Dragana Savić je napisala STATUS, koji je RAZBESNEO SRBIJU, a onda joj je stigao odgovor... (FOTO)
Povodom incidenta koji se dogodio u Pozorištu lutaka u Nišu, 17 decembra, kada je prema navodima Dragane Savić, jedan radnik izbacio nju i njeno dete s posebnim potrebama, i to zato što se dečak radovao gledanju predstave na način na koji jedino ume, oglasilo se i pozorište za decu.
Preporučujemo
PLJAČKA O KOJOJ BRUJI SRBIJA: Maskirana unuka htela da opljačka baku, a onda se desilo nešto NEOČEKIVANO!
UŽAS NA SVETOG NIKOLU: Mladići ostali ZAROBLJENI U AUTU koji je sleteo u reku, na dubini od 13 METARA!
Ovaj događaj pokrenuo je lavinu komentara, uglavnom negativnih na račun pozorišta, na društvenim mrežama.
U saopštenju za medije iz pozorišta za decu navode da treba da se čuje i njihova istina, ali da im nije namera da osuđuju, niti da se brane, već da odgovore na brojna pitanja koja se nameću.
Prenosimo vam saopštenje:
- Ali pre toga moramo se osvrnuti na sam događaj. Svaka priča ima dva istine, pa i ova. Jednu istinu ste već svi čuli ili pročitali, a drugu još niste. A ona glasi ovako. Po rečima mame devetogodišnjeg Danila, on se “samo radovao na način na koji se raduju deca sa autizmom i nije pokazivao nikakve stereotipije”. Iz ugla kolega koji su dežurali u pozorišnoj sali te večeri, ta slika izgleda drugčije. Mališan u sali vrlo glasno i aktivno reaguje. Glumci izlaze iz garderoba koje se nalaze na drugom spratu misleći da se neko povredio - navodi se u saopštenju i dodaje:
- Da je slučajno mali Danilo trčeći prethodno kroz salu zaista pao, polomio ruku, nogu, posekao se, da li bi status majke bio drugačiji? Da li bi reakcije svih prijatelja ove porodice i javnosti bile drugačije? Da, bile bi! Usledili bi, kao i sada, pristojni i nepristojni, vaspitani i nevaspitani, dobronamerni i zlonamerni komentari, ali bi uz sve ružne reči i neprimerene psovke pitanja glasila: “A gde je bilo obezbeđenje?”, “Šta je gledala razvodnica?”, “Kako su mogli da dozvole da dete sa autizmom trči po sali i udara rukama u proscenijum?”, “Ko zna gde su bili, pili kafu, pušili, pričali...”. Srećom, to se nije dogodilo. Nažalost, nešto drugo jeste - piše u sopštenju.
Iz pozorišta kažu da su kolege bile na svojim radnim mestima i obavljale svoj posao. A njihov posao je da u pozorišnoj sali vlada mir i pozorišna atmosfera.
- Često roditelji dođu sa vrlo malom decom, ponekad i bebama, koje posle izvesnog vremena počnu da plaču. Naravno da ih zamolimo da bebu izvedu iz sale, dok se ne umiri. Molimo roditelje i da deca ne jedu u pozorišnoj sali, da ne šuškaju kesama raznih grickalica, da ne fotografišu, pogotovo da ne koriste blic, jer to smeta glumcima, da ne lupaju nogama o sedište ispred njihovog i ne biste verovali šta ih još sve molimo. Nije reč o diskrimanciji dece sa autizmom, niti o diskriminaciji bilo koje ranjive grupe, obraćamo se svim roditeljima i svoj deci, bez razlike, kada za to ima potrebe - navodi se u saopštenju i dalje objašnjava:
- Dakle, kolega je gospođu Draganu Savić zamolio da dete izvede iz sale ukoliko se ne umiri. Nije joj rekao da izađe, rekao je “ukoliko”, nije izbacio dete niti iz sale, niti iz pozorišta. Nije bio neljubazan, nevaspitan. To ona ne poriče. Gosopođa Savić nije ni pokušala da kaže kolegi da ne brine, da će se Danilo umiriti kad počne predstava. Kako je to bilo ko osim nje mogao da zna, pogotovo neko ko dete vidi prvi put u životu? Odlučila je da izađe, jer kako kaže u svom stautusu ”celog života se sklanja”. Mali Danilo je po izlasku iz sale još burnije reagovao. Kolega je stajao po strani. Majka u svom bolu nije mogla ni da zamisli dilemu koju je on imao u tom trenutuku, da li bi dečaka još više uznemirilo to što prilazi negovoj mami? - pitaju se organizatori predstava.
