OVO PISMO SRBINA IZ AMERIKE MORATE DA PROČITATE: Ovako zaista izgleda život u inostranstvu

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

  • Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
  • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
  • Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
  • Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
  • Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
  • Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
  • NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
Odgovor na komentar korisnika milos
Ime je obavezno
E-mail adresa je obavezna
E-mail adresa nije ispravna
*otkucano <%commentCount%> od ukupno <% maxCommentCount %> karaktera
Komentar je obavezan

<% message.text %>

Komentari

  • mila

    30. januar 2019 | 19:10

    Bravo druze na iskrenosti..Dijelim tvoje misljneje..Integrisana sam u novo drustvo..krenuvsi naravno vec po tko zna koji put od nule. Gonjeni iskustvom nije nam to tesko..novi pocetaka je puno kod mnogih od nas sa prostora bivsa nam zajednicke drzavi,.Tako da problem prilagodjavanja i novih pocetaka..nije nam mnogima problem..Marljivo uceci jezik..prilagodjavajuci se tu gdje jesam..Posao dobar I ja I muz ..Sve imamo..ali nemamo ono sto nema cijenu..sto se novcem I mateirijalnim stanjem nikada ne moze popuniti..niti nadoknaditi..Ne vrednujemo zivotne vrijednsoti jednako..Materijlanim ne mogu nadokanditi vrijeme koje sam provela bez svojih roditelja..brace sestara..One zivotne radosti smo se lisili..Ratovi su nam razorili duse..Nigdje dusa nije smirenija..kao kad je svoja na svome..Mnogi bih se vratili da imaju gdje....tamo odaklen su potekli.odaklen su protjerani..Tudjina je uvijek tudjina.u njoj je trbuh pun..al je dusa prazna..

  • Stefan

    12. decembar 2018 | 23:12

    Ovo je najrealniji tekst koji sam zviotu procitao, bas je ovako :(

  • BELGRADE

    12. oktobar 2017 | 11:29

    Treba probati, Srbija ili zemlja porekla Vas uvek čeka, nigde nece pobeći, a naša Srbija em što nas geografski čeka, ona će nas čekati i biti ista onakva kakvu smo je ostavili, naravno nažalost. Slažem se sa jednim komentarom, svim je bilo teško, ali se skoro niko nije vratio.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA