INTERVJU SA DR ZORANOM TAIROVIĆEM: Romi su učestvovali u stvaranju Evrope kakva danas postoji! (FOTO) (VIDEO)

Sa multimedijalnim umetnikom i savetnikom potpredsednice Vlade zaduženim za praćenje i koordinaciju romskih pitanja Zoranom Tairovićem razgovarali smo o njegovom romskom mjuziklu "Molitva za Jug" u kom je ujedinjeno autorsko iskustvo života u romskom getu sa visokim obrazovanjem i talentom, o poziciji Roma na lestvici društvene hijerarhije i u državnim institucijama, kao i o Dekadi 2015-2025 u čijoj izradi učestvuje.

Preporučujemo

OD TRNJA DO ZVEZDA, OD PRALJE DO DOKTORKE NAUKA: Marija Aleksandrović odbranila doktorat! (FOTO) (VIDEO)

Zoran Tairović diplomirao je slikarstvo i grafiku na Akademiji umetnosti, a magistrirao na interdisciplinarnom studiju Univerziteta u Novom Sadu tehnike i menadžment u primenjenim umetnostima. Doktorirao je na temu "Simbolika likovne umetnosti Roma i evropski sistem kulturnih vrednosti" i time pokazao da etničko poreklo nije presudno u sticanju znanja i oblikovanju čoveka.

ONA JE UNUKA ČUVENE LEPOTICE SOFKE i žena, koja je OBELEŽILA DEKADU ROMA! (FOTO) (VIDEO)

Foto: Telegraf

Poštovani Zorane, pre nego što počnemo da razgovaramo o Vama kao uspešnom Romu, danas smi imali priliku da prisustvujemo odbrani doktorata Marije Aleksandrović koja je šesti doktor nauka u romskoj populaciji u Srbiji. Šta znači doktorat Romkinje Marije za nju lično, a šta znači za romski narod?

- Ne mogu da dosegnem šta za Mariju znači njen doktorat i titula koja je na hijerarhiji društvenih priznanja čini validnom na jednom naučnom diskursu. Možemo da pričamo o nekoj neposrednoj bitnosti svega toga. Dekada inkluzije Roma 2005-2015 je, zapravo, pokazala da kontinuirana aktivnost plus resursi mogu da doprinesu da se postigne ono što je Dekada trebalo da donese, pa u jednoj od četiri prioritetne oblasti, oblasti obrazovanja, definiše de fakto i de jure Rome koji su stekli titulu doktora nauka.Ovo se pokazalo kao put ka dobroj praksi da Romkinje imaju potpuno otvorenu slobodu za sopstveno obrazovanje bez obzira na okolnosti koje porodica donosi. Romska zajednica jeste participirala u evropskom sistemu kulturnih vrednosti i Romi moraju da se pomuče da objasne da su u društvu ravnopravni.

Foto: Telegraf

Vi ste intelektualac, doktor, Vaše obrazovanje je na zavidnom nivou. Opišite nam put od jednog romskog dečaka do ovoga što ste postigli.

- Nema tu mnogo filozofije. Imao sam priliku da rastem i da se formiram u interkulturalnoj zajednici koja je reprezentovala Jugoslaviju u malom. Moja kuća kao romska, preko puta je bila slovačka, s desne strane rusinska, s leve strane rumunska u romskom getu Šangaj koji je slovio za spavaonicu radničke klase u kom je bilo preko 17 nacija. Kada tako postavite sistem kulturoloških jednačina i uđete u taj prostor da nešto razrešavate, shvatite da samo u tom konglomeratu više zajednica gde nemamo akcenat na određene bitnosti, ljudi iznalaze potpuno nove mogućnosti sa kojima mogu da oblikuju sebe kao čoveka. Strašno je kada Romi žive getoizirani ili kada sami sebe getoiziraju. Oni moraju da znaju odakle dolaze, ko su i kuda su krenuli, moraju svoju zajednicu da poštuju, da budu otvoreni za sve druge zajednice. Romska zajednica u svetu slovi bruto oko 100 miliona ljudi, a to znači da su i pored svega drugog opstali jer su interkulturalno rašireni po svetu i ne zaboravimo da su samo dva jezika planetarna-engleski i romski.

Foto: Marko Todorović

Da li ste nekad osetili diskriminaciju na svojoj koži kao dete u školi, na fakultetu, u životu? Da li je diskriminacija prema Romima prisutna po Vašem mišljenju ili ne?