OVAJ SLEPI DEČAK SVIRA KLAVIR OČIMA: Pogledajte kako je to moguće! (VIDEO)
U saopštenju se dalje navodi da se "na putu do kuće gospođi Savić i Danilu desio incident u autobusu koji u svom statusu nije pomenula, ali je svakako uticao na njena osećanja. Po njenim rečima “svi događaji iz te večeri prelili su čašu”. Svu svoju roditeljsku tugu, koja je tako razumljiva i opravdana i nemoć da pomogne svom detetu, iznela je u tom statusu. Ne samo događaj iz našeg pozorišta, nego i iz prodavnice, iz taksija, iz autobusa, sa ulice, iz bolnice, iz škole i ko zna odakle sve, ne samo događaj iz te večeri, već događaje iz svih devet Danilovih godina".
Iz pozorišta lutaka dalje u saopštenju ističu da su članovi Udruženja bili u pozorištu i prethodnog četvrtka i četvrtaka pre toga i četvrtka pre tog četvrtka.
- Da li se tada dogodilo nešto slično? Ista sala, iste kolege. Ovog četvrtka su se kolege susrele sa nečim sa čim do tada nisu. I tu dolazi onaj niz pitanja koje želimo da postavimo. Ponavljamo, ne da bismo se branili, već da bismo pomogli. Jer odatle je sve i počelo. Iz želje da pomognemo.
- Kako veći deo javnosti koji nema u svom bližem okruženju osobe sa autizmom da zna kako da se ponaša u kontaktu sa njima? Kako prepoznati šta je radost, šta nezadvoljstvo ili čak agresija, a šta sterotipija? I da li svako dete sa autizmom svoja osećanja izražava na isti način? Ako je odgovor ne, kako prepoznati šta koje dete želi da iskaže? Da li i kako reagovati? Šta reći zaposlenima u pozorištu ili bilo kojoj drugoj ustanovi, kako da se sledeći put ponašaju? Da puste dete da trči po sali, da udara rukama, nogama, glavicom o razne predmete? Šta da rade ako više dece počne isto da se ponaša? Da li se umešati, ponuditi pomoć roditelju dok pokušava da umiri dete ili ne? Šta reći ostaloj deci u sali, zašto oni treba da sede na svojim mestima i budu tihi i pažljivi, dok je u isto vreme nekom dozvoljeno da trči, lupa i glasno reaguje? Reći im da su ta deca drugačija?
Pitanja koja su još postavili u saopštenju su i:
- Kako prići roditeljima a ne povrediti njihova osećanja? Gospođa Dragana Savić je odlučila da izvede Danila iz sale, ali je napomenula da poznaje roditelje koji bi drugačije reagovali. Da li naše kolege treba da strahuju šta će se dogoditi nekog narednog četvrtka? Treba li zaposleni u javnim ustanovama da idu na radionice, treninge? Ima li uopšte takvih programa? Ko ih organizuje? I hoće li svi roditelji dece sa autizmom ili stručnjaci dati iste odgovore na sva ova pitanja i na mnoga druga koja će proizaći iz ovih? Ako se oni budu razlikovali, koji prihvatiti kao ispravan?
Pozorište lutaka decenijama unazad sarađuje i radi sa brojnim ranjivim grupama, kaže se u saopštenju i dodaje da odlazi u ustanove u kojima oni žive, uče ili provode deo dana, igra predstave za njih i priprema predstave sa njima, dočekuje ih na matičnoj sceni, organizuje humanitarne akcije, prikuplja knjige, igračke, odeću ili namirnice za njih i to kontinuirano, tokom, cele godine, ne samo povodom nekog od svetskih dana ili novogodišnjih i uskršnjih praznika, odaziva se na svaki poziv da se pridruži humanitarnom programu, uvažava svaki predlog za saradnju koji neko od Udruženja uputi. Tako je učinilo i ovog puta.
Prihvatilo je poziv Udruženja osoba sa autizmom i dogovorilo saradnju, od besplatnih poseta pozorištu, do pozorišnih radionica. Iz dobre namere, iz želje da pomognemo, proizašlo je nešto što niko nije želeo. Jedan od komentara poziva u znak protesta izalazak na pozornicu i glasno pevanje. Nema potrebe da to radite u znak protesta. Ako će to usrećiti Danila, dođite, pevaćemo zajedno. Naš cilj i jeste da svakom detetu pružimo radost.
- Gospođa Dragana Savić devet godina živi život majke – junakinje, koja sama korača kroz život sa bolesnim detetom. Ne možemo ni da zamislimo kroz šta je sve prošla, niti šta je još sve čeka. Ali i u ovoj situaciji, ponela se dostojanstveno. Nije želela da njen Danilo eventualno uznemiri ostalu decu. Hvala joj na tome. Hvala i članu Upravnog odbora Udruženja za pomoć osobama sa autizmom, gospodinu Danijelu Arsenkoviću. Juče je celog dana strpljivo odgovarao na brojne pozive novinara, proveo sa nama sate i sate, trudeći se da razreši situaciju u kojoj smo se svi zajedno našli. I opet ističemo – iz potrebe da pomognemo.
