MA, KAKAV BOJ NA KOSOVU: Pravi SRBI znaju da se OVDE dogodila NAJVEĆA BITKA za OPSTANAK NACIJE! (FOTO)

Uvek sam se pitao zašto Cerska bitka I Kolubarska bitka nikada nisu(ili ja barem nisam video) prikazane na velikom platnu, dok proboj Solunskog fronta ima toliko mnogo prikaza na velikom platnu slikara. I upravu su, kakvo bre Kosovo, Solunski front je najveća srpska bitka I pobeda. Kosovo smo samo mi 90-tih proglasili najvećom bitkom zbog rata na Kosovu.

Мала дигресија.Врх Кајмакчалана није био висок 2550 метара,већ сада легендарна кота 2525,а дејством српске и француске артиљерије у припреми ѕауѕимања Кајмакчалана тог септембра 1916 године,врх је поравњан на 2520 метара надморске висине,што је и данас ѕванична висина Кајмакчалана!Поздрав.

Veoma me obradovalo da neko od novinara sakupi hrabrosti da nesto napise o Kajmakcalanu. Kajmakcalan i groblja koja se nalaze u podnozju Kajmakcalana je sramota,bruka i nebriga zvanicnih institucija R Srbije o nebrizi tih svetih humki srpskih ratnika-SOLUNACA. Solunci nisu zasluzili da se njhovi potomci tako ponasaju prema njhovim grobljima.Nestankom kompleksa na Kajmakcalanu i groblja u podnozju unistavaju se, materijalni dokazi srpske istorije.Ko je tome kriv,pa valjda sami mi srbi Hvala ha hrabrosti novinarskoj ekipi. Dragisa

jedino u Srbiji izgubljeni boj slave,.hahah

Boj na Kosovu je mit a bitka na Kajmakcalanu te Solunski front,Cer,Kolubara i etc mjesta su stvarna i realna i nisu samo Srbi učestvovali u njima,odite u Kolašin u CG posjetite groblje junaka Velikog rata pa će te viditi kojih sve imena ima i Bosanaca i Slovenaca čak...

Veoma me obradovao tekst o Kajmakčalanu. Mnogi mediji ne žele da pišu o ovoj temi ni kada im predložiš konkretan tekst. Imam jednu ispravku: Kapela - crkvica na vrhu Kajmakčalana posvećena je Svetom Petru a neki je pogrešno nazivaju Sveti Ilija jer se planinski vrh tako zvao. Inače Kajmakčalan je mnogo šire područje i krije mnogo grobalja i grobova iz tog perioda. 10. septembra svake godine planinari i članovi Udruženja Kajmakčalan iz Beograda kreću na akciju uređenja tih spomenika. Naravno koliko se može sopstvenim snagama. A u poslednje vreme i mnogi drugi kreću u obilazak ovih svetinja. Loši prilazni putevi onemogućavaju masovniji obilazak ovih svetinja.

O našim JUNACIMA trebalo bi češće da se ljudi prisećaju i da znaju zašto i za koga su se žrtvovali da dans sutra ne ostanu samo dijo istorije i to je to već da se češće priča i uči o njima da naša deca znaju šta su naši preci uradili za nas i da se imena naših ulica daje po imenima naših junaka a ne tamo nekih stranaca.

Obe bitke su jedinstvene same po sebi i ne mogu se uporedjivati da je jedna od njih bila više presudna za opstanak srpskog naroda. Slava i hvala svim srpskim ratnicima. Bez njihovog samožrtvovanja mi danas ne bi bilo ovo što jesmo danas. Da li će mo mi danas biti tako hrabri kao oni nekad da ostvarimo slobodu za nasu decu.

Mozda nekima smesno svuci ali cinjenica je,kad je nas narod bio sa Bogom pobedjivao je uvek na kraju,a od kad okrenuli smo ledja Bogu gubimo sve na kraju,vreme da se ponovo okrenemo prema Bogu,jer nije dzaba caru konstantinu se pojavio krst na nebu i rec: u ovom znaku ces pobediti.

Слава и хвала нашим јунацима.

