IMAĆEMO PROBLEM AKO RUSI PONOVO POVREDE VAZDUŠNI PROSTOR TURSKE: Daglas Lut, ambasador SAD u NATO, za Telegraf

Ceo svet tresao se od straha 24. novembra, posle obaranja ruskog "suhoja" negde na granici Sirije i Turske, i to s dobrim razlogom. Još jedan pogrešan potez, bilo koje od strana, pokrenuo bi lančanu reakciju čije posledice bi bile nesagledive, u pravom smislu te reči.

Preporučujemo

Član pet NATO ugovora jasno kaže da će svaki napad na neku od članica biti shvaćen kao napad na NATO, i da će koalicija uzvratiti na njega. O tome kakve bi posledice sukoba NATO i Rusije bile, pa, nadamo se da nećemo nikad imati priliku.

O obaranju ruskog aviona i o drugim pitanjima koja su na usnama ljudi širom planete, imali smo priliku da razgovaramo, zajedno sa odabranim novinarima, sa Daglasom Lutom, ambasadorom Sjedinjenih Američkih Država pri NATO.

(EKSKLUZIVNO) DAGLAS LUT, AMBASADOR SAD U NATO: Ne želimo konflikt sa Rusijom, ali oni samo komplikuju situaciju u Siriji!

Daglas Lut je postavljen na mesto Ambasadora SAD u NATO u avgustu 2013. godine. Od 2007. do 2013. godine Lut je bio prvo savetnik Džorža Buša za rat u Avganistanu i Iraku, i u ovom periodu dobio je nadimak “War Tsar”. Posle saradnje sa Bušom, bio je i pomoćnik Baraka Obame za pitanja Avganistana, Pakistana i Indije.

(EKSKLUZIVNO) ROBERT BEL, SAVETNIK ZA ODBRANU SAD U NATO: Alijansa je posvećena odbrani Evrope

Prenosimo razgovor sa Lutom, onako kako se odvijao.

Printskrin: Youtube/usbotschaft

Moderator: Hvala vam, i pozdrav za sve iz Stejt dipartmenta i Evropskog centra za medije SAD ovde u Briselu. Želim da pozdravim učesnike današnjeg brifinga, koji zovu iz svih krajeva Evrope, hvala vam svima na učešću u diskusiji. Za nekoliko minuta počećemo da prihvatamo vaše pozive.

Imamo zadovoljstvo što je danas sa nama još jednom u Briselu ambasador Daglas Lut, stalni predstavnik SAD u NATO. Kao što znate, ove nedelje je Sastanak ministara spoljnih poslova NATO, pa se ova konverzacija dešava u pravo vreme, i siguran sam da imate mnogo pitanja. Ambasadore Lut, hvala vam što ste odvojili vreme za razgovor pre ovog sastanka.

Počećemo današnji brifing sa nekoliko uvodnih opaski ambasadora Luta, a zatim ćemo preći na vaša pitanja. Pokušaćemo da u razgovor uključimo što više novinara i da odgovorimo na što više pitanja u sledećih sat vremena. Sada dajem reč ambasadoru Lutu.

Foto: Profimedia

Lut: Hvala vam, i hvala svim novinarima koji su tu s nama.

Pre svega, dozvolite mi da kažem par reči o ministarskom sastanku NATO koji će trajati naredna dva dana. Za one od vas koji ne prate dešavanja u NATO svakodnevno, malo objašnjenje: NATO sastanke kakav je ovaj sastanak ministara održava otprilike svakog kvartala, i obično su to naizmenično sastanci ministara odbrana i ministara spoljnih poslova. Ovog puta u utorak i sredu održaće se sastanak ministara spoljnih poslova, i to je poslednji ovakav sastanak u 2015. godini. Naravno, svi ovde u sedištu NATO u Briselu očekujemo Varšavski samit, koji će se održati u julu 2016. Ovaj sastanak ministara je zato važna prilika da se proceni napredak kad je reč o nekoliko važnih tema kojima se bavimo svakodnevno ovde u sedištu NATO, i ovo su iste one teme za koje mislimo da će na kraju biti na dnevnom redu Varšavskog samita. Evo o čemu je reč:

Prvo, ispunjavanje odluka koje su donete na prošlogodišnjem Velškom samitu, i drugo, nastavak adaptacije na bezbednosne izazove koji su pred NATO na njegovoj periferiji. Ovim dvema temama ćemo se baviti u naredna dva dana. Tako da teme kojima ćemo se baviti na sastanku uglavnom koincidiraju sa stvarima o kojima ćemo, bar tako očekujemo, pričati u Varšavi sledećeg jula.

Za našeg ministra, sekretara Kerija, ovo je takođe deo duže evropske ture. On će doći sa Klimatskog samita u Parizu. On će biti ovde u utorak i sredu, u NATO. Posle toga ide na Ministarski sastanak OEBS, i još će posetiti par evropskih zemalja usput. Tako da ga, kao i obično, biti jedan veoma zahtevan put po Evropi.

Dozvolite mi da prođem kroz agendu ministarskog sastanka, a onda ćemo preći na vaša pitanja. Imamo ukupno pet sastanaka.

Foto: Wikimedia/U.S. State Department

Prvi sastanak je o Avganistanu. Ovde će 42 države iz Koalicije za odlučnu podršku Avganistanu, koju predvodi NATO, zajedno sa avganistanskim ministrom Rabanijem, pokušati da procene politički napredak posle veoma zahtevne godine na bezbednosnom frontu. Očekujemo da će na ovom sastanku biti donete dve ključne odluke. Pre svega, mislim da će NATO odlučiti da zadrži svoju postojeću vojnu misiju i borbenu gotovost i u sledećoj godini. Ovo je, naravno, u saglasju sa odlukom SAD koja je donesena pre nekoliko nedelja, a koju je objavio predsednik Obama. Drugo, ali možda i važnije, očekujemo da će se ministri saglasiti da je sada pravo vreme da osiguramo političku volju za finansiranje Avganistanskih sigurnosnih snaga za godine 2018., 2019. i 2020.

