SRPKINJE NE ZNAJU ŠTA RADE ASURDŽIJE: A njihove ZLATNE RUKE prave ČUDO, bez kojeg žene NE MOGU! (FOTO)

Ručni radovi među Srpkinjama ponovo su hit, a na etno sajmovima uvek privlače pažnju. Dobrila i Momčilo Petrović iz Majura kod Jagodine neguju asurdžijski zanat, a pored cegera ili zembilja, starim domaćicama neophodnim za pijacu, njih dvoje prave modne tašne, vaze i druge dekorativne predmete.

Preporučujemo

ČAROBNJAK OSTOJA: Uzme u ruke DRVO, a onda nastane ČUDO! (FOTO)

Asurdžije su, naravno, poznate i po asurama.Nekada je majstora ovog starog zanata u Srbiji bilo na pretek. Pa i u Pomoravlju. Sada se mogu nabrojati na prste jedne ruke. Ima ih, ali veoma malo, priča nam Dobrila.

- Više od deset godina bavim se ovim poslom. Naučila sam ga od svojih roditelja, ali ne u mladosti. Ja kažem – sve u svoje vreme, a ovaj zanat nije za mlade. Bavila sam se poljoprivredom, bila sam domaćica, pa decu čuvala.

Nisam imala vremena za razboj. Zato sam asurdžija sada, a i moj suprug Momčilo mi se pridružio kad je otišao u penziju. Radio je u fabrici kablova – priča Dobrila.

Foto: Telegraf

Ona ima 68 godina, Momčilo dve više. Asurdžijski zanat i treba i raditi tek kad se prevali 55, kažu uglas. Rade u garaži u kojoj su napravili radionicu i jedno drugog dopunjuju. Momčilo je zadužen za teži deo posla. On seče ševar ili rogoz, kako ga još nazivaju. To je glavna sirovina za pravljenje asura i bilo kog drugog predmeta.

Ševar je barska biljka. Raste na močvarnom zemljištu i iseći veću količinu - težak je i prljav posao. Petrovići ševar nalaze kraj Dunava, Srebrnog jezera, u ritovima... Seča, odnosno „žetva”, obavlja se u julu. Bere se samo zreo, onaj koji je dovoljno žut i pazi da ne pokisne. Posle se suši na licu mesta ili doprema u radionicu na sušenje. Biljka mora da bude suva da se ne bi ubuđala. Sledi sečenje na trake koje se pre pletenja potapaju u vodu.

Foto: Telegraf

Kvašenje je neophodno zbog elastičnosti, da se ševar ne bi lomio pri pletenju. Trake veće širine koriste se za tkanje asura, a ue za cegere, zembilje, razne ukrasne i upotrebne predmete... Plete se ručno. Neophodan je razboj, a od alata još nož, sekač, čekić...

Zahvaljujući svom umeću. Dobrila i Momčilo prošpartali su Srbiju uzduž i popreko. Bili su i u Sloveniji, BiH, Grčkoj... Dobrila istrajava u pravljenju cegera, zembilja, prostirki, tašni, podmetača i sa tim rukotvorinama učestvovali su na mnogim etno-manifestacijama. Član su udruženja "Etno forma" iz Jagodine. Uz to, i prodaja ide dobro.

Foto: Telegraf

- Obična tašna je 500 dinara, pa naviše, zavisi od modela. Ja ih sada sve postavljam, što ranije nije bio slučaj, pa i naš asurdžijski zanat dobija primesu modernog. Žene vole takve tašne, kupuju ih sve više. Najviše ih prodam u Vrnjačkoj Banji. Tamo i ne pitaju koliko košta – veli Dobrila

(Z. R. P.)