Zbog čega se TAČNO Jevreji i Palestinci trenutno kolju oko Zida plača i džamije Al-Akse (FOTO)

Hramovna gora je izdignuti plato u jerusalimskom Starom gradu koji je od velike istorijske i religijske važnosti, a trenutno je pod upravom palestinskog Vrhovnog muslimanskog verskog saveta.

Preporučujemo

Kao i mnogi delovi Jerusalima, sve tri avramovske religije - judaizam, hrišćanstvo i islam - smatraju ga svetim prostorom. Na njemu se nalazio jevrejski Hram koji su srušili Rimljani nakon neuspelog ustanka, hrišćani ga poštuju jer ga je Isus često posećivao, a to je i mesto sa koga muslimani veruju da se prorok Muhamed uzdigao na nebo.

HAOS U IZRAELU: Sukobi demonstranata i policije ispred Al Akse (VIDEO)

Sve je počelo u 10. veku pre nove ere kada je kralj David osvojio Jerusalim i u njega preneo prestonicu Judejskog kraljevstva iz obližnjeg Hebrona. Tu je počeo da gradi Prvi hram, koji je završio njegov sin kralj Solomon (kod muslimana: Sulejman) 957. godine p.n.e.

Verovalo se da u toj građevini postoji Božije prisustvo u fizičkom svetu, a njegova najunutrašnjija prostorija - u kojoj se nalazio Zavetni kovčeg sa Deset božijih zapovesti - bila je toliko sveta da je u nju smeo da uđe samo prvosveštenik i to samo na Dan očišćenja (Jom Kipur). Postao je još važniji kada je Josija u 7. veku p.n.e. srušio sve ostale bogomolje i odredio da je Hram jedino prikladno mestu za prinošenje žrtava Bogu.

Solomon posvećuje Hram u Jerusalimu, slika Džejmsa Tisoa, oko 1896-1902. godine. Foto: Wikimedia Commons/thejewishmuseum.org

Na prelazu iz 7. u 6. vek p.n.e. Prvi hram je poharan od strane Vavilonaca (tada je nestao i Zavetni kovčeg), a desetak godina kasnije i potpuno uništen. Jevreji su otišli u Vavilonsko ropstvo iz koga će se vratiti oko pola veka kasnije i sagraditi Drugi hram, na istom mestu.

Sledili su vekovi u kojima su se smenjivali strani zavojevači, koji su mahom poštovali Hram dok car Antioh IV Epifan nije 169. godine poharao Hramovnu goru a potom i oskrnavio unutrašnjost hrama dve godine kasnije. To je dovelo do jevrejskog ustanka, nakon čega je Juda Makavejski obnovio hram.

(UZNEMIRUJUĆE) SUKOBI U SVETOM GRADU NE JENJEVAJU: Dvoje izbodeno nožem. Sve veća napetost između Izraelaca i Palestinaca! (FOTO) (VIDEO)

Tokom rimske dominacije, Pompej je oskrnavio hram tako što je ušao u unutrašnju odaju. Nešto kasnije Kras je opljačkao hramovnu riznicu. Potom je došao kralj Irod Veliki koji je, premda rimski vazal, obnovio hram, a Hramovnu goru na kojoj se nalazi okružio zidinama i kapijama.

Maketa rekonstrukcije Drugog hrama u Jerusalimu. Foto: Wikimedia Commons/Juan R. Cuadra

Upravo je ovo bila verzija Drugog hrama kojeg je Isus u Novom zavetu više puta posetio, i iz koga je izbacio menjače novca. Rimljani će ga srušiti nekoliko decenija nakon Isusa, zbog novog ustanka.

Pedesetak godina posle tog rušenja Jevreji su digli novu pobunu i na tri godine oslobodili Jerusalim, i verovatno krenuli u obnovu Hrama, ali je rimska vojska pobedila na kraju i prognala sve Jevreje iz grada. Sve što danas postoji od Drugog hrama je Zapadni zid, odnosno Zid plača.

(UZNEMIRUJUĆI VIDEO) KRVOPROLIĆE U JERUSALIMU: Izašao iz kola i satarom napao prolaznike! (FOTO)

Jevreji širom sveta žive u uverenju da će jednoga dana Hram biti obnovljen, da će biti sagrađen Treći hram. Ali, postoji problem.

Prvo je imperator Hadrijan na mestu Hramovne gore podigao hram posvećen Jupiteru Kapitolinusu, nakon što je Jerusalim preimenovao u Elija Kapitolina. 324. godine car Konstantin Veliki je srušio ovo pagansko svetilište i podigao crkvu.

Ovako je možda izgledao monumentalni jevrejski Hram u Jerusalimu tokom antičkog perioda. Foto: Wikimedia Commons/Водник

Par decenija kasnije imperator Julijan Apostata - koji ovaj nadimak nosi zbog toga što je odbacio hrišćanstvo i pokušao da oživi staru rimsku religiju uz pomoć neoplatonističke filosofije - dao je nadu Jevrejima da će možda ponovo obnoviti hram, čak se sa tim i krenulo uz carevu pomoć, ali je Julijan poginuo pre nego što je dovršio svoj religijski prevrat.

PUCALI NA LJUDE U AUTOBUSU: Teroristi u Jerusalimu ubili najmanje dve osobe, više od 30 ranili! (FOTO) (VIDEO)

Tokom vizantijskog perioda Jevrejima je bilo dozvoljeno da posećuju Zid plača o svaku godišnjicu rušenja hrama iz 70. p.n.e., kada su ga nalivali uljem, plakali i cepali svoju odeću. Hrišćanima je Jerusalim pre svega bio bitan zbog hrama Vaskrsenja Hristovog; Hramovna gora je uglavnom ignorisana a kamen sa nje je korišćen za izgradnju drugih zdanja.

Persijanci su 614. godine poharali Jerusalim i poklali stanovnike te uništili crkve, tako da kada su arapski muslimani stigli 638. godine imali su šta i da vide: grad srušen, Hramovna gora u potpunosti uništena.

Ortodoksni Jevreji žele da sruše ovu lepotu koju muslimani zovu Kupola na steni. Foto: Wikimedia Commons/Chris Flook

Kalif Omar I je momentalno krenuo u obnovu. Između 688-91. godine peti omejadski kalif Abd al-Malik ibn Marvan podigao je Kupolu na steni, a nedugo potom je podignuta i džamija Al-Aksa, koja je svoj konačni oblik dobila u 11. veku.

Generalno, muslimani Hramovnu goru smatraju trećim najsvetijim mestom u islamu, odmah posle Meke i Medine, jer je to mesto sa koga je Alah uzdigao poslanika Muhameda na nebo u događaju koji sledbenici ove religije nazivaju Masdžid (reklo bi se da je vezanost Jevreja za ovo mesto ipak realnija, pošto je njihovo prisustvo dokazano dok ne postoji fizički dokaz da je Bog uopšte uzdigao Muhameda na nebo, a kamoli baš sa tog mesta).

Drugim rečima, i Jevrejima i muslimanima je iz verskih razloga Hramovna gora od ogromne važnosti i ne mogu da je prepuste ovima drugima.

JOŠ JEDNA NEVINA ŽRTVA SUROVOG RATA: Beba preminula zbog suzavca!

Rešenje, nažalost, ne postoji; suživot jeste moguć, ali pošto Jevreji (možda ne ovog trenutka, ali u jednom momentu u budućnosti) žele da sagrade Treći hram na mestu na kome se nalaze dve velike islamske svetinje, suživot je reč bez značenja.

(O. Š.)