Radnici ozračeni, opasnost u Vinči?

  • 1

Pre nedelju dana radnici JP Nuklearni objekti Srbije, vadeći iz bazena radioaktivne šipke, primili su dozu zračenja drastično veću nego što bi smeli.

"Zaposleni su ozračeni višestruko iznad planskih i odobrenih vrednosti i boravili su u radijacionim poljima ekstremno visokih intenziteta. O svemu postoje dokazi i dokumentacija", navedeno je u pismu koje je Snežana Pavlović, direktorka sektora za radijacionu sigurnost, uputila u četvrtak ministrima Ivici Dačiću, Žarku Obradoviću i Oliveru Duliću.

Ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić izjavio je da će ministarstvo "reagovati u skladu sa nadležnostima", a da nadležni organi treba da utvrde da li su radnici te ustanove zaista bili izloženi visokoj radijaciji.

Ovaj posao izvodili su, tvrde inženjeri preduzeća, po nalogu v. d. direktora Jagoša Raičevića, pišu "Novosti".

O slučaju nije obaveštena ni Agencija za zaštitu od jonizujućeg zračenja, koja je nadležna za kontrolu radioaktivnosti, potvrdila je direktorka Mirjana Radenković.

Zaposleni u JP NOS-u, strahujući za sopstvena radna mesta i bezbednost, kako svoju, tako i stanovnika Vinče, kažu da u preduzeću vlada potpuni haos, da su smenjeni neki od najboljih stručnjaka, a na njihova mesta dovedeni ljudi koji nemaju dovoljno iskustva na poslovima nuklearne bezbednosti.

Zaposleni u Vinči ispričali su kako se desio prošlonedeljni incident.

- Kolege iz NOS-a vadile su iz bazena šipke u kojima je ranije bilo nuklearno gorivo. Čim su izvađene iz vode, zračenje je bilo izuzetno veliko. Dozimetristi su tražili da se posao prekine. A onda im je stiglo naređenje da još jednom ponove ceo postupak. Tako su u dva minuta ozračeni više nego što bi, regularno radeći posao, bili ozračeni tokom nekoliko nedelja - objašnjavaju oni.

Jagoš Raičević, v. d. direktora JP NOS-a, u kome inženjeri vide glavnog krivca za ovu nesreću, ali i za zataškavanje, tvrdi, međutim, da nesreće nije ni bilo.

- Nije se dogodilo ništa nepredviđeno. Ta količina zračenja jednaka je onoj koju primite na letu od Beograda do Njujorka. Nema govora o bilo kakvom akcidentu - kaže Raičević.

Predsednica UO JP NOS-a Uranija Kozmidis Luburić, ipak, ne poriče da je prekomernog zračenja bilo, ali kaže i da nema potrebe za dizanjem prašine.

- Bilo je reči o tome na UO, ali to nije naša, već nadležnost direktora. Ništa dramatično se ne dešava - objašnjava ona.

(Izvor: Novosti)

Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Boza Bogdanovic

    27. april 2012 | 12:54

    Ja ljudima iz Instituta "Vinca" i "Karajovic" ne bih verovao i kada bi rekli da je danas petak. Navescu karakteristican primer, kao dokaz. Krajem 1989. godine proširila se priča u Boru i RTB-u da je preradjivan uvozni koncentrat sa mnogo veoma otrovne i kancerogene žive. Takodje se proširila i priča da je mr Nada Ajdačić iz Nuklearnog instituta u Vinči našla radioaktivne izotope iz nuklearnog otpada u Borskoj reci. Da bi suzbili “dezinformacije” organizovali su predavanje u Domu kulture u Boru u radno vreme. Iz straha da ne dodje dovoljno ljudi, u poslednjem momentu obavestili su i nas inženjere iz pogona. Predavač je bio jedan od direktora Vinče, dr Perović, koliko se sećam. Veoma opširno nam je objasnio da Nada Ajdačić nema pojma kako se vrše merenja, da je radila sa neispravnim aparaturama i lošim hemikalijama i da je zato došla do pogrešnih rezultata. Predložio je da RTB pošalje nekoliko inženjera u Vinču na višemesečnu specijalizaciju iz uzorkovanja i merenja radioaktivnosti. Posle njihovog osposobljavanja, oni bi u Boru na više mesta uzorkovali koncentrate i otpadne vode, te uzorke bi čuvali i 2-3 puta godišnje u Vinči bi ih detaljno analizirali, uz pomoć njihovih stručnjaka. Odmah se javila jedna koleginica iz Instituta za reč i u nekoliko recenica diskusije predložila sebe kao člana takve ekipe. Ostali su ćutali i ja sam uzeo reč, u prisustvu nekoliko direktora RTB-a, lekara i profesora sa borskog fakulteta. U startu sam rekao” Jadna i bedna si ti Jugoslavijo i osudjena na propast, kada u najboljem Institutu u državi radioaktivna merenja vrsi nesposobna, glupa i aljkava žena, sa lošim aparaturama i još gorim hemikalijama, pa dobija pogrešne rezultate”. Nastala je “mrtva tišina”, onaj zlokobni muk, koji ubrzo stiže i do SUP-a. Nastavio sam da to nije tačno, da dr Perovića treba da bude sramota što tako govori o svojoj koleginici, mr fizike Nadi Ajdačić. Da je moja supruga Bogdanka (diplomirani nuklearni fizičar) 12 godina pre toga radila diplomski iz fizike u Vinči, a da je u tom momentu mr Nada Ajdačić bila veoma poštovani i cenjeni šef Laboratorije i mentor na svim radioaktivnim merenjima na diplomskim radovima, magistarskim i doktorskim disertacijama. Dalje, da nema nikakvu svrhu da se uzorci sakupljaju u Boru, a svega 2-3 puta godišnje analiziraju u Vinči. Ako već moramo da sebi skraćujemo život trovanjem i zračenjem, onda bar ne moramo naprasno da umremo od sekiracije kada saznamo čemu smo sve bili izloženi prethodnih meseci. Uostalom, džabe uzorkujemo u Boru, ako oni u Vinči nemaju sposobne stručnjake i dobre aparature i hemikalije. Cim sam završio, neko od direktora je rekao da je predavanje završeno i prosto su nas isterali iz sale. Opet sam “prosipao nekoliko kofa mleka”. Boza Bogdanovic, Bor

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA