VELIKI PLANOVI: RTB Bor planira proširenje rudarske proizvodnje! (FOTO)
Rudarsko-topioničarski basen Bor (RTB) najavio je rigorozne mere štednje i kontrolu svih troškova poslovanja i u narednoj godini. Stabilizacija i povećanje rudarske proizvodnje je poslovni imperativ u 2016., a cilj je produkcija najmanje 4.000 tona bakra u koncentratu mesečno i stvaranje uslova za kontinuiran i ekonomičan rad novih metalurških postrojenja i preradu pretežno sopstvenih sirovina.
SPASIMO RTB BOR: Evo zašto je ovo važno za celu Srbiju! (FOTO)
Ovogodišnji sunovrat cene bakra, ali i zlata na svetskom tržištu, umanjiće planirane prihode RTB-a Bor za 28,5 miliona dolara, kaže generalni direktor borske kompanije, Blagoje Spaskovski.
Odolevala je cena bakra „oluji“ na svetskom tržištu metala u prvoj polovini ove godine, ljuljala se vrednost tone „crvenog metala“ u tom periodu na nimalo bezazlenoj i bezopasnoj "klackalici“ između šest i sedam hiljada dolara i od jula – poklekla i pala.
Pravo na nos, pravo ispod 4.600 dolara. Da li zbog geopolitičkih igara velikih i moćnih, a aktuelna situacija u Kini nagoveštava da će "igra“ trajati i dalje, tek ovogodišnji sunovrat cene bakra, ali i zlata, značajno će umanjiti planirane prihode RTB-a Bor.
Najmanje za 28,5 miliona dolara! Prognoze tih istih velikih i moćnih igrača govorile su s početka ove godine o stabilizaciji tržišta bakra, vraćanju tražnje i pozitivnih premija na cenu, kao i njeno održavanje na berzi u nivou od 6.300 dolara za tonu.
Na osnovu tih prognoza i menadžment RTB-a pravio je sopstvene planove koji su za krajnji ishod imali pozitivno poslovanje 2015. u svim proizvodnim fazama i projektovanu konsolidovanu bruto dobit 24 miliona dolara.
U isto vreme, jer jedno zlo okreće naopako i mnoge prateće stvari, inputi koji bitno utiču na cenu koštanja bakra proizvedenog u Boru počinju da rastu. Najpre cena struje, koja je od avgusta ove godine opterećena i akcizom od 7,5 odsto, a potom i cena tečnih gasova (kiseonik i azot).
- Ako je bakar berzanska roba i prodaje se po svetskoj ceni, onda bi i inputi morali da se računaju na isti način. Kod nas to nije slučaj, naprotiv! Cena struje je danas, u odnosu na 2013. godinu, veća 33%, pa nam je mesečna faktura maltene udvostručena i iznosi oko 500 miliona dinara – istakao je generalni direktor RTB-a Blagoje Spaskovski obrazlažući članovima Upravnog odbora mere za poboljšanje proizvodno-finansijskih rezultata i analizirajući faktore koji na njih utiču.
Dodao je da je RTB Bor imao ponudu da kilovat-čas plaća 4,1 evrocenta, ali, pošto je kao državno preduzeće u obavezi da struju kupuje od EPS-a, taj isti kilovat-čas plaća 7 evrocenti. Tako RTB Bor danas za potrošeni kilovat-čas plaća 6,96 dinara, dok recimo komšije iz „Pirdopa“ struja košta 4,8 dinara po kilovat-času.
- Na sve te muke pojavi se i nemački „Messer“ i duplira nam cenu tečnog kiseonika jer, kaže, plaća i on struju po 7 evrocenti. Pa, "Messer“ bar može, kao privatna firma, da kupuje struju po nižoj ceni u okruženju. Kada smo kod okruženja, treba reći i to da RTB Bor plaća 1,15 evra naftu, a u komšiluku je njena cena 0,8 evra. Vreme je teško, a mi nismo u situaciji da poput velikog "Friporta“ ili "Glenkora“ zaustavljamo rudnike i otpuštamo po dve hiljade radnika i na taj način amortizujemo udarce svetske ekonomske krize. Borimo se drugim sredstvima, prvenstveno merama racionalizacije i ukidanjem svakog nepotrebnog troška, da održimo tekuću reprodukciju i likvidnost - naglasio je Spaskovski.
Izlaganje, i to sa stanovišta likvidnosti kompanije, dopunila je zamenica generalnog direktora za ekonomska pitanja Mirjana Antić: - Od prvog septembra RTB je suočen još sa jednim nametom.
Poreska uprava nam je, naime, uskratila pravo na pun povraćaj tekućeg PDV-a po osnovu namirenja starih poreskih obaveza. Ona je jedan od naših većih poverilaca jer RTB do 2008. godine nije plaćao porez. Od prvog septembra, dakle, naloženo nam je, i to nepisanim zahtevom Poreske uprave, da deo tih obaveza moramo da namirujemo iz tekućih potraživanja RTB-a i TIR-a (pošto su to dva aktivna preduzeća koja svakog meseca imaju pravo na povraćaj obračunatog PDV-a, prim.aut).
O mesečnom iznosu "nove“ obaveze se doslovce licitiralo i mi smo do danas 176 miliona dinara morali sebi da uskratimo od tekućih priliva.
Formalno smo se sami obraćali Poreskoj upravi, takav je postupak jer je reč o inverziji, pošto u okviru Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji postoji član 10 i njegov stav 2, na koji se RTB kao poreski obveznik poziva i traži od poreskog organa saglasnost da namiri stare poreske obaveze.
