DA LI JE ŽIVOT U MAGLI OPASAN? Evo koji nam sve OPAKI OTROVI prete iz nje! (FOTO)

Nad Srbijom se nadvila magla koja traje već nekoliko dana. Iako je zima uveliko počela i hladno vreme dođe kao prirodna stvar, magla je u nekim delovima Srbije do te mere neočekivano gusta, da se logično postavlja pitanje koliko je vazduh zapravo zagađen. 

Preporučujemo

MAGLA I DALJE OKO NAS: Srbija tmurna i kišovita, a evo i do kada će potrajati ovakvo vreme!

Kvalitet vazduha u Evropi, posebno u velikim gradovima poboljšan je u poslednjoj deceniji. Slična situacija je i Beogradu. Iako je primena boljeg kvaliteta goriva, kao i ugradnja motora sa boljim unutrašnjim sagorevanjem primenjena u javnom saobraćaju značajno poboljšala situaciju, saobraćaj je i dalje jedan od dominantnih izvora zagađenja u gradovima sa visokom urbanizacijom i velikom gustinom naseljenosti.

MAGLA SVUDA, MAGLA OKO NAS: Ovako izgleda prestonica Srbije! (FOTO)

Ipak, veliki problem može stvoriti i magla koja nastaje kada se zbog visoke zasićenosti vlagom, blizu zemlje stvori oblak sitnih kapljica ili ledenih kristala koji zbog svoje lakoće ostaju da lebde u vazduhu. Ovo nastaje pri padu temperature i pri povišenju vlage u vazduhu.

Foto: Tanjug/Nemanja Jovanović

Doktor medicinskih nauka i pneumoftiziolog Tatjana Radosavljević objašnjava za Telegraf da je, osim ovog metereološkog fenomena, po ljudsko zdravlje mnogo opasnije kada se magla pomeša sa smogom, kada se govori o tzv. kiselim maglama koje mnogo štetnije utiču na zdravlje čoveka.

- Poznato je da je 1952. godine u Londonu, u toku jedne nedelje kada je magla, pomešana sa smogom, bila tako jaka i trajala je nedelju dana, pa su u njoj umrle 4.703 osobe, a da se u većini slučajeva nije mogao utvrditi tačan uzrok smrti. Ovo je inače bilo dva i po puta više smrtnih slučajeva nego u istim periodima ranijih godina - naglašava pneumoftiziolog Tatjana Radosavljević.

Foto: Tanjug/Nemanja Jovanović

U PEKINGU PANIKA: Zbog velike količine smoga, po prvi put CRVENI STEPEN UPOZORENJA (FOTO) (VIDEO)

Ona posebno napominje koje kategorije hroničnih bolesnika su podložne promenama vremena, tj. reagovanju na meteorološke prilike.

- To su svakako astmatičari pošto se smatra da oni mogu da "predosete" promenu vremena i maglu u roku od 3 do 48 sati od nastupanja iste. Zatim, bolesnici sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća. Njihova bolest se pogoršava kada je magla. Inače, magla i smog udruženi, jedan su od glavnih razloga nastanka i sve veće učestalosti ove bolesti u velikim gradovima. Srčani bolesnici takođe spadaju u ovu grupu, jer se smatra da se veći broj srčanih udara dešava zimi, kada je magla prisutna zbog veće vlažnosti, što utiče i na gustinu krvi koja se povećava i samim tim postoji i veća opasnost od formiranja trombova. Ovo se okrivljuje i za veći broj moždanih udara u vreme magle i zime - objasnila je doktorka.

Foto-ilustracija: Profimedia/Fancy

Prema njenim rečima, magla loše deluje na psihičke tegobe i pogoduje depresijama, a pogoršava i psihoze. Ona može biti pogubna i za reumatičare jer se tegobe pojačavaju pri maglovitom vremenu.

Ne treba zaboraviti i loš uticaj magle na vozače. Ona pojačava agresivno ponašanje u vožnji, a utiče i na reflekse tako da sve to zajedno ima za rezultat - povećanje broja sabraćajnih nesreća.

GRAD SA NAJVIŠE SMOGA NA SVETU: Kako izgleda život kad ne smete slobodno da dišete (FOTO)

- Da se vratimo na udruženost magle i smoga što zapravo danas i jeste problem svih velikih gradova, jer štetne toksične materija kao što su jedinjenja sumpora, i brojni karcinogeni generalno pogoršavaju zdravlje populacije. Aerozagađenje se okrivljuje i za nastanak raka pluća, brojnih promena na očima i koži i porast svih vidova aergija uopšte - naglasila je Radosavljevićeva.

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Pored saobraćaja u Beogradu koji se odlikuje veoma raznolikim karakteristikama urbanih zona i zonama koje su suburbanog ili ruralnog tipa, postoje izvori zagađenja vazduha koji su karakteristični za grejnu sezonu, a to su individualna ložišta kojih ima na svim gradskim opštinama.

Iz Gradskog zavoda za javno zdravlje kažu da su zagađujuće materije stalno prisutne u vazduhu urbanih sredina, koje se emituju iz stacionarnih i pokretnih izvora koje koristi čovek.

- To su uglavnom gasovi (sumpordioksid, azotovi oksidi, prizemni ozon, ugljenmonoksid, benzen, policiklični aromatični ugljovodonici, lako isparljive organske materije, druge gasovite materije iz specifičnih tehnoloških procesa), zatim čvrste čestice (čestično zagađenje ambijentalnog vazduha može biti rezultat direktnih emisija i to su primarne čestice, što znači da se iz nekih ispusta (dimnjaka, otvora) one direktno ispuštaju u vazduh (primeri za to su dizel motori, livnice, neke hemijske industrije, rafinerije i slično - objasnili su za Telegraf.

Foto: Profimedia/Zuma Press - News

Primarne suspendovane čestice (PM10) iz direktnih izvora još uvek predstavljaju problem. PM10 označava čestice prečnika do 10 mikrona, PM2,5 do 2,5 mikrona i PM5 do 5 mikrona. Sve čestice ispod 5 mikrona direktno se udišu u pluća i to je jedan od najtežih problema kada se radi o zagađenju vazduha i u razvijenom svetu.

Poslednja istraživanja ukazuju da zagađen vazduh spoljne sredine još uvek predstavlja značajnu opasnost za zdravlje ljudi, vodeći ka većoj stopi morbiditeta i skraćenju očekivanog životnog veka. Postoje dokazi da štetni efekti zagađujućih materija prisutnih u vazduhu ne pogađaju samo respiratorni sistem, već takođe i kardiovaskularni.

(Telegraf.rs)