KO UBIJA NAJLEPŠU PTICU U SRBIJI? Nastavlja se masovno trovanje orlova belorepana! (FOTO)

Nakon što su pronađena dva mrtva orla belorepana kod Višnjićeva 4. decembra, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije zgranuto je i neprijatno iznenađeno iz više razloga.

Preporučujemo

MASAKRIRALI PREPELICE: Predsednik lovačkog društva i lovočuvar pobili silne ptice! (FOTO)

Pošto su nam poslali saopštenje povodom ovog neprijatnog slučaja, mi ćemo ga preneti.

SUD KAZNIO SRBINA ZBOG ŠEVE: A držao je zarobljenu i STRNADICU i ŽUTOVOLJKU! (FOTO)

"Do sada nisu preduzeti odlučni koraci da se crni niz neprekidnih nalaza ubijenih ili otrovanih simbola zaštite prirode u Srbiji, simbola našeg trofejnog profesionalnog sporta i simbola pobeda, snage i upornosti čovečanstva koji oličava orao belorepan, prekine.

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Približava se kraj godine u kojoj smo izgubili najmanje 9 orlova belorepana ljudskom zlom namerom, ali i nemarnošću, bahatošću i nedostatkom osećaja za odbranu prirode. A to su samo podaci koji su teškom mukom dobijeni od hrabrih pojedinaca kojima je stalo do prirode. Nažalost, broj jedinki ove vrste koje su u Srbiji stradale ljudskim greškama je sigurno daleko veći.

Drugi razlog je taj što pojedini državni organi ostaju neosetljivi na ovaj problem, te se oglušuju čak i na međunrodne preporuke. Tela Bernske konvencije (Konvencija o zaštiti evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa koju vodi Savet Evrope) skoro godinu dana od nadležnih upravnih organa zaštite prirode u Srbiji traže da preduzmu oštre administrativne, pravne i praktične mere da bi prestalo trovanje ptica grabljivica.

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Tih mera nema, ili, ako ih ima, očigledno nisu delotvorne. Nema analize uginuća leševa nađenih ptica, za koje se sumnja da su otrovane čime se izbegava obaveza iz Zakona o zaštiti prirode. Nema ni procesuiranja odgovornih za trovanja, jer nema dokaza za isto. A kada ih, u retkim slučajevima bude, nema kraja pravosudnim procesima, te za ubijanje do sada pronađenih najmanje 34 evidentirana belorepan u Srbiji u poslednjih 6 godina niko nije osuđen, pa čak ni optužen.

Treći razlog je taj što u odnosu na korišćenje pesticida, a posebno rodenticida (sredstava za uništavanja štetnih glodara), u Srbiji nema promena. Čim se pojedinim poljoprivrednicima učini da je to potrebno, nemilice se troše u velikim količinama i na nedozvoljeni način, najčešće u obliku mamaca na bazi bromadiolona i cink-fosfida.

U konkretnom slučaju kod Višnjićeva, nedaleko od leševa ovih zaštićenih ptica, u mladom zasadu hrasta lužnjaka, nađene su nefiksirane cevi u kojima je ostavljan rodenticid. A to nije sve, jer je zvanično traženo da se koristi i zabranjeni pesticid na bazi veom opasne aktivne materije difenaka. Veliko je pitanje koliko upravljanje šumama, u kojima se koriste veoma opasni rodenticidi, može da ide zajedno sa proklamovanom željom za strogom zaštitom belorepana i ostalih ptica grabljivica.

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Četvrti razlog, povezan sa prethodnim, je sistematsko zanemarivanje alternativnih rešenja za borbu protiv glodara, odavno poznatim u okviru integralnog sistema suzbijanja štetočina. Kada Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije ponudi da se u sremskim šumama planski postavljaju kućice za gnežđenje sova, koje su dokazano najbolji kontrolori njihove brojnosti, to glatko biva odbijeno iz nepoznatih razloga.

Javnost, kažu ornitolozi, treba da zna koliko je visok danak koji se plaća neodgovornoj upotrebi pesticida, ali, konačno, i ko su oni koji ovako dovode u opasnost životnu sredinu i nas, potrošače plodova naše zemlje.

Treba znati i da je Društvo do sada postavilo u šumama u Srbiji više od 300 kutija za gnežđenje šumske sove, dugorepe sove, gaćaste kukumavke, male sove, kao i nebrojeno velik broj korpi, platformi, kutija i kućica, kako bi u njima svoj dom našle druge vrste sova i ptice grabljivice u poljoprivrednim predelima. Ne nameravamo da umanjimo te napore, pa još jednom pozivamo sve korisnike državnih i vlasnike privatnih šuma, te poljoprivrednike, da nam se pridruže."

(Telegraf. rs)