- Zvanično, dakle, RTB je taj "gest“ učinio dobrovoljno i od septembra Matično preduzeće i TIR mesečno izdvajaju po oko 30 miliona dinara. Sa tih 176 miliona dinara, datih dosad u te svrhe, mogli smo, recimo, da platimo mesečnu obavezu za naftu – kazala je Mirjana Antić.
Ekonomista Andrija Jovičić, član Upravnog odbora Basena, dodao je da se vrlo dobro seća odluke, za koju je i on glasao, o ustupanju pumpi RTB-a Bor kao pomoć Kolubari u brzom ispumpavanju vode sa tamošnjeg kopa "Tamnava“.
- Glasali smo da se pomogne "Kolubari“ i da se pumpe daju, iako su u tom trenutku bile potrebne i RTB-u. Ali, morali smo da platimo i PDV na korišćenje tih pumpi, zbog stava Ministarstva finansija da, bez obzira na to koliko se pomaže, PDV mora da se plati. Plaćali su i drugi koji su pomagali, doduše, ali nisu dali pumpe koje su njima bile potrebne. Ispalo je da, em si dao džabe, em još državi ima i da platiš zbog toga - prokomentarisao je Jovičić.
Dotakavši se priče o lanjskim poplavama i ledenoj kiši koja je u decembru prošle godine okovala Majdanpek, na sednici Upravnog odbora istaknuto je i to da je rudnik pod Staricom tek pre dva meseca uspeo da dostigne ciljanu mesečnu proizvodnju bakra u koncentratu:
- Oštećenja majdanpečkog kopa imala su velike razmere, a dodatno ga je dotukla ledena kiša u decembru. Gubitak u proizvodnji je, u odnosu na dinamički plan, 4.034 tone bakra u koncentratu i oko 350 kilograma zlata, a zbog toga je i prihod manji od planiranog za 33,4 miliona dolara. Evidentan će gubitak biti i u rudarskim iskopinama, jer smo u ovoj godini planirali 61.562 tone bakra u rudi iz ukupno 75 miliona tona iskopina – kazao je generalni direktor Basena.
U okolnosti koje su na ozbiljan način uticale na poslovanje RTB-a Bor u 2015. godini uvršten je i požar koji se krajem marta desio u novoj fabrici sumporne kiseline jer, kako se čulo, njegove posledice se još uvek saniraju:
Dugačak je rok dospeća delova koji će zameniti uništenu opremu, a sanacija je obaveza kanadskog „SNC Lavalina“. RTB, kao investitor, tražio je od izvođača na ime naknade ove štete 7,3 miliona dolara jer je TIR, zbog prekida proizvodnje na mesec dana u kontinuitetu, a nakon toga i diskontinuiranog rada, pretrpeo veliku a neplaniranu i teško nadoknadivu štetu. Samo za grejanje postrojenja utrošeno je više od 5.000 tona mazuta!
Poremećen kontinuitet, potom i početni rad novih postrojenja, uslovio je pojavu tzv. hladnog materijala koji je u suštini tehnološka neminovnost. Reč je o topioničkoj šljaci koja ima 30 do 40 odsto bakra.
Taj bakar nam je "zarobljen“ a sa njim i oko 15 miliona dolara, no metal nije izgubljen. Ali, njegova valorizacija traži vreme i dodatne troškove za ponovnu preradu.
Na kraju, diskontinuitet u radu nove topionice imao je za posledicu to što je neplanirano dugo paralelno s novom radila i stara topionica, a to je dovelo i do multiplikovanja troškova struje, tečnih gasova i mazuta, uz istovremenu potrošnju plinskog uglja zbog rada stare metalurške linije.
Sve to uslovilo je dodatne operativne troškove za RTB Bor – rekao je Spaskovski. Naglasio je i da je sve ove teškoće i njihove negativne posledice nemoguće prevazići u kratkom roku jer su aktuelni tržišni uslovi (cena bakra i negativne premije na cenu) nepovoljniji od onih u prvom delu godine.
Poslovni imperativ u narednom periodu jeste stabilizacija i povećanje obima i kvaliteta rudarske proizvodnje. Cilj je proizvodnja minimum 4.000 tona bakra u koncentratu mesečno, uz rigoroznu štednju i kontrolu troškova poslovanja, i stvaranje uslova za kontinuiran i ekonomičan rad novih metalurški postrojenja i preradu pretežno sopstvenih sirovina.
To zahteva ozbiljno i stalno ulaganje u proširenje postojećih i otvaranje novih rudnika, nabavku nove visokoproduktivne transportne, utovarne i bušaće rudarske opreme i pomoćne mehanizacije i u održavanje stabilnog rada flotacijskih postrojenja.
Nova metalurška linija je potvrdila svoje projektovane proizvodne performanse, a siguran sam da će biti dokazane i tehnološke.
Raspoložive overene rudne rezerve garantuju budućnost rudarenja u narednih nekoliko decenija jer je vrednost metala u depozitima veća od 20 milijardi dolara, i to po sadašnjim niskim cenama.
Sve to opravdava potrebu intenzivnih investicija u rudarstvo i daje joj pun smisao u narednom periodu – zaključio je generalni direktor RTB-a Bor.
(D. V.)
Video: Palo prvo ovogodišnje skijanje na Torniku, gužva kao u košnici: Sjajne slike zimske idile
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
nikolina
Vremena su teska i kada i ovakav gigant treba da stedi mora i svi mi ostali
Podelite komentar
zaza
Treba smanjivati rashode koliko se god moze i raditi na tome da se prosiri proizvodnja,jer je to od velikog znacaja za Bor
Podelite komentar
Milan
RTB je kompanija koja mora opstati, sto zbog privrednog znacaja sto zbog ekonomskog. Drzava sve to zna i verujem da ce u narednom periodu cena bakra porasti kako bi i sam RTB mogao da radi kao sto je radio u prethodnom periodu
Podelite komentar