Za vas koji pratite Avganistan pažljivo, obratićete pažnju na činjenicu da je ovo period od tri godine, baš kao trogodišnja obaveza koju smo preuzeli u Čikagu, na Čikaškom samitu. Ovde međunarodna zajednica zajedno obezbeđuje dovoljno sredstava za finansiranje avganistanske policije i armije. Tako da, ovo su dve ključne odluke: održati našu trenutnu misiju i gotovost i drugo, stvoriti uslove za dugoročno finansiranje. Za NATO, Avganistan je nedovršen posao. I uprkos tome što se susrećemo sa novim izazovima, blizu granica NATO, moramo da nastavimo da ispunjavamo naše obaveze u Avganistanu, a posebno moramo to da radimo sada kada imamo voljnijeg i sposobnijeg partnera u Avganistanu. To je prvi sastanak, i on je u utorak u rano popodne.

Foto: AP/Tanjug

Drugi sastanak, u utorak popodne, baviće se izazovima koji stoje pred NATO na jugu. Od kampanje protiv ISIS u Iraku i Siriji, sve do izazova na severu Afrike. Na ovom sastanku će se predstavnicima 28 država članica pridružiti i visoka predstavnica EU Mogerini, i zajedno će razgovarati o podršci međunarodnoj koaliciji protiv Daeš-a (ISIS, prim. aut.). Ova koalicija je, inače, zamišljena na Velškom samitu prošle godine. Pa, o čemu će se voditi diskusija? Pre svega, skrenuće se pažnja na to da uloga NATO počinje sa našom obavezom prema našoj članici koja se graniči sa teritorijom na kojoj se vodi borba protiv ISIS. Naravno, reč je o Turskoj. Niko ne bi trebalo da sumnja u to da je NATO spreman da podrži suverenitet Turske, njene teritorije i vazdušnog prostora. Drugo, nedavni napadi u Parizu pokazali su koliko je bitno da se vojne akcije fokusiraju na ISIS, a ne na druge grupe koje se protive režimu Asada. Sve ovo dok pratimo političke odluke donesene u Beču. Želimo da ponovo naglasimo koliko je bitna vojna kampanja protiv ISIS.

Mislim da će na kraju ove diskusije biti jasno da je NATO, u stvari, kičma koalicije. Zašto ovo govorim? Zato što svih 28 članica NATO i još 26 zemalja partnera NATO doprinose vojnoj kampanji. Tako da, po mojoj računici, 54 od 65 nacija u koaliciji su ili članice ili partneri NATO. Na ovaj način je NATO organizacija koja obezbeđuje silu potrebnu za vojnu kampanju protiv ISIS, i na kopnu i u vazduhu. NATO takođe ulaže u kapacitet dve ključne države u regionu - Jordana i Iraka. Ovde doprinosimo programima za obuku i, ponovo, sve ovo je dogovoreno u Velsu. Sutra ćemo proveriti kako napreduju ovi programi obuke. Spremni smo, iskreno, da napravimo sličan program obuke u Libiji, kad se tamo postigne politički dogovor.

Dalje, mimo stanja na jugu i borbe protiv ISIS, ministri i Mogerini će razgovarati o tome kako će nato da se postavi u odnosu na hibridno ratovanje, i razgovaraće se sa EU o tome kako NATO i EU mogu bolje da sarađuju kako bi se odgovorilo na ovu opasnost, gde god da se ona pojavi. Ovde je ključna stvar, mislim, da se preduzmu preventivni koraci. Da se nacije učine manje ranjivim u odnosu na ovaj vid agresije i uznemiravanja. Odgovornost za ovo, iskreno, dele prvo zemlje članice, ali i NATO i EU. Tako da će na drugom sastanku biti reči, uglavnom, o borbi protiv ISIS ali i o, verujemo, odobravanju novog okvira za borbu protiv hibridnog načina vođenja rata.

Foto: Profimedia/Alamy

Radna večera u utorak će biti mesto na kojem će se pričati najviše o odnosu NATO i Rusije. Ovde, naravno, događaji u prethodne dve godine, posebno posle nezakonite aneksije Krima, pokazuju da Rusija danas nije partner u kojeg je NATO uložio tako mnogo u poslednjih 20 godina. U isto vreme, mislim da je opšte mišljenje da će Rusija uvek biti najveći i najmoćniji komšija NATO. Tako da će ministri razgovarati o odnosu sa Rusijom, koji se menja, i o tome kako NATO treba da se prilagodi ovoj novoj realnosti. To je večera, u utorak.

Sredu ćemo početi sa jutarnjom sesijom o politici otvorenih vrata, kad je reč o uvećanju NATO. Složili smo se na Velškom samitu prošle godine da će na ovoj sesiji ministri odlučiti da li će ili neće pozvati Crnu Goru da započne proces pridruživanja, kako bi postala 29. članica alijanse. Tako da ovu odluku očekujemo u sredu ujutru. Oni će se baviti, međutim, i drugim aspirantima na članstvo u NATO, Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom i Gruzijom.

U poslednjoj sesiji, sad govorimo o sredi u prepodnevnim časovima, desiće se sastanak komisije NATO-Ukrajina. Ovaj sastanak pokazuje da NATO nije zaboravio na Ukrajinu i da ostaje fokusiran na situaciju tamo. Ministri će proceniti napredak u implementaciji Sporazuma iz Minska, pogotovo kad je reč o bezbednosnoj situaciji i tekućim političkim koracima. Treba napomenuti da su se na poslednjem sastanku G20 lideri složili da sankcije prema Rusiji ostanu na snazi sve do potpune implementacije Sporazuma iz Minska, i mi stojimo iza te odluke.

