OVO DANAS NIKAKO NE SMETE DA RADITE: Vernici slave SRĐEVDAN!
Danas je krsna slava posvećena Sv. Srđu i Vakhu, koji su prema legendi bili rimski dostojanstvenici na dvoru cara Maksimijana (Marko Aurelije Valerije), savladara cara Dioklecijana (286-305).
Preporučujemo
GLOBALNO ZAGREVANJE JE LAŽ, TVRDE ESKIMI: Nešto još STRAŠNIJE nam se dešava sa planetom!
ISLAMISTI POGODILI RUSKI HELIKOPTER I POČELI DA SLAVE: A onda se desilo čudo na nebu (VIDEO)
Zbog pripadnosti hrišćanskoj veri i odbijanja da se poklone rimskim bogovima pogubljeni su u Siriji, gde je njihov kult uspostavljen i odakle se raširio po istoku.
Sam car Maksimilijan je naredio da im se oduzmu vojnička odela i svi znaci časti, dostojanstva i čina. Potom ih je poslao u izgnanstvo u Aziju svom namesniku Antiohu.
Namesnik je pokušao da ih ubedi da se odreknu Hrista da bi sebe spasli beščašća, muka i smrti, ali oba svetitelja ostali su čvrsti u svojoj veri. Sveti Vakho izdahnuo je pod batinama namesnikovih vojnika, a sveti Sergije odmah potom bio je mučen i posečen u gradu Rosafu u Siriji.
Oba ova mučenika i viteza vere Hristove stradali su oko 303. godine.
Sv. Sergije naročito je bio poštovan u gradu Resafi, gde je pogubljen, koji je jedno vreme nosio ime "Sergiopolis“ i u 6. veku bio veliko hodočasničko mesto čitavog Istoka.
Pod carem Justinijanom I (527 - 565), koji je ovim svecima podigao crkvu u Carigradu, kult Sv. Sergija i Vakha raširio se na zapad, naročito na prostoru između Drača i današnjeg Dubrovnika, gde je prema sačuvanim podacima postojalo više od 15 crkava posvećenih ovim svecima.
Odatle se slavljenje Srđevdana širilo u unutrašnjost, tako da je ova slava u srednjovekovnoj Zeti bila jedna od značajnijih.
O tome svedoči i crkva Sv. Sergija i Vakha na Bojani, koja je bila mesto gde su sahranjivani vladari dinastije Vojislavljević u 11. i 12. veku.
Nakon obnove krajem 13. veka, od strane srpske kraljice Jelene Anžujske i njenih sinova Dragutina i Milutina, ta crkva je mogla da primi 3.000 vernika.
Prema jednoj legendi, prilikom prenosa moštiju Svetog Save iz Trnova, u Mileševu su prenete i mošti Sv. Sergija i Vakha, gde je od ranije postojao kult ovih svetitelja, o čemu svedoče i njihove freske iz najranijeg perioda freskopisa u Mileševi.
Zemljoradnici (ratari) naročito paze da na Srđevdan ne izlaze sa volovima u polja, jer na taj dan ne valja orati.
Srđevdan pripada slavama za koje se priprema mrsna hrana, izuzev ako taj dan pada u sredu ili petak. Na ikonama se Sv. Sergije i Vakho predstavljaju u običnim tadašnjim odorama sa krstom i mitrom, kao znakom mučeništva.
Od sada pratite Telegraf na Vajberu!
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Danas je važan dan za sve vernike: Prema narodnim verovanjima ovo treba uraditi
SPC se pobunila zbog dečjeg crteža u školi u Inđiji, besna i cela zajednica: "Biti gej je okej" pokrenulo buru
Danas slavimo najvećeg hrišćanskog iscelitelja: Izgovorite ove reči danas za zdravlje
<% post.title %>
Kakvi se pokloni nose za slavu? Crkva savetuje ove darove, a ovih 7 stvari izbegavajte!
Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
"NITI JE VLADIMIR DOČEKAO PORODICU, NITI MILE PENZIJU" Danas sahrana oca i sina koji su poginuli kod Šapca: Oglasio se njihov prijatelj koji ih je sreo pola sata pre nesreće
RUSI SPREMAJU NOVI HAOS?! Uzbuna na aerodromu, zatvara se deo vazdušnog prostora: "Ovako je bilo i pred LANSIRANJE 'OREŠNIKA'"
AUTOBUS SKLIZNUO S PUTA, ŠLEPERI SE SUDARILI, PUTEVI BLOKIRANI Sneg i mećava prave haos širom Srbije! (FOTO, VIDEO)
Jedan deka Aca
Neka im je slava.
Podelite komentar
VAN
Svetovno ime Sveti Srdj slavljen je i poštovan još u predhrišćanskom periodu. Vezuje se za kult srpskih predaka u kome je svetlost bila osnova vere. Slavi se u periodu kada je svetlost Sunca SRDačna, ili SRDita. Oni koji su čitali stari srpski ep Ilijadu i Odiseju mogli su pročitati da je rodjeno ime Odiseja bilo SRDJAN. Ime mu je dao njegov deda po majci kad je prvi put došao na ostrvo Itaku da ga vidi unuka. Svetovno ime Svetog Srdja slavljeno je u Dubrovniku. Brdo iznad Dubrovnika je dobilo naziv Srdj po osobenostima SRDitosti i SRDacnosti jer iznad njega se pojavljuje SRDačno i SRDito vreme. Pravoslavno Hrišćanstvo je u kalendar unelo Svetovno ime Svetog Srdja i posvetilo borcima za Hrišćanstvo. To se odnosi i na ostala Svetovna imena koja su slavljena u predhriscanskom periodu a kojih se nisu hteli odreći preci srpskog naroda, kad su primali hrišćansku veru.
Podelite komentar
Miloš
Mi i onako nemamo posla,slavimo svaki dan
Podelite komentar