Znate li šta se u Srbiji dešava sa HRANOM kojoj je ISTEKAO ROK?

Otkako su poslednjih godina u Srbiju stigli veliki trgovinski lanci, na rafovima je sve manje robe s isteklim rokom trajanja. Inspekcija kontroliše hranu od ulaza sirovine, skladištenja pa do distribucije.

Preporučujemo

EVO KAKO NAS POTKRADAJU U PRODAVNICIMA: Da li se i vama ovo desilo?

Problem s istekom roka bio je češći kod hrane životinjskog nego biljnog porekla, a za proizvode koji nisu bezbedni i oni kojima je istekao rok Zakon o bezbednosti hrane predviđa kaznu i do tri miliona dinara, objavio je RTS.

Zbog toga, trgovci s dobavljačima često prave dogovor o vraćanju robe, a kada to nije mouće, onda se ona propisno uništava.

- Kod nas u sistemu postoji pravilo da se nikad ne preuzima roba koja nema minimum 80 odsto od preostalog životnog veka proizvoda. Takođe, ukoliko je proizvod pred istekom roka on se posebno izlaže, obeležava i rasprodaje. Da li kroz gratise ili neka akcijska sniženja - istakla je Martina Petrović iz "Delez Srbija".

U pojedinim slučajevima proizvodi se doniraju humanitarnim organizacijama. Tako je Milana Blažič iz "Banke hrane Beograd" rekla da ta organizacija uzima hranu koja je pred istekom roka.

Foto-ilustracija: Profimedia/Caia Image

- Kada dobijemo takve namirnice one se prosleđuju organizacijama i te iste organizacije dobijaju informacije o isteku roka trajanja. Nažalost, pošto postoji veliki broj zahteva, sve te namirnice se konzumiraju pred istekom roka to jest dok se taj rok ne probije - objasnila je ona.

Upućeni kažu da se roba kojoj je istekao rok može naći samo zbog neodgovornosti prodavaca.

- To prikazuju i brojevi. Od 11.000 kontrola koliko je poljoprivredna inspekcija uradila u ovoj godini, samo 71 odsto slučaj se odnosi na istekli rok trajanja. To se najčešće dešavalo sa pićima i manjim brojem drugih proizvoda biljnog porekla, kao što je konditorska industrija, i recimo, fini pekarski proizvodi - kazao je načelnik Poljoprivredne inspekcije Nenad Vujović.

Foto: Flickr/Walmart Corporate

Ipak, pojedini trgovci i proizvođači zagovaraju da se uvede takozvani produženi rok ili prelazni, radi konkurencije.

- Vodi se kampanja da se toleriše prodaja izvan isteka roka upotrebe. Mi u Pokretu za zaštitu potrošača Srbije i većem broju potrošačkih organizacija smo protiv toga jer smatramo da tu mogućnost ne treba dozvoliti pre svega iz zdravstvenih razloga ali i onih etičkih razloga kada je u pitanju odnos prema čoveku koji će tu hranu koristiti - rekao je predsednik Pokreta potrošača Srbije Petar Bogosavljević.

Prema nezvaničnim informacijama, godišnje se u Srbiji baci oko 250.000 tona hrane, a u Evropi oko 22 miliona tona.

(Telegraf.rs / Izvor: RTS)