- Očigledno nije problem u Pozorištu lutaka, niti u u bilo kojoj drugoj ustanovi, niti o pojedincu, problem je u sistemu. Svet osoba sa autizmom nam je nepoznat. Da li smo krivi zbog toga? Pojedinačno – ne, kao društvo – da. Zato nemojmo kriviti ni kolege, ni Pozorište lutaka, ni Udruženje, pogotovo ne majku. Sistem ne možemo da promenimo, bar ne brzo, ali možemo da ga pokrenemo. U stvari, već smo ga pokrenuli. I zato smo svi saglasni da ovaj događaj treba preusmeriti za dobroti dece sa autizmom i njihovih porodica. Mi i dalje želimo da učinimo nešto dobro za Danila, njegove drugove i njihove porodice. Ali ne možemo sami, naučite nas - kako.
Na kraju se navodi da će Pozorište lutaka i Gradsko udruženje za pomoć osoba sa autizmom održati sastanak u ponedeljak, 21. decembra, na kome će razgovarati o daljoj saradnji i edukaciji zaposlenih za rad sa osobama sa autizmom i pokretanje šire društvene akcije.
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
"Mislio sam deca imaju bujnu maštu, a kad sam došao...": Ispovest tata Marka iz Zagreba
Pedagog o stravičnoj nesreći u Hrvatskoj: "Mi odrasli gajimo prinčeve i princeze za svet koji ne postoji"
"Što pre treba uvesti smrtnu kaznu" Pevači uznemireni zbog zločina u OŠ: "Zagreb je ranjen, a sa njim i mi"
<% post.title %>
Dete među žrtvama terorističkog napada u Nemačkoj: "Ovo je jedna od najgorih stvari koje se mogu zamisliti"
Video: Kuća u Kaluđerici ispred koje je ubijen Nikola Stanković
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
UBICA BIO OPSEDNUT NOŽEVIMA! Napad u Zagrebu: Učiteljica na intenzivnoj nakon horora u školi, POKUŠALA JE DA SPASE DECU: "Nije dovoljno oštar!"
Ministarstvo prosvete poslalo dopis direktorima škola: Evo kako će da zaključe ocene, šta ako đak želi da je popravi i šta će biti sa produženim boravkom
BRAČNI PAR POGINUO, DVOJE DECE POVREĐENO Tragedija porodice iz Srbije u Mađarskoj: Imali lančani sudar, sumnja se da je OVO bio razlog
atemsi
Ja smatram da su ovo cista izvlacenja i da bi ovakve i daljnje ustanove trebalo u najmanju ruku ostro kaznjavati...cuj glumcima smeta buka fotoaparati i suskanje vrecica...to su djeca nisu vrece krompira pa da ih postavite da sjednu...glumci to rade za pare ocito je a ne za djecu...jer najveca je sreca djecija radost...ili otpustite kolektiv i nadjite nekog ko voli svoj posao ili zatvorite pozoriste pa nek im je mirno i bez buke i djece.
Podelite komentar
Anoniman
Bilo je ovako.Zasto se to dete dere? Samo se tako raduje,izvinite nece vise smetati. Ovde nemoze tako,mora biti mirno,kuci nek se raduje. I ko je tu bolestan ja vas pitam!
Podelite komentar
Dana
Jasno je da majci ovde nije lako, ali i ona mora vec do sada da zna sta moze I sta ne moze sa svojim detetom. Ne moze, na primer, da ga povede na operu I da ga pusti da vristi, obezbedjenje tu samo sledi pravila. Kakav bi utisak ponela sa predstave sva ostla deca osim da je tu bilo dete koje je vristalo sve vreme. Pravila su pravila za sve isto. Zato pozoriste saradjuje sa udruzenjima i pravi predstave samo za decu sa posebnim potrebama. Moj sin je isto tako upozoren vise puta na predstavama pa sam ga izvodila napolje da smiri, jednom su me isterali is poste jer je bio nemiran. U predskolskoj su me molili da mu promenim skolu a kada sam odbila skola je pozvala psihologa da sedi u klupi sa mojim sinom i da da skoli zvanicni dokument da moj sin treba da ide u specijalnu skolu. Mi zivimo u Australiji. Psiholog je odbio a njegova uciteljica plakala od besa. Moj sin je samo bio extremno nemiran, sada je vec veliki ali meni su ostale traume od svega toga i jako mi je zao majke u ovom slucaju ali ne krivim pozoriste nimalo.
Podelite komentar