Tako da, postoje dve ključne teme koje se provlače kroz sastanke u utorak i sredu. Prvo, kao što sam rekao, nastavićemo da implementiramo odluke donesene u Velsu, kako se približavamo samitu u Varšavi. Drugo, razmatraćemo promene situacije na periferiji NATO, sa specijalnim fokusom na jug.

Ovde ću da se zaustavim. Sad ću odgovarati na vaša pitanja.

Foto: Wikimedia/Helene C. Stikkel

Moderator: Hvala vam za vaše opaske i pregled, ambasadore Lut. Sada ćemo početi sa pitanjima i odgovorima. Naše prvo pitanje dolazi od Dirk-Jana fan Baara iz holandskog lista De Folkskrant.

De Folkskrant: Hvala vam. Pomenuli ste da je borba protiv ISIS prevashodno borba NATO, ali predsednik Oland je pozvao na pomoć Evrope, nije se pozvao na član 5 NATO ugovora, i čak je otišao u Rusiju, kod Putina, pošto je turski lovac oborio ruski avion. Ovo je takođe povezano sa problematičnim jugom, kao što ste pomenuli. Kako vidite ovo?

Lut: Pre svega, francuska odluka da se okrenu pomoći Evrope, posle napada u Parizu, je očigledno suverena odluka koju podržavamo, razumemo i podržavamo. Mislimo da su oni doneli odluku, kao što su opisali, iz veoma razumnih razloga. Mislim, vrsta pomoći koju je Francuska zatražila od članica EU je ono što im je bilo potrebno da reaguju. Tako da, ovo su stvari koje su bile više u kanalima i kompetencijama EU, nego NATO. Policijska podrška, podrška na granicama. Oni su se obratili EU, kad je reč o pravilima za deficit u budžetu. Obratili su se EU, kad je reč o pravilima za prepoznavanje imena putnika. Ovde je reč o deljenju podataka putnika u avionima, i tako dalje. Tako da su ove stvari koje se tiču unutrašnje bezbednosti i bezbednosti na granicama mnogo više u nadležnosti EU nego NATO. Tako da je obraćanje EU i pozivanje na paragraf 42.7 Lisabonskog sporazuma imalo smisla za Francusku, i mi to podržavamo. U isto vreme, pomenuo sam u uvodnom izlaganju, NATO doprinosi, na fundamentalan način, kao organizacija koja obezbeđuje silu za potrebe međunarodne koalicije. Tako da ovde zaista nema diskrepancije. Može i jedno i drugo. Mislim da je bitna stvar da je ono što se dešava u borbi protiv ISIS nešto što se dešava na granici NATO, a to je 1.500 km dugačka granica između Turske i Sirije i Iraka. Stoga je ovo primarna tema za NATO, iako NATO ne predvodi vojnu kampanju koalicije. Kao što znate, reč je multinacionalnoj akciji na čijem čelu su SAD. Dakle, ja mislim da može i jedno i drugo. I da se Francuska za pomoć obrati EU, i da NATO doprinosi na fundamentalan način.

Foto: vocativ.com

Moderator: Hvala vam, ambasadore. Sledeće pitanje postaviće Mirna Nikolaido iz grčkih novina Estia.

Estia: Pozdrav, gospodine ambasadore. Molim vas za mišljenje o jučerašnjem dogovoru EU i Turske o migrantskoj krizi. Da li ste zadovoljni sa ovim dogovorom? I šta mislite o doprinosu SAD migrantskoj krizi? Hvala.

Lut: Mogu više govoriti o delu vezanom za SAD, nego za EU, mada svakako pozdravljamo podršku EU našoj članici, Turskoj, koja danas prima oko dva miliona izbeglica iz Sirije. Još milion izbeglica je u Libanu, a isto toliko u Jordanu. Imate, dakle, oko četiri miliona izbeglica koji su napustili Siriju, i Turska je domaćin za polovinu. U tom smislu, svaki dogovor Turske i EU, koji daje dodatnu podršku Turskoj kako bi pokušala da se izbori sa ovom humanitarnom situacijom je svakako dobrodošao. Kad je reč o SAD, mi smo najveći pojedinačni donator izbeglicama, a ta cifra je u poslednjih par godina dostigla milijardu dolara. Mi smo, dakle, na istom zadatku sa EU, kad je reč o podršci izbeglicama, i izveštaji o tome da podrška EU raste su svakako dobrodošle.

Moderator: Hvala. Naše sledeće pitanje stiže iz Italije. Mateo Bosko iz La Prese.

La Prese: Imam dva pitanja. Prvo je o ministarskom sastanku NATO. Ne pratim NATO redovno, pa mi je potrebno pojašnjenje: da li ćemo videti veliku promenu u operacijama NATO protiv ISIS posle ovog sastanka? Drugo pitanje je o poziciji SAD, kad je reč o operacijama na kopnu, koje bi mogle da vode lokalne snage, kao što je Slobodna sirijska armija (FSA), možda čak neko iz režima. Šta mislite o tome?