- Da, vrlo je moguće da sam imao diskriminatorni udar na moju ličnost, na moje zanimanje i na moje etničko poreklo. Ipak, to su bili sporadični slučajevi koji se nisu bavili diskiminatornim procesima nego su se bavili dezavuisanjem ličnosti. Ja sam kao osnovac bio vukovac, u srednjoj školi sam bio izabran za najboljeg učenika centra, na Akademiji sam bio najbolji student, moj prosek na magistarskim studijama je bio 10,00 i kada doktorirate, vi sa tom vrstom uspešnosti izazivate jednu vrstu prirodne reakcije koja može da bude zavist. Ako to čujete, a onda imate inferioran stav što ste Rom, onda prebacujete na etnički koncept. Pojedinačna diskriminatorna ideja bilo koga na nekoga jeste reakcija onog koji diskriminiše jer je tamo nešto pobrkano u kontekstu tog čoveka i njegovih pogleda na svet u odnosu na druge. Zato ne bih diskriminaciju stavio kao osnovni problem kod Roma u romskoj zajednici. Da bi se taj proces relativizovao moramo da imamo dva ključna elementa koja zajednica mora da uradi. Prvi je romski dijalog unutar zajednice koji pojedinac, kada izlazi u širu društvenu zajednicu bez predznaka da nosi inferiorni koncept u odnosu na većinsko stanovništvo, unosi u koncept pravljenja građanskog društva. Jer suština je da jednog dana ne pričamo o Romima, nego o ljudima, građanima. Drugi diskurs koji nam ne dozvoljava da promenimo tu vrstu akutnog inferiornog stava jeste nerazrešeno pitanje krivice kada je u pitanju holokaust jer za razliku od Jevreja koji su jevrejsko pitanje zatvorili, Romi su ostali otvorena priča i dobili taj kompleks krivice koji se prebacuje iz generacije na generaciju.

Foto: Telegraf

Kolika je prisutnost Roma u državnim institucijama, da li se tu primećuje diskriminacija prema njima? Znamo da je prisutnost Roma od lokalne zajednice pa do Vlade veoma mala.

- O tome možemo da pričamo na dva načina. Možemo kao politički korektno, a možemo i iz pozicije zavere. Iz pozicije zavere reći ću da ima jako mnogo Roma u institucijama sistema, ali su oni u mimikrijskom odnosu i neće da priznaju da su Romi što je sasvim u redu jer je to njihovo lično pravo. U onom formalnom smislu, participacija Roma u državnim organima nije pitanje samo države, nego i pitanje organizacije romske nacionalne zajednice. Da je ta zajednica napravila jednu vrstu konsenzusa, a to je taj minimum ispod kojeg se u političkoj participaciji neće ići ispod, a to ne zavisi samo od zajednice, onda bi to izgledalo drugačije.

Foto: Telegraf

Za mesec dana se završava prva, a počinje DRUGA DEKADA ROMA! Da li znate šta to znači?

Šta mislite o romskim liderima koji odlučuju o sudbini Romi? Kada će se oni složiti da bi romskom narodu bilo bolje?

- Složiće se tek kad budu bili obrazovani za vršenje tog posla. Imamo školovane lidere i prirodne lidere. Prirodni lider je Osman Balić, čovek koji se osvedočio u svojoj struci kao inženjer i njegova politička biografija dolazi iz njegove esnafske pozicije. Ne možete da na osnovu loše političke slike političara na televiziji, govorimo o srpskoj političkoj sceni, pravite onomatopeju nekog političkog lika u koji ubacujete diskurs lingvističkog sadržaja koji ne pripada tematu o kojem vi govorite. Srbi imaju politički diskurs o kojem govore, Romi bi trebali da imaju politički diskurs o kojem govore, ali se napravila zamena teza. Da bi se dobila prava jednačina, mi moramo da imamo izgrađene lidere koji treba da su adekvatno plaćeni za svoj posao, ali da to ne bude svrha nego polazna osnova za neki mnogo viši cilj.

Vi ste napisali jedan savremeni romski mjuzikl "Molitva za Jug" koji predstavlja prekretnicu u Vašem umetničkom radu. Za obične ljude, šta ona znači?

- "Molitva za Jug" je zapravo bio moj vapaj 1999. godine da se obratim svetu, osećanju apsolutne nepravde prema pojedincu i zajednici. Isti taj Šangaj o kojem sam vam pričao u kom je začinjena alhemičarska radionica svega onog čime ću se baviti i što ću poneti u svet, ista ta radionica je porušena. Moja kuća kao i druge kuće su porušene, a od posledica svega toga moja majka je umrla. Tada sam shvatio da je moja umetnost koja nema predznak ničiji, nego umetnost kao pravo oružje jer sam počeo da ličim na jednog salonskog tipa slikara koji zarađuje pare prodavajući slike i shvatio da je to najveća greška koju sam sebi mogao da učinim. I tu je krenuo odnos prema multimedijalnim aktivnostima jer sam morao da pojačam svoju artiljeriju sa kojom bih saopštio veliku nepravdu koju sam video i znao sam da mi tu predstoji jako puno rada i kada je u pitanju pozorište, film, muzika jer ono što malo umetnika prepoznaje kao osnov umetničke prakse 21. veka, a ja tada apsolutno intuitivno naslutio, jeste promena paradigme u umetnosti.

