Preminuo Helmut Šmit, najznačajniji nemački kancelar u istoriji (FOTO) (VIDEO)

Bivši nemački kancelar Helmut Šmit, koji je na čelu nemačke vlade bio od 1974. do 1982. godine bio, umro je danas, u svojoj 96. godini i Nemcima, iza sebe, ostavio pozitivno političko nasleđe i važnu uspomenu na vreme sigurnosti.

Preporučujemo

SRBI, EVO KAKO DO POSLA U NEMAČKOJ: Koga traže i koja su vam dokumenta potrebna!

Ne samo njegove socijaldemokrate koje danas vladaju Nemačkom sa demohrišćanima kancelara Angele Merkel, već i sami Nemci govore da je Šmit, čiji je deda bio Jevrejin, najznačajniji kancelar u posleratnoj istoriji države.

Nemci su Šmita voleli, iako nije bio ni kancelar-ujedinitelj, ni prvi posleratni kancelar koji ih je okrenuo ka zapadu, ni čovek vizije i političkog nauma, već neko ko je nudio, ali i davao ono, što je, izgleda, najpotrebnije - a to je sigurnost.

"Sigurnost, umesto poduhvata" - mogao bi biti moto, zbog koga su mu Nemci ukazali poštovanje kao najznačajnijem nemačkom kancelaru, koji je i u sećanju najviših političara Titove Jugoslavije ostao kao partner, sa kojima su, uz miris dima dobrih cigareta, mogli da razmene poneku rečenicu.

Foto: AP/Tanjug

Ako se Šmit poredi sa ostalim nemačkim kancelarima, može se reći da su oni iza sebe imali više onoga što je pokretalo Nemačku - prvi posleratni kancelar Konrad Adenauer dao je pravac koji je Nemačka odmah po okončanju Drugog svetskog rata zauzela i proglasio socijalnu tržišnu privedu kao novi poredak.

Vili Brant je bio poznat po svojoj istočnoj politici, pomirenju sa socijalističkim komšijama i uvođenju više demokratije, a Helmut Kol, "politički otac" Merkelove, kao kancelar-ujednitelj dve Nemačke.

Foto: AP/Tanjug

Nemci su, ipak, kako pokazuju ankete, Šmita koji se hronološki nalazi između Branta i Kola, smatrali za najznačajnijeg kancelara.

Šmit, koji je u svojoj prvoj vladinoj deklaraciji pričao o "kontinuitetu i koncentraciji", ostao je politički upamćen po pokušajima da spreči eskalaciju hladnog rata i obuzda levičarsku gradsku gerilu, "rafovace" kao i po tome što je malim koracima vodio zemlju napred, Brantovim vizijama.

Nemci se Šmitoviih vremena sećaju kao perioda kada im je u osnovi bilo dobro, pa su s tim u vezi njegove politički sporne odluke i zaboravljene.

Foto: AP/Tanjug

On je sve do poslednjeg dana, potpuno drugačije od nemačkih političara, smireno i opušteno, govorio o američkoj špijunskoj aferi, tvrdeći da svako zna da strane obaveštajne službe celog sveta čine ono, što je prema tamošnjim zakonima zabranjeno i celo uzbuđenje ocenio "veštačkim".

Šmit je, drugačije od većine nemačkih političara govorio i o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, ocenivši da on (Putin) nije neko, ko podstiče rat.

Za Šmita je "svaki šef velike države jedna pretnja svetu" što, kako je govorio, važi kako za ruskog, tako i za američkog predsednika.

"Svi su opasni, čak i ako to ne žele da budu", govorio je starački mudro Šmit i kritikovao planove o proširenju Evropske unije.

"Pokušaj da se EU proširi na Ukrajinu, istovremeno na Gruziju, a najrađe i na Jermeniju- je prilična glupost i dečja geopolitika", smatrao je Šmit.

Foto: AP/Tanjug

On je inače čovek sa čak 24 počasna doktorata, čija se reč u Nemačkoj do poslednjeg momenta života i čula i slušala, a o kome su njegove socijaldemokrate govorile kao o velikom državniku i političaru i čestitoj ličnosti od integriteta.

Šmit se lane, neposredno pred svoj 96. rođendan, našao na udaru saznanja političkog magazina "Špigl" o tome da je, izgleda, prećutao istinu da je, dok je bio Hitlerov vojnik, bio "kontaminiran" nacističkom ideologijom.

"Ja sam svoju obavezu kao vojnik ispunio", mirno je odgovorio Šmit, dok su njegovi biografi podsećali na činjenicu da je, pošto mu je deda bio Jevrejin, Šmitov otac morao da daje pogrešne podatke o njihovom poreklu, ali da je, kasnije hamburški "Veslački savez", čiji je Šmit bio član, postao deo "Marine-Hiter-Jugend".

Foto: AP/Tanjug

"Samo zato što je neko sa 14 ili 15 godina bio u ''Hitlerjugendu'', to ni izdaleka ne znači da je bio nacista", govorio je istoričar Mihael Volfzon.

Šmit je donedavno bio prisutan u nemačkoj dnevnoj politici, gde je starački mudro govorio o mnogim temama poput "kapitalizma, kao ptice grabljivice", ekonomske krize, spasa evra, grčkih zahteva za naplatom od Nemaca ratne odštete... pokazivao je političku visprenost i informisanost i davao precizne i decidne izjave o gorućim temama.

Jednom priliko je rekao da ne želi da doživi 100. godinu.

Foto: AP/Tanjug

Kada je reč o Šmitovom privatnom životu, on je poznat po tome što je "ceo vek", čak 68 godina, proveo sa jednom ženom, suprugom Loki, koja je u preminula pre nekoliko godna.

Šmit se lane našao na "nišanu" medija zbog jedne žene na "svojoj strani" i kada su ga pitali da li je to njegova nova prijateljica, Šmit je odgovorio kratko "da", za šta je moćna štampa ocenila da kraće, jasnije i "šmitskije" ne može ni biti rečeno.

Poznat i po rečenici da "ko ima vizije, mora ići doktoru", Šmit je pre nekoliko godina podelio šesto mesto sa zgodnim Bredom Pitom u jednoj anketi "ElitePartner.de11", po kojoj svaka druga žena sanja o susretu s Džordžom Klunijem ili Barakom Obamom.

Foto: AP/Tanjug

Šmit i njegova supruga Loki imali su jednu ćerku, novinarku u Londonu.

(Telegraf.rs / Tanjug)