Lut: Da počnemo sa drugim pitanjem. Pozicija SAD je, već neko vreme, da samo vazdušni udari neće biti dovoljni da se pobedi ISIS, i da će vazdušnoj kampanji morati da se pridruži i efikasna kopnena kampanja. Takođe je pozicija SAD, zajedno sa mnogim saveznicima, da bi kopnenu kampanju trebalo da vode lokalne snage, koje mnogo bolje poznaju situaciju na terenu, i koje imaju politički interes u trajnom razrešenju sukoba. Zbog ovoga SAD, koalicija i NATO podržavaju lokalne "igrače", kao što su Iračke bezbednosne snage, ili sirijske opozicione snage - ovo ne toliko NATO koliko same SAD. Zato je fokus na lokalne snage od strane SAD i NATO veoma bitan deo, čak bih mogao tvrditi da će to biti odlučujući deo vojne kampanje. Dalje, mislim da ne treba očekivati velike promene u sledeća dva dana, kad je reč o ulozi NATO, ali mislim da je ono što ćete videti potvrđivanja volje svih 28 članica, da ćemo održati snage koje su pokretačka snaga koalicije. Ovo je, još jednom, pitanje doprinosa svih 28 članica. Kampanji doprinose i 26 zemalja partnera NATO. Mislim da ćete videti široku podršku ovoj vrsti osnaživanja koalicije. Takođe, mislim da ćete u narednih nekoliko dana dobiti političku izjavu, u potpunosti na liniji sa bečkim razgovorima, koji promovišu mogućnost političkog procesa, uz vojnu kampanju. Dakle, jaka podrška, nastavak podrške na vojnom polju, i pojačanja pažnja i podrška na političkom frontu. To možete očekivati, mislim, u sledeća dva dana.

Foto: Tanjug/AP

Moderator: Sledeće pitanje postaviće Loara Stefanesku sa Rumunske javne TV.

RJTV: Dobar dan, gospodine ambasadore. Incident u kojem je Turska oborila ruski avion, pošto je on navodno povredio turski vazdušni prostor, je veoma opasan i ugrožava mir i bezbednost u našem regionu. Sve zemlje NATO insistiraju na mirnom rešenju krize. Predsednik Erdogan, pokušavajući da stupi u kontakt sa predsednikom Putinom, rekao je o ruskoj reakciji da se "neko igra sa vatrom", i odlučio je da se povuče iz koalicije protiv ISIS. Imajući u vidu činjenicu da je Turska stub zajedničkog odbrambenog sistema NATO na istočnoj granici Alijanse, zajedno sa Poljskom i Rumunijom, mislite li da će biti neophodno da se upute dodatne snage kako bi se pojačali kapaciteti odvraćanja fokusirani na "južno krilo" koje čine Rumunija i Bugarska? Hvala.

Lut: Mislim da će ministri u ova dva dana razgovarati o novonastaloj bezbednosnoj situaciji. Sigurno je da će deo razgovora biti i najnoviji događaj, odnosno rušenje ruskog borbenog aviona. Ali, vidite, Savet se sastao prošle nedelje i jednoglasno je rečeno da podržavamo pravo Turske da brani svoju teritoriju, da brani svoj vazdušni prostor, i možete očekivati da će NATO uraditi sve što je potrebno kako bi podržao Tursku u ovome. Sada ću vam reći da su NATO baterije projektila "patriot" već u Turskoj. Ovo je sistem za protivvazdušnu odbranu. U Turskoj su već bazirani američki lovci za superiornost u vazduhu F-15s, koji su tamo na zahtev turske vlade, sve u cilju napora Turske da se odbrani. Ovo će trajati sve dok bude potrebno. Mislim, dakle, da nije pitanje da li je za svih 28 članica osnovno obećanje NATO da ćemo priteći jedni drugima u pomoć. Vi ćete, mislim, biti u prilici da ovo vidite i u ovom slučaju. Ovo je, u osnovi, odgovor na vaše pitanje. Kad je reč o Rumuniji i Bugarskoj, vi znate da je u poslednjih 18 meseci NATO pojačao svoje prisustvo na celom "istočnom krilu". Sve od Baltičkog mora, do Crnog mora, u okvitu nečega što mi zovemo "Readiness Action Plan". Ovaj plan je odobren u Velsu, na samitu prošlog septembra. I u osnovi on podrazumeva pojačano vazdušno, kopneno i pomorsko prisustvo NATO u svih šest naših saveznica u "istočnom krilu", uključujući Rumuniju i Bugarsku. Rezultat toga u poslednjoj godini su avioni NATO koji patroliraju vašim nebom. Videli ste i pojačano prisustvo NATO u Crnom moru. I videli ste savezničke kopnene snage, uključujući i kopnene snage SAD, kako vežbaju rame uz rame sa rumunskim i bugarskim saveznicima. Dakle, mislim da će se ovo nastaviti u budućnosti i da će NATO, a on to može i hoće, raditi više od jedne stvari u isto vreme. Radiće sve što je potrebno na "istočnom krilu" kako bi obezbedio saveznika. I radiće sve što je potrebno na jugu kako bi obezbedio Tursku, ali i kako bi doprineo borbi protiv ISIS.

Foto: Profimedia/AFP

Moderator: Hvala. Sledeće pitanje postaviće Ronald fan Hesel iz De Telegrafa iz Holandije.

De Telegraaf: Imam dva pitanja. Jedno je oko toga da Putin odbija da razgovara sa Erdoganom, što znači da igra "opasnu igru". Mislite li da će biti ozbiljnih posledica za koaliciju protiv ISIS? Drugo pitanje, mislite li da je moguće pobediti ISIS bez kopnenih snaga?

Lut: Ponovo, obrnutim redom. Kao što sam rekao, mislim da će biti potrebne kopnene trupe da bi se konačno porazio ISIS, ali mislim da neće biti potrebne zapadne trupe. Strategija je sve vreme da se obezbedi vazdušna snaga, zapadna vazdušna snaga, uglavnom zapadna, kako bi se zadržao ISIS dok jačamo lokalne kopnene trupe. Borbu na kopnu mogu da vode sirijske opozicione snage, iračke snage i kurdske trupe. Pitanje je samo, koje tačno trupe će to biti. Ali, po mom mišljenju, nema sumnje u to da će biti potrebne kopnene snage. Sad, priznajem, možda ovo kažem kao bivši oficir, mislim da je realnost u poslednjih godinu dana pokazala da vazdušnim udarima možete da uradite samo deo posla. Na kraju će vam biti potrebne lokalne kopnene snage. Gledajte, što se tiče retorike između Turske i Rusije, ovo je veoma ozbiljan incident, od pre nedelju dana, kad je reč o obaranju ruskog aviona i smrti pilota. Niko to ne uzima olako. Ovo je u suštini pitanje između Turske i Rusije. Mislim da dve vlade komuniciraju. Mislim da smo u poslednjih nekoliko dana videli redukovanje žestoke retorike i pokušaj da se problem deeskalira. I ovo su stvari kojime NATO i SAD aplaudiraju. Mislimo da su razgovori, diskusija, dijalog između Ankare i Moskve put napred ovde, i nadamo se da će ovaj proces da se nastavi. Tako da ne vidim eskalaciju krize. Vidim napore obe strane za deeskalacijom, iako je bilo nekih koraka koji su veoma ozbiljni. Recimo ruske ekonomske sankcije.

Foto: Tanjug/AP

Moderator: Hvala. Sledeće pitanje postaviće Marije Hrenova iz TASS.

TASS: Gospodine Lut, zar nisu SAD kontaktirane od strane Turske pre ili u toku incidenta sa ruskim avionom, oko toga šta će Turska učiniti? Zar nisu SAD imale udela u odluci Turske da obori ruski avion? Hvala.

Lut: Bili smo u kontaktu sa Turskom posle upada u njen vazdušni prostor početkom oktobra, zbog stalne opasnosti od ruskih aviona koji operišu toliko blizu turske granice. Ako to postavite na taj način, da, bili smo u kontaktu sa Turskom. Međutim, nije bilo koordinacije ili zajedničke akcije, kad je reč o samom incidentu. To je bila suverena turska odluka, u turskom vazdušnom prostoru, pod turskim pravilima službe. Ali NATO je, u poslednjih nekoliko nedelja, svestan pojačanog rizika, kad je reč o ovome. Naravno, sličan rizik je doveo do toga da koalicija na čelu sa SAD koordinira ili pre radi zajedno sa Rusijom kako bi se odredila pravila bezbednosti u vazduhu iznad Sirije, kako bi ruski avioni i avioni koalicije mogli da operišu sigurno na istom prostoru. Tako da postoji već dugo i stalno razumevanje da je ovo bila opasna situacija, ali ni NATO ni SAD nisu bili direktno umešani u ono što se desilo tog dana.

Foto: Tanjug/AP/Haberturk TV, freeflagicons.com

Moderator: Hvala. Sledeće pitanje postaviće Filip Raunić iz hrvatskog Telegrama.

Telegram: Hvala vam. Dobar dan, gospodine ambasadore. Bilo je mnogo spekulacije u evropskim i ruskim medijima o tome da ruski avion nije bio u turskom vazdušnom prostoru. Imate li, da li je Turska dostavila dovoljno podataka da potvrdi, da definitivno potvrdi da je avion bio u turskom vazdušnom prostoru? Hvala.

Lut: Kako je NATO saopštio prošlog ponedeljka, posle konsultacija na vanrednom sastanku i konsultacijama sa Turskom, mi smo uz Tursku - uz podatke koje je Turska obezbedila. Turska je dostavila i podatke sa radara, kao i audio snimke upozorenja izdatih ruskom avionu. Ove podatke podržava i viđenje situacije drugih saveznika. Dakle, mi mislimo da je tuski opis onoga što se dogodilo tačan i stojimo iza njega.

Moderator: Hvala. Sledeće pitanje postaviće Nikola Tomić iz Blica, iz Srbije.

Blic: Imam dva pitanja, takođe. Prvo je kraće, pa ću krenuti s njim. Koja je pozicija SAD o mogućnosti da se Crna Gora pridruži NATO? I da li ćete podržati to ili ne? To je prvo pitanje. Kad je reč o drugom pitanju, ono se tiče rusko-turske krize. Kao što je neko pomenuo pre, predsednik Putin je izjavio da nema planove za bilateralni sastanak sa predsednikom Erdoganom, ali možda će se prvi direktni razgovori Turske i Rusije ili njihovih ministara spoljnih poslova, Davutoglua i Lavrova, desiti ove nedelje u Beogradu, tokom ministarske konferencije OEBS. Obe strane su ovo najavile preko nezvaničnih kanala pre nekoliko dana. U isto vreme u Beogradu će konferenciji prisustvovati i sekretar Keri, takođe. Dakle, šta očekujete od ovih sastanaka u Beogradu, i mogu li Beograd i ministarska konferencija OEBS postati jedna od mesta za rešavanje tursko-ruske krize?

Lut: Hvala vam za pitanja. Pozicija SAD je da podržavamo odluku NATO da pozove Crnu Goru da postane 29. član Alijanse. Međutim, američki glas "za" ne znači da će biti donesena takva odluka NATO. Način na koji ovo funkcioniše je takav da svi oko stola glasaju u sredu ujutru i svih 28 saveznika mora biti "za", a niko ne sme biti protiv. Mora biti 28:0. Glasa SAD će, dakle, biti da ih pozovemo, ali moramo da sačekamo da vidimo šta će se desiti u sredu ujutru, u kontekstu Alijanse kao celine. Kad je reč o tursko-ruskom dijalogu, gledajte, kao što sam rekao, dobra je stvar, posle ovako opasnog incidenta kao što je rušenje ruskog aviona, da dve strane razgovaraju. Mislim da ono što ste videli jeste dijalog koji je bio posledica incidenta. Onda, posle dan ili dva, dijalog Turske i Rusije počeo je da pokazuje neeskalatornu vrstu hladnijeg kvaliteta, na nižoj temperaturi. To je vrsta konverzacije koja bi lako mogla da dovede do produženja dijaloga, i zato je podržavamo. Nemam, dakle, nikakvih predviđanja, kad je reč o ministarskom sastanku OEBS, ali sigurno je da je taj sastanak prilika da dve strane nastave diskusiju. Ali mislim da su dve prestonice već u kontaktu, i nadamo se da će dijalog da se nastavi.