U sтраним војним школама користе се искуства српских битака из оба светска рата. Стране катедре за војну доктрину, стратегију и тактику пажњу посвећују Церској бици и пробоју Солунског фронта. Колубарска битка, као једна од најсјајнијих победа српске војске у Првом светском рату, уписана је не само на страницама историје, већ и у војним уџбеницима. Стратегија коју је у борби са јачим и бројнијим непријатељем на падинама Сувобора и Маљена применио Живојин Мишић постала је модел из кога много шта може и данас да се примени у војничком занату. Бриљантно руковођење колубарском операцијом сврстало је ову ратну епизоду из 1914. године у круг историјских битака које се детаљно изучавају на нашој Војној академији, али које нису непознате ни престижним војним школама у свету, као што су француски Сан Сир, руска Фрунзе или амерички Вест Поинт. Начином распоређивања трупа, тактичким искорацима и прецизним доношењем одлука, Мишић је одржао лекције не само Аустроугарској војсци, већ и генерацијама будућих официра. Иако је историја света запамтила на хиљаде ратова и небројено примера бриљантног командовања и победа, у збирку битака значајних за војну науку уписано је и неколико српских. Стране катедре за војну доктрину, стратегију и тактику пажњу посвећују Церској бици и пробоју Солунског фронта. Војним школама у свету интересантан је слом војске Краљевине Југославије, али и начин ратовања партизанских јединица током НОБ-а. Одговор на питање шта је то што је страним војним школама интересантно из ратне прошлости Србије потражили смо, где друго, него на Катедри за друштвене науке Војне академије. Наш саговорник потпуковник Слободан Ђукић, који предаје војну историју, каже да су бурни догађаји на овим просторима дали велики допринос ратничкој теорији и науци из које странци и те како имају шта да науче. – То се посебно односи на Колубарску битку, која је по много чему посебна – објашњава Ђукић. – Победа у овој бици је освојена маневром уназад, што се у ратовању ретко догађа. Реч је о сукобу у ком је српска страна преузела дефанзивну улогу. После повлачења до Колубаре и околних планина, уследио је контраудар који је непријатеља потпуно паралисао и омогућио бриљантну победу. Потпуковник Ђукић каже да о значају ове операције довољно говори чињеница да је српска војска заробила чак 42.000 аустроугарских војника, као и огромну количину ратне технике, муниције, опреме… За разлику од Церске, победу на Колубари пратио је и велики публицитет. Она је дошла у тренутку када је и на источном и на западном фронту дошло до пат позиције, па је ињекција победничке енергије савезницима више него добро дошла. Церска битка, уз то, јесте била тактички успех, али стратегијски није имала већи значај. Није била одлучујућа ни у ком погледу и рат је и после ње настављен са сличних позиција. Пробој Солунског фронта у страним уџбеницима наводи се као пример борбе у којој јак мотив може да буде пресудан елемент битке. На крилима жеље да се што пре врате у отаџбину, српски војнци повели су јуриш савезничке војске. Истини за вољу, они нису били главна снага на овом фронту (главнину су чинили Французи, а више је било и грчких војника), а Бугари су били готово напуштени од Немачке и Аустроугарске. Српски официри су се после повлачења преко Албаније, упознали са начином ратовања на западном фронту и доктрином „артиљерија осваја, пешадија заузима“. Командант савезничких снага генерал Д’Епере препознао је мотив Срба и дао им кључну улогу у јуришу на Кајмакчалан. – На страним војним школама не изучавају се само победе, већ о порази. У том смислу војној науци драгоцена су искуства из Априлског рата, када је Војска Краљевине Југославије која је бројала 1,5 милиона војника побеђена за само 12 дана, и уз свега 900 погинулих Немаца. Примера ради, Пољска је пружила много жешћи отпор у коме је настрадало чак 10.000 Хитлерових војника –

Хвала вам преци!Нисмо вас достојни

Ne znam zasto poredite bitku na Kosovu sa bitkom na Kajmakcalanu? Slicne jesu po tome sto je puno srba izginulo na oba mesta i na oba mesta se Srbija cuvala a sa njom i Evropa. Kao da neko hoce da izbaci iz Srbske istorije boj na Kosovu.

Bio sam. samo treba podsetiti se i naseg srpskog groblja u bitolju i obnoviti ga jer je bar kada sam ja bio1986 bio u katastrofalnom stanju ako nece makedonci bar sad moze nasa drzava pogledajte to groblje odmah je preko puta zoloski vrt pa bih vas zamolio da pogledate. Srbija u doba komunista nije htela da ima starost o groblju zato sto solunci nisu hteli da im stave petokraku na srpske grobove. Ja to dobro znam i sam jedanpukovnik mi je rekao da je tako bilo jer smo zajedno putovali za solun. Inace nebih to znao. Pozdrav drago mi je sto uvek nesto date na telegrafu da ne zaboravimoDA SMO VITESKI NAROD SIROKOG SRCA I NIKAD NISMO KURVINSKI BOJOVALI ZATO NE MOGU DA NAS SNESU BARBARI IZ EVROPE. MI SRBI NE TREBAMO NIGDE DA SE STIDIMO IAKO NAS EVROPA SVUGDE PRIKAZUJE KAO TERORISTE I NAROD KOJI JE UGROZAVAO DRUGE SVE LAZU I SA TAKVIM GǑˇˇˇˇˇ NIKAD NE BIH U EVROPSKU UNIJU SRAM IH BILO I OVDEPO CESKOJ SAZALJEVAJU MUSLIMANE I ALBANCE JER SU KAO NEVINI A NECE MUSLIMANSKI NAROD. A NEZNAJU DA SMO MUSLIMANE SPASAVALI KAO I ALBANCE KAO I SVOJ NAROD. SRBIJO DIGNI GLAVU SKLONI SE OD EVROPE I NJIHOVOG NA SILU UBACENOG KOMUNIZMA. IDIMO NAPRED UKLJUCIMO RAZUM I MANITE SE POLITICKOG ODVAJANJA I MRZNJE. VRATIMO SE SRBII I NAŠIM KORENIMA BUDIMO HRABRI I PAMETNI

Nikada nije kasno da se okrenemo nasim vrednostima i cenimo i postuje sve bitke, ratove i pale ratnike. Neka im je vecna slava i hvala.

Arčibald Rajs je želeo da mu srce počiva u Srbiji,na Kajmakčelanu...Nije ni slutio gde će to danas biti i kako će to ceniti.

Vecina ne zna ishod boja na kosovu, istoricari nam mazu oci zapadnim izmisljotinama