SRBIN STVORIO NAJJAČI ANTIBIOTIK NA SVETU: Neobičan SUPERLEK će spasiti PLANETU!
Profesor Đurica Popović, direktor Instituta za pečurke, inače biolog-genetičar jedini je na planeti uspeo da stvori pečurku kordiceps sinensis (cordyceps sinensis), van njenog prirodnog staništa – Himalaja. Ova pečurka je nešto najlekovitije što je priroda stvorila, najači je prirodni antibiotik na svetu, a ono što je interesantno veoma je mala i raste iz glave insekta.
Još je interesantnije da kilogram ovog blaga košta ni manje ni više nego do 50. 000 evra.
Tragajući za najdelotvornijim pečurkama koje bi se mogle primeniti u proizvodnji preparata protiv zdravstvenih problema, Popović je sa svojim timom došao do velikog otkrića - uspeo je da uzgoji ovu veoma skupocenu gljivu koja uspeva na području Nepala i Tibeta, i čiju su ogromnu lekovitost potvrdile sve svetske medicinske ustanove.
OVO SU 4 NAJOTROVNIJE PEČURKE U SRBIJI: Evo kako da ih razlikujete od jestivih! (FOTO);
U početku je Popović gajio šampinjone, od micelijuma, substrata, do gotovog proizvoda, prvenstveno u komercijalne svrhe, a onda se okrenuo istraživanjma koja su mu u svetu donela priznanja – neobičnim i veoma lekovitim pečurkama.
– Pridružilo mi se nekoliko kolega, i formirali smo tim. Došli smo do saznanja da su šampinjoni nezdrav proizvod, jer se mora primeniti hemija da bi ostali beli. Tada smo se među prvima u Jugoslaviji usmerili na proizvodnju daleko zdravijih bukovača i dobili zadovoljavajuće prinose bez hemije. Tražili smo način da uzgajamo neke gljive koje se uopšte ne gaje na ovim prostorima, pa ni u ovom delu sveta. Započeli smo, najpre, sa smrčkom, koji se u svetu uzgaja u strogo kontrolisanim uslovima, u laboratorijama, i uspeli u tome. Smrčak ima izuzetno lekovita svojstva – osam aminokiselina koje su relativno retke i koje ljudski organizam ne sintetiše. Osim toga, veoma je ukusan - priča Popović za Balkan Press.
Sledeći potez bio je – gajenje vrganja, vrste gljiva koja raste u simbiozi za travama. Uspeo je da se napravi micelija i da se ubrza rast ove pečurke gde je nema dovoljno, kao što je, recimo – Obedska bara. Istraživali su i njegova lekovita svojstva, a onda je Popović došao na ideju da osnuje Institut za pečurke, gde bi se obavljali eksperimenti sa lekovitim supstancama gljiva, ali i nekih zanimljivih biljaka.
Evo šta će vam se desiti ako pojedete beli luk na prazan stomak!
- Obezbedio sam visokostručni kadar, a državne ustanove - Institut nuklearnih nauka Vinča, instituti na Torlaku, dali su svoje laboratorije. Mogućnost istraživanja i izvođenja eksperimenata u laboratoriji omogućila je da proširim asortiman gljiva koje istražujemo. Tako smo se počeli baviti tartufom, izuzetno skupom, ali isto tako lekovitom vrstom zbog velike količine sadržaja aminokiselina. Rusi zastupaju lečenje aminokiselinama, jer su jedine supstance koje mogu da prođu kroz sve ćelijske membrane. Istaživanja su pokazala da tartuf, u sadejstvu sa nekim biljkama iz Polinezije, može da napravi 22 aminokiseline, koliko ih ukupno i ima, što govori o dragocenosti ove gljive po zdravlje. Takođe, gajimo i šitake, koja je za mene carica medu egzotičnim gljivama zbog svojih mnogostrukih lekovitih svojstava - kaže Popović.
SRBI ANTIBIOTICIMA KLJUKAJU DECU: Po tome smo prvi u Evropi, a evo zašto je to opasno!
Veoma je neobično kako ova gljiva raste. Naime, razvija se iz jedne vrste gusenice ili mrava koji progutaju njenu sporu, i zbog velike količine proteina iz utrobe insekta izraste Kordiceps. Ali, vremenom je Popović kordiceps sinensis, umesto iz glave insekta, uspeo da uzgoji na sasvim originalan način – na žitnoj garki kukuruza.
- Inficirao sam kukuruz bolešću koja se zove garka, u određenom periodu rasta tretirao sam je zmijskim otrovom, i iz toga je izrastao kordiceps. Važno je reći da se to može postići samo na jednoj vrsti kukuruza – peruanskom, koji ima 40 odsto polisaharida - objašnjava on.
Da li biste dali milion dolara za jednu pečurku?
Ova gljiva je najjači prirodni antibiotik na svetu koji neutrališe toksine, podstiče regeneraciju ćelija i ima snažno antitumorno dejstvo.
Popović je, inače, jedan od uspešnih članova naučnog tima Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).
Poznajete li i vi nekog Srbina koji je izumeo nešto slično ovome? Molimo vas da to podelite sa nama u komentarima.
(Telegraf.rs / Balkan Press)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Rene
Svaka čast
Podelite komentar