Foto: AP/Tanjug

Moderator: Hvala. Sledeće pitanje postaviće Ulrike Šefer iz Tagesšpigela.

Tagesšpigel: Hvala vam. Želim da se vratim na temu kopnenih snaga u Siriji. Ambasadore, pomenuli ste da bi kopnene trupe trebalo da budu lokalne. Pomenuli ste snage sirijske opozicije. Ali šta je sa regularnih snagama Vojske Sirije? Mislim, u Evropi, a pogotovo u Nemačkoj, mi raspravljamo o ovom pitanju: da li je moguće raditi zajedno sa Asadovim trupama, sa sirijskim trupama, čak i dok je Asad još na vlasti? Da li ovo vidite kao mogućnost? I da li već postoje planovi ili razgovori da se u ovo uključe sirijske trupe, dok je Asad još na vlasti? Moje drugo pitanje je o Rusiji. Predsednik Oland, francuski predsednik, želi da Rusija bude deo koalicije protiv ISIS. Da li ovo već ima posledice na terenu? Postoji li bolja komunikacija? Mislite li da bi ovo moglo da funkcioniše? Hvala.

Lut: Naravno. Kad je reč o kopnenim snagama, ne znam da postoji inicijativa da se u koaliciju uključe i snage Vojske Sirije, jednostavno zato što, za sada, ne delimo iste ciljeve. Mislim, koalicija je osnovana sa zajedničkim ciljem: da se pobedi ISIS. Zajednički interes ne delimo sa Vojskom Sirije, koja je takođe u ratu sa mnogim elementima koji predstavljaju opoziciju njihovom režimu. Ali, mimo toga, tvrdim i da su u građanskom ratu sa narodom Sirije, i to je stvorilo četiri miliona izbeglica, stvorilo je osam miliona interno raseljenih lica, i tako dalje. Dakle, sirijske snage nisu demonstrirale, i Asadov režim sigurno nije demonstrirao bilo šta što liči na to da su se fokusirali na ISIS. Njihov fokus je mnogo više da Asad ostane na vlasti. Postoji paralela kad je reč o vašem drugom pitanju, o tome da se Rusija priključi koaliciji, što je predsednik Oland predložio. U mom iskustvu, uspešne vojne operacije počinju sa zajedničkim ciljevima, a mislim da do danas nije pokazano da imamo zajednički cilj sa Rusijom. Ponovo, cilj koalicije je da pobedimo ISIS. Ruski cilj je, po svemu sudeći, pomoć Asadovom režimu pomaganjem njegove kampanje protiv pokreta opozicije. I da, Rusija je do neke mere napala ISIS, ali veći deo njihovih bapada, veći deo vojne podrške u Siriji danas nije usmeren protiv ISIS. Dakle, dok ne dođemo do zajedničkog cilja, ne vidim mogućnost formiranja koalicije.

Moderator: Hvala. Za naše sledeće pitanje idemo u Rumuniju, gde je Alina Matis sa sajta Digi24.

Digi24: Dobar dan. Samo da se nadovežem na pitanje koje je postavio kolega iz Tagesšpigela. Francuska vlada, na primer ministar Fabijus, pomenuli su nekoliko puta da vide mogućnost saradnje sa Rusijom i saradnje sa Asadovim snagama u Siriji. Da li bi bilo fer reći da je ovo možda neslaganje po ovom pitanju sa SAD? Hvala.

Lut: Znate, predsednik Obama je razjasnio ovo tokom posete predsednika Olanda Vašingtonu prošle nedelje. On je rekao da je u koaliciji dobrodošla svaka nacija koja je spremna da se priključi našim zajedničkim ciljevima, a to je da se pobedi ISIS. Dakle, ovo dosad je bila odluka Rusije, da se ne priključi koaliciji. A u stvari ruski postupci pokazuju da možda postoji drugi cilj ruskog vojnog prisustva u Siriji, a to je, kako sam već rekao, pružanje podrške Asadovom režimu. Mi ovde jednostavno gledamo njihove postupke. Postupci Rusije ne pokazuju da je njihov fokus ISIS. Ruski postupci pre vode ka zaključku da je njihov fokus borba protiv onih koji se suprotstavljaju Asadu. Bili bismo, dakle, srećni kad bi se bilo koja nacija pridružila koaliciji, ali karta za ulazak u koaliciju je deljenje i slaganje po pitanju zajedničkog cilja, a zajednički cilj je ISIS.

Foto: Tanjug/AP/Russian Defense Ministry Press Service,

Moderator: Hvala. Sledeće pitanje postaviće Aleksandar Ratnjikov iz RBC vesti u Rusiji.

RBC: Eskalacija rusko-turskih odnosa dovela je do mogućnosti da Turska možda zatvori prolaz ruskoj vojsci, i možda i civilnim brodovima, prolaz iz Crnog Mora u Mediteran?

Lut: Mislite na Bosfor?

RBC: Da.

Lut: Nisam primetio bilo šta što može nagovestiti da će Turska poduzeti neke korake, kad je reč o moreuzima. Turska već dugo, decenijama, veoma ozbiljno shvata svoje međunarodne obaveze po Ugovoru iz Montrea, i reguliše taj saobraćaj, i nisam primetio bilo šta što nagoveštava da se ovo promenilo. Tako da ne očekujem tu bilo kakve promene.

Moderator: Hvala. Sledeće pitanje postavlja Marko Likonti iz Adnkronosa, iz Italije.

Adnkronos: Moje pitanje ambasadoru: italijanski premijer Renci rekao je veoma jasno da se Italija neće pridružiti akciji protiv ISIS u Siriji. Takođe je rekao da ne želi da ponovi greške napravljene u Libiji kada je odlučeno da se pokrene vojna akcija, a da nije postojala jasna strategija o tome šta će se desiti posle vojne akcije. Kakvu vrstu podrške očekujete od Italije, kad se ima u vidu činjenica da Italija ne učestvuje u kampanji u Siriji?

Lut: Pa, Italija učestvuje na druge načine. Italija, na primer, doprinosi znatno u Iraku, na primer preuzimajući vođstvo u obuci iračke policije. Ovaj doprinos je isto toliko značajan kao i aktivnosti koje se dešavaju u Siriji, jer je ISIS prisutan u obe zemlje, i u Iraku i u Siriji. Italija, dakle, doprinosi. Šire, Italija je bila glasna u traženju političkog procesa, i poslednja dešavanja na razgovorima u Beču obećavaju da bismo možda mogli da se pomerimo prema političkom procesu, paralelono sa vojnim dešavanjima. Mislim da je italijanska vlada podržavala i ovo, takođe. Italija doprinosi, dakle. Nije svaka od 65 članica koalicije operativna ovih dana. Nije svaka od 65 članica koalicije učesnik vazdušnih operacija, ne izvode sve vazdušne udare. Postoje različiti načini da se doprinese, i Italija doprinosi.

Foto: AP/Tanjug

Moderator: Sledeće pitanje postaviće Igor Ćuzović iz sprskog Telegrafa.

Hvala vam, gospodine. Imam dva pitanja. Ambasadore, poslednji put kad smo pričali, pitao sam vas o mogućnosti obaranja ruskog aviona iznad Turske, Sirije, ili na granici. Ovo se desilo. Ovog puta ulozi su daleko veći jer, kao što znate, Rusija je poslala raketnu krstaricu Moskva u blizinu kriznog područja. Po vašem mišljenju, postoji li realna mogućnost da se nešto slično može ponoviti, i mogućnost da Moskva uzvrati, obaranjem nekog od turskih aviona? Moje drugo pitanje je o tome da li Rusija nanosi ozbiljnu štetu ISIS-u. Prema podacima koji su dostupni NATO-u, da li je reč o ozbiljnoj šteti? Hvala.

Lut: Kao što sam ranije rekao, naše viđenje ruske vojne aktivnosti u Siriji je da su njene primarne mete opozicione grupe koje se suprotstavljaju Asadu. Njena sekundarna meta je ISIS. Naša pozicija je, dakle, da bi Rusija trebalo da uradi još mnogo više protiv ISIS i da bi trebalo da pomeri svoj fokus i koncentriše se na ISIS. Ali danas to nije ono što vidimo na terenu. Gledajte, mislim da nema prostora ili potrebe za eskalacijom, da se vratim na prvi deo vašeg pitanja. U stvari, i SAD i NATO su zatražile upravo suprotno, dakle deeskalaciju situacije i snižavanje temperature između Rusije i Turske. Mislim da poslednjih 72 ili 96 sati pokazuju da ta retorika zaista jeste blaža, retorika je deeskalatorna, i mi mislimo da je to dobra stvar. Pomenuli ste pokret ruskog broda "Moskva" prema obali Sirije. Vidite, svaki put kad u jednu operativnu oblast dovedemo sofisticirani vojni kapacitet, koji poseduje taj brod, kakav je ruski lovački avion, i tako dalje, kad ih dovedemo u vazdušni prostor iznad Turske, izvinite, iznad Sirije, gde lete brojne različite nacije, to je veoma kompleksna situacija. I baš zato smo pre nekoliko nedelja, možda baš tada kad smo vi i ja prvi put razgovarali, tada je koalicija pokrenula inicijativu sa Rusijom, da se dođe do zajedničkih pravila koja se tiču veoma praktičnih mehanizama: da piloti razgovaraju sa pilotima; da planeri razgovaraju sa planerima, i zako dalje. Ovo je povezano sa radio frekvencijama, i tako dalje. Tako da nema iznenađenja u vazduhu iznad Sirije. Međutim, sve ovo, svi ovi sporazumi neće sprečiti problem ako Rusi ponovo uđu u suvereni vazdušni prostor Turske. Dakle, postoji razlika između deljenja radio frekvencija u vazduhu iznad Sirije i poštovanja dogovorenih pravila i slučaja kada jedna nacija povređuje vazdušni prostor druge nacije. Dakle, mislim da ovde imamo dve različite situacije. I ako se držimo pravila oko kojih smo se dogovorili, oko Sirije, onda imamo opravdana očekivanja da će nesreće i incidenti biti izbegnuti. Ali ova pravila neće sprečiti incident ukoliko se povredi teritorija Turske. I, mislim, znate, incident koji se desio pre nedelju dana pokazuje ovo.

Foto: Tanjug/AP

Moderator: Hvala. Sledeće pitanje postavlja Nikolas Klajn iz luksemburškog Le Kotidijena.

Le Kotidijen: Imam dva pitanja. Rekli ste da želite da podržite lokalne trupe u Siriji, pa sada imamo američke trupe u Kobaniju, koje pomažu Partiji demokratske unije, ali ova partija je saveznik PKK u turskoj, a PKK je za Evropu i SAD teroristička grupa. Zar ovo nije kontradikcija? Drugo pitanje je ovo: turske snage napadaju u Siriji više Kurde nego što napadaju ISIS. Da li je ovo problem, sa obzirom na to da ste rekli da prva meta mora biti ISIS?

Lut: Oba vaša pitanja dobar su primer za kompleksnost onoga što se dešava na terenu. Jer imate više kurdskih snaga, kao što se spomenuli. Imate više opozicionih grupacija. I dok one ne koordiniraju svoje aktivnosti na terenu, oni imaju zajednički interes, koji je opozicija Asadu. Vidite, mi smo potpuno otvoreni prema našim turskim saveznicima, kad je reč o našoj podršci kurdskim elementima u Siriji, duž granice Sirije i Turske. Postigli smo bilateralni sporazum... (prekid veze)

Operater: Dame i gospodo, izgleda da imamo problema sa linijama. Dajte nam momenat da vidimo o čemu je reč.

