OVAJ ČUDESNI CVET IMA POSEBNO MESTO U SRCU SRBA: Danas bi svi trebalo da ga nose kao simbol DANA PRIMIRJA! (FOTO)

Državni praznik Dan primirja, koji danas slavimo, ustanovljen je kao sećanje na pobedu srpske vojske u Prvom svetskom ratu, ali se proslavlja i u drugim evropskim zemljama, potpisnicama primirja u Francuskoj.

Preporučujemo

Inicijativa da simbol praznika postane malo poznati cvet Natalijina ramonda potekla je od Marka Đurića, tadašnjeg savetnika predsednika republike Srbije Tomislava Nikolića, a sada direktora vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Idejno rešenje uradio je sa tadašnjim saradnikom u spoljnopolitičkom timu predsednika Srbije Aleksandrom Ristićem, sadašnjim otpravnikom poslova u Bejrutu.

SRBI SLAVE DAN PRIMIRJA: Evo zašto MORAMO svi da proslavimo državni praznik i šta danas treba da se radi!

Đuriću je kao inspiracija poslužila ruska georgijevska lenta, narandžasto-crna traka preuzeta sa Ordena svetog Đorđa koja se u Rusiji nosi povodom Dana pobede u Drugom svetskom ratu, i britanska popi. Taj stilizovani cvet bulke u Velikoj Britaniji zvaničnii i javne ličnosti nose uoči Dana primirja u Prvom svetskom ratu i na sam taj dan.

Bulka je, navodno prvi cvet koji je iznikao na poljima Flandrije, poprištu žestokih bitaka u Prvom svetskom ratu. A zašto je Đurić izabrao naizgled nežni ljubičasti cvet kao simbol srpske pobede koja je došla posle masovnog stradanja?

- Istraživanjem o nekom simboličnom i autentičnom srpskom cvetu došli smo do informacije o postojanju ove vrste pod latinskim nazivom Ramonda Serbica, a cela priča o njenom pronalasku, davanju imena natalijina ramonda i svojstvima oživljavanja, daje posebnu težinu i simboliku - izjavio je Đurić svojevremeno za "Politiku" dodajući da je ovaj cvet među retkim biljnim vrstama koje posle zalivanja mogu ponovo da ožive čak i ako se potpuno osuši.

Otuda ga zovu i cvet feniks. A zvanično ime je dobio po kraljici Nataliji Obrenović.

Foto: Tanjug/Boki

Natalijinu ramondu 1884. godine otkrio je u okolini Niša dr Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića. Zajedno sa Josifom Pančićem, on je neobični cvet opisao i dao mu ime.

Osim u delovima Srbije, na Suvoj i Šar planini, u Jelašničkoj i Sićevačkoj klisuri, raste i u Makedoniji i u severnoj Grčkoj, a posebno je simbolično što je ima i na Kajmakčalanu, najvišem vrhu planine Nidže i čuvenom lokalitetu iz Prvog svetskog rata.

Cvet se nalazi na spisku retkih, ugroženih i endemičnih biljaka Evrope, a u Srbiji je kao prirodna retkost zaštićen zakonom.

Ostavite u komentarima svoje mišljenje o tome da li su u školskom gradivu zanemarene bitke iz Prvog svetskog rata!

(Telegraf.rs)