Znamo da su Romi sagradili Nju Delhi i oni su bili glavni graditelji između 13. i 15. veka. Koliko su Romi bili uticajni u Evropi u tom periodu? Znamo gde je mesto kulture Roma u 21. veku. Kažite nam nešto o tome.

- O kulturnoj istoriografiji Roma se donekle znalo do 13. veka praveći neku uporednu paralelu o Romima sa istoka i Roma koji prisustvuju u Evropi. Evropa je bila apsolutno nepismena. Mi sada hoćemo da kažemo Evropi da su Romi prenosom informacija na bazi simboličkih slika apsolutno počeli jedan proces obrazovanja i opismenjavanja širokih narodnih masa u Evropi i to preko tarota. Sa tim naučnim diskursom, prenosom informacija na bazi simboličkih slika, Romi će postati elitni instruktori u Evropi i opismenjavaće taj živalj. Osnivači prve renesansne škole su Romi, oni su gradili palatu u Kremlju, mnogo takvih građevina, ali to se tada nije zvalo umetnost, nego majstorske radionice koje su radile skulpturu, slikarstvo, sitnu plastiku, arhitekturu. Evropski sistem kuturnih vrednosti i Romi itekako imaju zajedničkih imeniteljskih karakteristika. Romi su participirali u formiranju Evrope onakve kakva jeste, a u svim njenim padovima, uvek su tražili ono što nosi ideju kreacije i uspeha.

Koliko mediji mogu da razbiju predrasude i stereotipe o Romima? Telegraf ima serijal o uspešnim Romima. Šta mislite o tome?

- Divno je da se akcentira priča o Romima. Ali nije poenta u tome, nego u sinhronoj akciji koja ne zavisi od ljudi koji nisu Romi, nego od konsenzusa u zajednici. Ajde da prekinemo da optužujemo druge o romskim neuspesima. Naši neuspesi su samo naši kao što su naši uspesi samo naši, ali je vrlo preporučljivo da to budu uspesi svih. Ja bih da prekinemo sa tim emocionalnim kurvalukom koji se zove romsko pitanje. Ono nema snagu da izdrži tu vrstu zloupotrebe naroda.

Šta sada radi Zoran Tairović? Vi ste savetnik potpredsednice vlade Zorane Mihajlović. Šta je Vaš posao?

- Formalno, u opisu posla ja sam savetnik potpredsednice Vlade Zorane Mihajlović, koji se bavi praćenjem i koordinacijom romskih pitanja. Međutim, moje je da savetujem potpredsednicu kada su u pitanju romske politike i njihova implementacija. Radio sam i na izradi Strategije za unapređenje položaja Roma 2015-2025 i, zahvaljujući divnim ljudima kao što su Osman Balić, Goran Bašić i drugi, uspeli smo da kuturu kao peti element provučemo kroz strateški koncept.Ako je 2005-2015 bila Dekada koja je učinila Rome vidljivim od zajednice do institucije, onda je prirodno da Dekada 2015-2025 bude obeležena pravljenjem institucija, jer to je prirodniji koncept. Pravljenje institucija znači da se u narednoj Dekadi napravi 30 kulturnih centara.

Foto: Telegraf

Vi ste uspeli u svojim ciljevima i mnogim mladim Romima ste idol. Šta im poručujete kako bi se oslobodili svih kompleksa koje imaju?

- Mladi ljudi treba da prate ideju ka kojoj su se uputili. Biti Rom ne znači biti talac sopstvenog naciona. Romi moraju da šire i da razvijaju svoju polivalentnost kada su u pitanju politička participacija, romske partije, mišljenja, kulturni aspekti, kulturološki obrasci. U tom konglomeratu Romi treba da se prepoznaju kao fenomen. U novom istraživanju se pokazalo da su dva brenda Roma bitna, a to su muzika i jezik. Ako odgovorni ljudi, lideri koji se o Romima brinu, žele da se uhvate u koštac sa problemima, neka za početak ulože trud u afirmaciju svog maternjeg jezika i promovisanje romske muzike. To iz moje perspektive izgleda kao nemarno nanešena slikarska pasta na platno bez boje, koja tek treba da se oslikava. Romi nesumnjivo imaju boju, političku ekspresiju, ali im je nanešena monohromna skrama, šteta evidentnih daltonista, umetnika u pokušaju oblikovanja društvene stvarnosti. U doticaju sa bojom mora se biti pažljiv. Pre svega voleti sliku sveta, voleti čoveka. Ecce Homo! Sve dok Romi ne budu imali jasan unutrašnji dijalog, očišćenu paletu ideoloških boja, sve dok se u evropskom sistemu i svetskom sistemu kulturnih vrednosti ne očiste od krivice koju su dobili holokaustom, jer Romi imaju utisak da su nešto skrivili svetu, a ne znaju šta, do tog momenta se neće rešiti kompleks krivice. Neće se redefinisati status Roma. Apelujem na evropske lidere koji se bave romskim pitanjem da se pozabave sa ova dva aspekta.

(I.V./S.T.)