Dragana Savić je napisala STATUS, koji je RAZBESNEO SRBIJU, a onda joj je stigao odgovor... (FOTO)
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Daca
U pravu je i majka i pozoriste ! Prva i osnovna stvar kriv je sistem ! Krivi su dosta i roditelji koji misle ako su kupili kartu da su kupili sve , ne vaspitanje dece ! Ovo bolesno dete je na zalost bilo zrtva ostale zdrave i nekulturne dece i bezobraznih roditelja ! Zaboravili smo osnovnu stvar sa kojom nas narod do skoro mogao da se ponosi , a to je lepo vaspitanje i kultura !!!
ALTERNATIVA
Ovo bi se rešilo boksovima sa po 2 mesta. Kada je bilo koje dete nemirno ili se burnije veseli i tako ometa predstavu, roditelji bi jednostavno mogli da sednu u box sa velikim staklom (koje ide oko celog boxa), da bi dete videlo sve u pozoristu kao sto bi i da sedi na mestu, a koje bi opet bilo zvučno izolovano, u smislu da može da čuje sve oko sebe, a da njega ne mogu da cuju. Pa neka se veseli do mile volje i nikom ne smeta. Deca i treba da se vesele ako to zele, nije realno od deteta sa autizmom ocekivati da ne reaguje glasom i pokretima, ako ono inače tako izrazava emocije. Ima i dece koja nisu autistična pa opet vole da se glasno smeju na primer, a to može ometati ostalu decu koja žele da prate predstavu. Ti boxovi bi sve rešili.
Dana
Jasno je da majci ovde nije lako, ali i ona mora vec do sada da zna sta moze I sta ne moze sa svojim detetom. Ne moze, na primer, da ga povede na operu I da ga pusti da vristi, obezbedjenje tu samo sledi pravila. Kakav bi utisak ponela sa predstave sva ostla deca osim da je tu bilo dete koje je vristalo sve vreme. Pravila su pravila za sve isto. Zato pozoriste saradjuje sa udruzenjima i pravi predstave samo za decu sa posebnim potrebama. Moj sin je isto tako upozoren vise puta na predstavama pa sam ga izvodila napolje da smiri, jednom su me isterali is poste jer je bio nemiran. U predskolskoj su me molili da mu promenim skolu a kada sam odbila skola je pozvala psihologa da sedi u klupi sa mojim sinom i da da skoli zvanicni dokument da moj sin treba da ide u specijalnu skolu. Mi zivimo u Australiji. Psiholog je odbio a njegova uciteljica plakala od besa. Moj sin je samo bio extremno nemiran, sada je vec veliki ali meni su ostale traume od svega toga i jako mi je zao majke u ovom slucaju ali ne krivim pozoriste nimalo.