USPELI SU U ŽIVOTU ZAHVALJUJUĆI NANOGICI: Jedan izgradio vodovod u selu, a drugi dobio posao! (FOTO)

Oko 500 Šumadinaca za tačno četiri godine postojanja Kancelarije za izvršenje alternativnih sankcija u Kragujevcu zamenilo je kazne zatvora za kazne van institucija, novčane kazne za rad u javnom interesu, a neki su dobili i drugu šansu da promene život.

Preporučujemo

SELAKOVIĆ: Kućni zatvor kao alternativna sankcija

Od njih 500 jedan osuđenik dobio je nakon izdržavanja kazne posao u preduzeću gde je radio u javnom interesu.

Drugi osuđenik dug prema društvu je otplatio znanjem, jer je jedini u selu znao kuda je prošao vodovod pre 50 godina. Osuđenik koji nosi nanogicu za Telegraf je objasnio kako mu je ova spravica spasila život.

Kragujevačka Kancelarija najčešće je primenjivala tri sankcije - kaznu rada u javnom interesu, kaznu zatvora u prostorijama u kojima osuđeni stanuje i uslovnu osudu sa zaštitnim nadzorom.

Foto: Telegraf

Slađan Memarović, jedan od poverenika Kancelarije, kaže da je za četiri godine postojanja realizovana 201 kazna zatvora u prostorijama u kojima osuđeni stanuje. Trenutno 40 osoba u Šumadijskom okrugu služi ovu kaznu, a još 20 je na čekanju.

- Poslednjih godina svake sledeće imamo skoro duplo više ovakvih sankcija nego u godini pre, a sličan trend očekujemo i 2016. Za pojedine vrste krivičnih dela i efekti kažnjavanja su bolji, a ušteda državnih para je velika - pojasnio je Memarović.

Kragujevčanin D. A. (35) već šest meseci nosi takozvanu nanogicu. Zakon je prekršio nasilničkim ponašanjem. Kaže da je ovakvim služenjem kazne praktično sačuvao život koji je vodio pre izvršenja krivičnog dela.

- Sačuvao sam posao, a spasio sam i emotivnu vezu u kojoj sam, što mi je mnogo bitno. Ja sam već bio u zatvoru, pa bolje nego mnogi mogu da kažem kakva je razlika između robijanja i ovakvog služenja kazne. Kada neko dopadne zatvora, šanse da se tamo opet vrati mnogo su veće. I ako "ležiš" zbog sitnog krivičnog dela, na robiji si stalno u kontaktu sa izvršiocima teških dela i družeći se sa njima rizikuješ da se zaglibiš dublje u kriminal - ispričao je D. A. i objasnio da je služeći kaznu sa nanogicom imao vremena da shvati da mora da menja način života da ne bi opet rizikovao zatvor.

Foto: Telegraf

- Shvatio sam da ne smem da vodim noćni klub, da ne smem da živim noćnim životom, jer tako i dopadam u nevolje. Pružena mi je još jedna šansa i ja se borim da je što bolje iskoristim - kaže D. A. iz Kragujevca.

Poverenik Miloš Ilić kaže da je kazni rada u javnom interesu za četiri godine bilo 202. Petar Nevojdić iz JKP "Čistoća" objašnjava da je kaznu u ovom komunalnom preduzeću u poslednje dve godine služilo 35 osuđenih.

- Jedan od njih je prošle godine nakon služenja kazne primljen u "Čistoću". On je bio osuđen zbog saobraćajnog prekršaja. Kod nas osuđeni obavljaju poslove u krugu preduzeća, čiste, sortiraju otpad, rade u Zoohigijeni koja se bavi udomljavanjem pasa i mačaka. Tretman tih osoba ni po čemu se ne razlikuje od tretmana onih koji rade kod nas - kaže Nevojdić.

On dodaje da su samo u "Čistoći" osuđeni imali 3.154 radnih sati. Ako se računa da je cena radnog sata 125 dinara, dolazi se do cifre od oko 400.000 dinara. Toliko su osuđeni svojim radom dali državi.

Foto: Telegraf

Još jedan osuđeni, tridesetogodišnji D. A. kaže da je u "Čistoću" stigao po kazni rada u javnom interesu i da treba da odradi 120 sati. On je počinio saobraćajni prekršaj i kažnjen je sa 15.000 dinara. Pošto taj novac nije imao, kazna je preinačena u 120 sata rada.

- Na suđenju mi je sam sudija predložio kaznu rada u javnom interesu. Ja nisam ni znao da to postoji. U ovoj situaciji, to je spas i za mene i za moju porodicu. Odradiću svoj dug, a ne moram u zatvor - kaže D. A. iz Kragujevca.

Kragujevačka Kancelarija potpisala je ugovore i sa nekim mesnim zajednicama gde se kazne sprovode, pa je u jednom slučaju baš osuđeni bio osoba bez koje mesna zajednica ne bi uspela da obnovi seoski vodovod.

Foto: Telegraf

- Niko sem osuđenog nije znao gde je prošla pre 50 godina linija. U pitanju je osoba koja je zbog učinjenog prekršaja bila kažnjena sa 5.000 dinara ili 40 radnih sati. Dogovorili smo da osuđeni kaznu odsluži tako što će ucrtati i pokazati kuda je prošao vodovod, da bi on bio najzad popravljen. Tako je ta osoba odslužila kaznu, a zajednica je problem pijaće vode besplatno rešila - obrazložio je poverenik Miloš Ilić.

Treća često primenjivana sankcija - uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom, predstavlja ne samo nadzor nego i tretman osuđenika. Poverenik Danijela Ristić pojašnjava da to podrazumeva da osuđeni treba da ispuni neke obaveze.

- To su lečenje bolesti zavisnosti, psihosocijalno savetovanje, izvršavanje roditeljskih obaveza, osuđeni treba da nadoknadi štetu prouzrokovanu krivičnim delom. Uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom se može izreći u trajanju od jedne do pet godina - rekla je Danijela Ristić.

Foto: Telegraf

Porast kriminaliteta utiče na veće opterećenje zatvorskih ustanova i istovremeno pokazuje da kazna zatvorom, sankcija koja je skupa po društvo, ne ostvaruje očekivane efekte. S druge strane, široka primena uslovne osude prema prestupnicima "niskog rizika" često je kritikovana zbog relativne blagosti.

Između dve suprotstavljene opcije - kazne zatvora i uslovnog kažnjavanja, postoji lepeza sankcija i mera. Ove mere objedinjene su pod nazivom alternativne sankcije. Grubo rečeno, one se primenjuju za krivična dela za koja je zaprećena kazna do tri godine.

(Marija Raca)