(pauza)

Operater: Ambasadore Lut, ponovo ste na vezi.

Lut: Pitanje je bilo o američkoj podršci kurdskim grupama u Siriji, koje Turska vidi drugačije od SAD. Vidite, sve što mogu da vam kažem je da smo bili otvoreni sa Turcima po pitanju naše podrške nekim od ovih grupa, koje Turska  ne želi da podržava, i da postoji prostor u koaliciji za takvu vrstu fleksibilnosti. Mislim da ću tu i da se zaustavim.

Moderator: Sledeće pitanje postaviće Lušen Kim, slobodni novinar.

Kim: Zovem iz Berlina. Na poslednjem ministarskom sastanku čuo sam da postoji pokret unutar NATO koji želi da proglasi Rusiju neprijateljem, ili da se Rusija označi kao zvanični neprijatelj na Varšavskom samitu. Možete li da date svoj komentar o ovim dešavanjima unutar Alijanse.

Lut: Hvala. Kao što sam spomenuo, u sredu ćemo se baviti pitanjem kako da okarakterišemo odnos NATO i Rusije. Ne očekujem da bilo ko podrži ideju da NATO proglasi Rusiju neprijateljem. Očekujem široki konsenzus o tome da se Rusija više ne ponaša kao partner. Sad, to je prilično očigledno, još od aneksije Krima, destabilizacije Donbasa i zatim ruskih akcija po celoj periferiji NATO, u šta spada područje između Baltičkog mora i Crnog mora. Sada ovome možemo dodati i neke aktivnosti Rusije u Siriji, takođe. Jasno je, dakle, da se Rusi ne ponašaju kao partner, ali ne bih upotrebio reč neprijatelj. Mislim da je realnost, teška realnost, da NATO i Rusija moraju da shvate kako da se slažu, zasnovano na činjenici da su komšije. Moraćemo da vidimo kako će ovo da se razvija. Biće mi veoma interesantna diskusija među ministrima, na ovu temu. Ali ne očekujem da karakterizacija sadrži reč "neprijatelj".

Foto: Tanjug/AP

Moderator: Sledeće pitanje postaviće Metju Holhaus iz britanskoj Telegrafa.

The Telegraph: Jedini put kad je upotrebljen član 5 NATO sporazuma bio je posle napada 11. septembra. Mislite li da je situacija u Parizu bila vredna ovakvog odgovora, da je Francuska to želela? Da li je o ovome bilo razgovora u danima posle napada, kada su Francuzi izabrali drugi put, osiguravanje saradnje kroz institucije EU?

Lut: U pravu ste. Jedini put u 66-godišnjoj istoriji NATO kada je klauzula o kolektivnoj odbrani, takozvani član 5, upotrebljen, bio je posle napada 11. septembra 2001. godine. Osnovna konverzacija koja se dešavala posle napada u Parizu bila je jednostavno o tome šta možemo da uradimo da pomognemo francuskoj vladi i francuskom narodu posle tog napada. A iz Pariza je stigao odgovor da će se oni, iz razloga za koje mislim da su vrlo razumni i razumljivi, okrenuti provizijama koje pruža Evropska unija, zbog prirode pomoći koja im je bila potrebna. Mislim, takođe, da je faktor bio to što već postoji aktivna vojna koalicija koja je u sukobu sa ISIS. Tako da su se Francuzi susreli sa situacijom u kojoj im je bi NATO zamenio već postojeću koaliciju. Situacija je, mislim, bila veoma različita od situacija koja je postojala posle napada 11. septembra. A najvažnije i najosnovnije je da NATO jednostavno poštuje i podržava odluku Francuske, i činjenicu da je to bio njihov suvereni izbor.

Moderator: Poslednje pitanje postaviće Željko Trkanjec iz Jutarnjeg lista.

Jutarnji list: Moje pitanje se tiče Crne Gore, jer smo mi u Hrvatskoj veoma zabrinuti oko bezbednosne situacije na Balkanu. Upravo ste rekli da će među članicama NATO biti onih koje neće biti spremne da pozovu Crnu Goru u članstvo. Možete li pojasniti ovo?

Lut: Ne znam hoće li biti suprostavljanja. Ono što sam rekao je da SAD podržavaju poziv. A onda sam rekao i da ćemo morati da sačekamo do srede ujutru kako bismo videli da li su nam se svi pridružili u ovom pozivu. NATO ugovor, Vašingtonski ugovor potpisan 1949. godine određuje da odluka mora biti jednoglasna. Sad, ja ne mogu predvideti glasanje. Moraćemo da sačekamo i da vidimo šta će se desiti u sredu ujutru. Ono što vam mogu reći je to da će SAD biti aktivne u svojoj podršci da pozovemo Crnu Goru. Zašto? Pre svega, mi mislimo da je ovo prava stvar za Crnu Goru. Drugo, i vi ćete kao Hrvat ovo razumeti, mislimo da je ovo dobro za region, i da će imati stabilizujuću ulogu na Zapadnom Balkanu. Na kraju, mislimo da je ovo prava stvar za NATO. Dakle, zbog svih ovih razloga, SAD su odlučile da podrže poziv Crnoj Gori, i moraćemo da čekamo do srede ujutru da vidimo da li je ostalih 27 zemalja članica uz nas.

Moderator: Hvala vam. Ovo je poslednje pitanje za danas. Ambasadore, imate li još nešto da dodate?

Lut: Ne, samo želim da se zahvalim svima koji su učestvovali. Kao i svi, pažljivo ću pratiti razvoj situacije u sledećih nekoliko dana. Hvala vam svima.

Moderator: Odlično. Želim da vam zahvalim, ambasadore Lut, što ste bili s nama. Takođe, hvala svim učesnicima na njihovim pitanjima.

(Igor Ćuzović)