Evo kako se KRADU STATUSI po Fejsbuku i Tviteru! (FOTO)
Činjenica da na društvenim mrežama možete da budete šta god poželite, možda jeste prednost, ali je i mač sa dve oštrice: pokušaji da budete neko drugi se pre ili kasnije završe razotkrivanjem ko ste zapravo, posebno kad u gornjem desnom uglu postoji opcija "search".
Ova muslimanka donira 1 dolar za svaki tvit mržnje koji dobije. Razlog će vas oduševiti!
Praktične namene Fejsbuka i Tvitera, poput one da nas povezuju sa ljudima iz drugog (dela) grada ili sa susednog kontinenta, odavno su pale u senku njihove moći da vas učine popularnim.
Tekstovi, tutorijali i onlajn priručnici sa naslovima poput "Kako da vaš post šeruje što više ljudi" ili "Evo koje reči treba da koristite u statusima da bi ih vaši prijatelji delili dalje" nisu napisani uzalud - niti samo za potrebe uspešnog marketinga - njihovi autori odlično znaju da su "lajk" i "šer" ono što zanima najveći mogući postotak internet korisnika.
Kako si se toga setio? KRALJU! *he he, hvala. -To je bio sarkazam znam kome si taj tvit ukrao.
— Слепи Путник (@SlepiPutnik) September 25, 2014
U eri - ili barem zemlji - u kojoj postoji zaseban deo javnog mjenja, pod nazivom "tviteraši", čija je uticajnost pitanje svojevrsnog prestiža, očekivano je da mnogi žele da ostalima bude važno i ono što oni pišu, utoliko pre što se "zna" da su pojedinci zahvaljujući svojim nalozima na Tviteru i onome što su tamo pisali, dobili navodno dobro plaćene poslove, ili se proslavili.
Istina, većina njih nema za cilj da učestvuje u TV duelima sa (drugim) poznatim ličnostima, ali ono što nikada neće ni pokušati da opovrgnu je da žele da svi misle kako su i oni duhoviti i/ili mudri.
Iako te dve stvari nisu pitanje nečije želje, jaka volja nametnula je kao sledeću opciju citiranje onih koji imaju šta da kažu - doduše, bez navodnika.
Osim misterije kako kićenje tuđim rečenicama ikome može da pruža satisfakciju (što je pitanje za psihologe), ovde se javlja još jedan problem: za razliku od činjenice da to nije njihovog uma delo, ono što nijednog trenutka neće kriti je ponos zbog upućenih pohvala za "njihov" tvit ili status.
Dok je na Fejsbuku potrebna koincidencija da biste na nečijem profilu naleteli na već viđeni status - vaš, ili nekog vašeg prijatelja - na Tviteru je postupak odvajanja originala od kukolja mnogo jednostavniji: ako ukucate u pretraživač određenu rečenicu (ili samo njen deo) dobićete spisak svih onih koji su je ikada "tvitnuli".
Otimači tuđih misli možda jesu nepromišljeni, ali tajna njihove istrajnosti leži u saučesnicima: ako se javno požalite da vas neko potkrada, naići ćete na vojsku ljudi koja se pita "Kakve veze ima?".
Kada biste istim tim ljudima rekli da vam je neko obio stan ili ukrao kola, dobili biste njihovu podršku iz prostog razloga što bi se uplašili da se to može dogoditi i njima; kada su u pitanju misli, oni nemaju nikakvu bojazan, iz još prostijeg razloga što ne poseduju imovinu tog tipa.
Upravo takvi i "sede" u publici plagijatora: tvitovi poput "Koliko virtuelne ljubavi i koliko realne samoće", "Meni je moj psihijatar rekao da vi ne postojite i da ja vas izmišljam" ili "Gde nosiš ta vrata čoveče?
Nisu to vrata, to je moj novi samsung galaxy s86", su pravi dragulji u očima onlajn razbojnika: ne potrudivši se čak ni da promene redosled reči u rečenici, kopiraće vašu "foru" i nalepiti je na svoj "zid" sa neskrivenim zadovoljstvom - o spokoju da ne govorimo.
Ovaj paradoks kulminirao je kada je na takmičenju za najbolji tvit 2014. godine pobedila korisnica pod imenom "Džoker Lejdi", koja je svoj tvit prevela sa engleskog i osvojila 2.000 evra.
Prema rečima veb stručnjaka Milana Kamponeskog, motivi ovakvih falsifikatora mogu biti različiti: jedni profesionalno kradu tuđ sadržaj i prave svoje mini portale i blogove, kako bi zarađivali od reklama, dok drugi to rade želeći da ispadnu pametniji i duhovitiji nego što jesu.
- Tu su i osobe koje ne znaju kako se "šeruje" ili "ritvituje", pa jednostavno prepišu misao i ne potpišu je. Pošteniji su mi oni ljudi koji ti zavuku ruku u džep, od tih koji ti zavuku ruku u misli, ideje, mudrost - napominje Kamponeski.
Pošto u svakom zlu ima nečeg dobrog, ovi "idejni paraziti", kako ih on naziva, inspirisali su višestruko nagrađivanog aforističara Ognjena Šestića da im posveti pesmu, koju u celini možete pročitati ovde.
"Idejni paraziti su pošast 21. veka
a šire se bezbrižno i lako poput gonoreje.
Oni se tako zakače za čoveka
iz kog, kao hranu
svojim razvijenim sisaljkama
isisavaju ideje."
(Jovana Babić)
Video: Plenković: Zgroženi smo tragedijom u školi u Prečkom, učenici su zbrinuti u bolnicama
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Max
Treba zabraniti drustvene mreze.Veca je steta nego korist od njih za drustvo
Podelite komentar
Polovni Buntovnik
VRATITE MI MOJ STATUS! Zbog njega sam sav važan i popularan :)
Podelite komentar