DECA U ŠKOLAMA MORAJU DA UČE O GENOCIDU: Snažna poruka sa tribine u Zrenjaninu
Sociolog Janja Beč Nojman je na tribini "Duh palanke i fašizacija društva", koja je sinoć održana u Zrenjaninu, istakla da školski sistem ne pruža osnovna znanja o genocidu, a da je društvu potrebno da deluje preventivno.
DANAŠNJI DAN NIKADA NE TREBA DA ZABORAVIMO: Borba protiv FAŠIZMA i ANTISEMITIZMA trajaće zauvek!
- Genocid se kao tema ne obrađuje na pravi način. Učenje o genocidu se ne zasniva dovoljno na činjenicama, a ne postoji ni u dovoljnoj meri - navela je sociološkinja.
Ona je istakla da razgovor na tu temu ne sme da se zasniva na propagandi, čiji je cilj izazivanje nove mržnje. Jana Beč Nojman je dodala i da bi predmet o genocidu trebalo za početak da bude pilot projekat.
- Ako je Vojvodina uspela da uvede u svoje škole predmet o seksualnom vaspitanju, onda bi moglo da se desi i ovo. Dakle, bez prisile, za one koji žele da uče o tome, uz profesore koji žele o tome da predaju, ali koji su kompetentni i nemrzeći ljudi, jer se ta tema ne sme zloupotrebiti - kazala je Janja Beč Nojman.
Pokrajinska sekretarka za sport i omladinu Marinika Tepić najavila je da će sekretarijat pokrenuti akciju tokom koje će sa elektronskih bilborda u gradovima Vojvodine emitovati svedočanstva perioda holokausta.
Ona je ocenila je da su rehabilitacioni i pomirljivi zakoni relatizovali zločine, a da se Zakon o zabrani isticanja fašističkih simbola u Srbiji ne primenjuje.
- Naše društvo ne osuđuje, jer se misli da 'oni nisu naši'. Uvek je lakše osuditi strance, ali kada je reč o komšiji, školi, svešteniku - teško. Rukavice u koje je uvučen fašizam pitanje je razvoja našeg društva - kazala je Marinika Tepić.
Profesorka u zrenjaninskoj Gimnaziji Senka Jankov istakla je da se školski program u Srbiji holokaustom bavi u samo dva navrata - u osmom razredu osnovne škole i četvrtom razredu srednje.
Ona je rekla i da se Ministarstvo prosvete od 2006. godine aktivno bavi promocijom kulture sećanja i uvođenjem priče o holokaustu u redovnu nastavu.
Jankovljeva je objasnila da toj temi treba pristupiti multidisciplinarno i da treba omogućiti i profesorima koji ne predaju istoriju da pronađu prostor u okviru svojih predmeta da se bave holokaustom.
Istoričarka Olga Manojlović Pintar ocenila je da danas postoji potreba i o razgovoru o odgovornosti zajednice za zaborav. Ona je predstavila delove izložbe "Poslednje odredište Aušvic", održane u Istorijskom muzeju Srbije ove godine.
Strip autor Aleksandar Zograf, koji je nacrtao strip o pismima Hilde Dajč, istakao je da je holokaust tema o kojoj je lakše govoriti sa stanovišta nauke, ali da je njegov strip primer da se i na taj način može promišljati o tome.
On je naveo i da je prednost stripa to što koristi i reči i slike, te da taj vid govorenja o holokaustu treba još dublje razviti.
(Telegraf.rs/ Beta)
Video: Sifilis u porastu, sve više dece s polnim bolestima: Važno je biti iskren s lekarom
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
ja
Naravno da treba da znaju za ustaske, nemacke,engleske ,americke i druge " bratske" genocide !
Podelite komentar
Naravno da treba
I neizostavno terba da uce o Hrvatskom genocidu nad autohtonom Srpskom narodu na celom bivsem "jugoslovenskom" prostoru.Jer to ne sme nikada da se zaboravi i stavi u zapecak jel je i to bio deo holokausta i njegove masinerije uperne protiv Srpskog naroda.Tamanili su nas kao jevreje.I to za ovako mali narod je jako veliki procenat.To ne sme da se zaboravi nikako!
Podelite komentar
Iskreno
ucimo od 45 o bratstvu i jedinstvu pa me komsije oterale iz mog grada, ucenje o proslom nece pomoci ako ne ucimo o buducnosti. potrebno je u drzavi postaviti ciljeve za sledecih sto godina i u tom pravcu obrazovati decu. a genocid se stvara u politickom vrhu, da li je genocid ukinuti ljudima uslove zivota i na taj nacin ih oterati iz svoje zemlje?
Podelite komentar