SRBI "PRAVE" VLADU HRVATSKE: Ovako će srpska manjina odlučiti ko će VLADATI ZAGREBOM

Srbi u Hrvatskoj spremni su za parlamentarne izbore. Da li će iduće četiri godine hrvatsku Vladu voditi HDZ ili SDP, najverovatnije će odlučiti stranke manjina. Najveća srpska stranka u Hrvatskoj SDSS već je dobila poziv za saradnju od SDP-a.

Preporučujemo

BLIŽE SE IZBORI U HRVATSKOJ: Da li su Milanovićeve izjave protiv Srba deo predizborne kampanje?

Srbi u Hrvatskoj mogli bi da odluče da li će iduće četiri godine hrvatsku vladu voditi socijaldemokrate ili hadezeovci.

Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović raspisala je redovne parlamentarne izbore u Hrvatskoj za 8. novembar ove godine. Ovaj "najraniji termin" za raspisivanje izbora, kako ga nazivaju u hrvatskim medijima, prema pisanju istih i nije iznenađenje, jer se obema glavnim hrvatskim političkim strankama - Socijaldemokratskoj stranci (SDP), koju predvodi aktuelni premijer Zoran Milanović, i opozicionoj Hrvatskoj demokratskoj zajednici (HDZ), na čelu sa Tomislavom Karamarkom, žuri na izbore.

Istraživanja javnog mnjenja o tome ko bi mogao pobediti pokazuju tesnu većinu između ove dve opcije, pa se ni najozbiljniji analitičari ne usuđuju da daju prednost jednima ili drugima.

Foto: Tanjug/FaH/Denis Ceric

Ipak, u svetlu poslednjih dešavanja, blagu prednost koju je HDZ imao nad SDP-om zbog vođenja nacionalne politike, posebno prema manjinama, odnosno Srbima (zabrana ćirilice u Vukovaru, napadi na predsednika Nacionalnog veća Srba Milorada Pupovca itd.), sada je splasnula posle Milanovićeve retorike prema Srbiji i Srbima zbog migrantske krize.

HRVATI PRIZNALI PORAZ OD SRBIJE I DA SU SLABIJI OD SRBA: Zbog Beograda ZAPAD nam je UDARIO ŠAMAR za zločine u OLUJI!

Izgleda da su Milanovićevi reči "varvari" i slično imale presudan uticaj na hrvatske glasače, pa je rejting ove stranke, koji je bio u opadanju, naglo skočio. Međutim "varvari“ ili ne, tek čini se da bi presudnu ulogu u tome koja će stranka pobediti na parlamentarnim izborima u Hrvatskoj mogli da odigraju upravo Srbi u Hrvatskoj, odnosno manjinske stranke.

Srbi kao manjina imaju zagarantovana tri, od ukupno osam mesta za manjinske stranke. S obzirom na to da je izvesno da ni SDP ni HDZ neće dobiti dovoljan broj poslanika u parlamentu (Saboru) da formiraju Vladu, Srbi i ostale manjinske stranke će biti ti koji će odlučiti ko će biti novi hrvatski premijer.

Foto: hdz.hr

Međutim, pitanje je koja je od ovih ponuđenih opcija bolja za Srbe?

Bivši potpredsednik Vlade Hrvatske Slobodan Uzelac, jedini iz redova Srba koji je u Hrvatskoj imao ovako visoku funkciju, za Sputnjik podseća da su Srbi imali saradnju sa obema strankama i kaže da bi, da mu je ovo pitanje postavljeno pre nekoliko godina, rekao da Srbi treba da slede svoj interes i da se priklone onima koji Hrvatsku vuku u Evropsku uniju.

Danas, kaže on kada se pokazuje da je EU jalova organizacija, nije više siguran da je tada bio u pravu.

- Svaka zajednica, pa i srpska, treba da sledi svoj interes. Koliko su HDZ ili SDP bili verodostojni, to smo videli, a koliko će biti - to je teško proceniti. U svakom slučaju, naši ljudi koji danas vode politiku treba to da ocene - kaže Uzelac.

On, međutim, ipak ocenjuje da ima elementa koji govore da bi se trebalo prikloniti levoj koaliciji, zbog ideološke bliskosti prema manjinama.

Foto: Tanjug/HINA

- U tom smislu HDZ je dalji, ali mi smo i sa njima, u vreme kada smo bili pritisnuti zahtevima EU da svako ispuni svoje obaveze, dobro sarađivali. Tako da je dilema teška i velika i verujem da treba imati poverenja u ljude koji vode srpsku zajednicu u Hrvatskoj i da će oni znati da odaberu - uveren je Uzelac.

Da su ponude Srbima od hrvatskih stranaka već počele da stižu za Sputnjik je potvrdio i predsednik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Vojislav Stanimirović.

Stanimirović kaže da je SDSS spreman za izbore, iako su rokovi kratki. On dodaje i da je, budući da se radi o najvećoj i najozbiljnijoj srpskoj stranci u Hrvatskoj, na njihovu adresu već stigla ponuda za saradnju.

Na izborima u Hrvatskoj liste mogu predložiti političke stranke, koalicije stranaka i birači.

Foto: Tanjug/HINA/Tomislav PAVLEK

Službena izborna kampanja počinje danom objave zbirnih lista izbornih jedinica, a završava se 24 sata pre dana održavanja izbora. Pravo biranja na izborima imaju svi punoletni hrvatski državljani i birani mogu biti svi punoletni hrvatski državljani, bez obzira na prebivalište.

Saborski poslanici biraju se na mandat od četiri godine, neposredno, tajnim glasanjem. Biraju se u Hrvatskoj i u inostranstvu, na biračkim mestima u sedištima diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Hrvatske. Izborne jedinice definisane su posebnim zakonom. U deset jedinica u Hrvatskoj bira se po 14 poslanika. Birači bez prebivališta u Hrvatskoj, odnosno iz "dijaspore", biraju tri zastupnika u posebnoj izbornoj jedinici.

Foto: AP/Tanjug

Pripadnici nacionalnih manjina biraju ukupno osam poslanika u posebnoj izbornoj jedinici. Kandidate za poslanike manjina mogu predlagati političke stranke, birači i udruge nacionalnih manjina.

Birači mogu glasati samo za jednu listu, s tim da birač na glasačkom listiću može označiti kandidata kojem daje prednost u odnosu na ostale na listi za koju je glasao.

Od sada možete pratiti Telegraf i na Vajberu!

(Telegraf.rs / Izvor: Sputniknews.com)