PČELE NAPADAJU: Najezda opasnih insekata na Beograd, evo kako da se ODBRANITE!

Prolećne temperature u Srbiji nisu jedine koje su učinile da lako možemo da se pravimo da je maj. Proteklih dana, jesen iz Beograda počele su da proteruju i pčele! 

Preporučujemo

SMRDIBUBE NAPADAJU: Najezda smrdljivih insekata na Beograd, evo kako da se odbranite!

Istine radi, stvari su se događale obrnutim redom: temperature koje idu i do 23 stepena ovih dana nisu iznenadile samo nas: baš kad je trebalo da otpočne mesec zatišja u košnici, umesto kiše i hladnoće, dočekali smo sunce i vedro nebo, pa su umesto u svom leglu, i ovi insekti završili na ulicama Beograda.

Prema rečima nekolicine naših sugrađana, pčele su se mogle videti svuda - pa čak i u zatvorenim prostorijama.

Ipak, ova pojava je samo sporadična.

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Kako objašnjavaju u Zavodu za biocide, zujanje pčela usred jeseni posledica je klimatskih uslova tokom ovog leta i jeseni, kao i produženog biološkog ciklusa kod svih vrsta insekata.

U cilju odbrane, najuputnije je kontaktirati dežurne službe, kažu stručnjaci, iako dodaju da većih problema ne bi trebalo da bude.

Kada je reč o pčelinjem ubodu, stručnjaci Zavoda upozoravaju da on može biti problematičan samo kod onih koji su alergični na pčelinji otrov.

- On je čist proizvod organizma pčela. Štiti kapilare, povećava proticanje krvi ka obolelom organu i smanjuje bolove. Daje odlične rezultate u lečenju čak 40 različitih autoimunih bolesti, a naročito kad je reč o multipla sklerozi, psorijazi, reumi i artritisu - navode u Zavodu.

U svakom slučaju, nakon ujeda, pčelinju žaoku treba sljuštiti sa kože tupom stranom noža ili noktom. Nikako nemojte da pokušavate da uhvatite žaoku pincetom ili između noktiju, jer ćete tako istisnuti ostatak otrova u kožu. Mesto ujeda manje pčele ili ose treba oprati sapunom i vodom, a ukoliko se javi otok ili bol, pomoći će hladne obloge.

Foto-ilustracija: Foter/Gord Campbell

Prema uputstvu dr Sonje Ilić, ako imate reakciju na ujed koja je barem malo jača od blagog bola i umerenog otoka, prijavite to lekaru koji će vam verovatno preporučiti testiranje na alergiju.

- Ukoliko se ustanovi da postoji alergija, verovatno ćete za sve izlaske napolje morati da nosite opremu protiv ujeda pčela, barem u sezoni kada ih ima. Preosetljivost na pčelinji otrov može da se javi i bez prethodnih znakova upozorenja, naročito kod malih beba. Ako se posle ujeda javi koprivnjača po celom telu, otežano disanje, promuklost, šištanje, jaka glavobolja, mučnina, povraćanje, zadebljan jezik, naduvenost lica, vrtoglavica ili nesvestica, tražite hitnu medicinsku pomoć - upozorava dr Ilić.

Inače, ovi insekti iz reda opnokrilaca, pretežno crne ili sive boje, dužine od 2mm do 4mm, čija je glavna osobina da za ishranu skupljaju cvetni polen i cvetni nektar, su veoma korisni; nisu agresivne i zbog svojih korisnih osobina ne spadaju u organizme čije je uništavanje dozvoljeno.

Da li ste i vi primetili pčele u svojoj ulici?

(J. B.)