče, idi malo više na Banovo brdo, pa pogledaj mnogobrojne humke onih koji su dali svoje živote na ovom ostrvu. Tamo počivaju jedan kraj drugog hrabri branioci i njihovi protivnici iz daleke Nemačke, na domaku Beograda, za koji su pali."

(O. Š. / Izvor: Admiral Boško Antić/Politikin Zabavnik br. 3291)