(EKSKLUZIVNO) DAGLAS LUT, AMBASADOR SAD U NATO: Ne želimo konflikt sa Rusijom, ali oni samo komplikuju situaciju u Siriji!

Današnji sastanak ministara odbrana zemalja članica NATO mnogi nazivaju istorijskim, jer će na njoj Alijansa zauzeti stav prema najnovijim dramatičnim događajima u Siriji i okruženju, kao i situaciji koja se dodatno iskomplikovala ulaskom Rusije u ovaj sukob.

Preporučujemo

Sagovornik koga svi žele pred ovaj sastanak je Daglas Lut, ambasador Sjedinjenih Američkih Država pri NATO. Urednik Telegrafa je imao šansu da, sa još nekoliko odabranih urednika svetskih medija, razgovara sa Lutom.

Daglas Lut je postavljen na mesto Ambasadora SAD u NATO u avgustu 2013. godine. Od 2007. do 2013. godine Lut je bio prvo savetnik Džorža Buša za rat u Avganistanu i Iraku, i u ovom periodu dobio je nadimak "War Tsar", a zatim i pomoćnik Baraka Obame za pitanja Avganistana, Pakistana i Indije.

(EKSKLUZIVNO) ROBERT BEL, SAVETNIK ZA ODBRANU SAD U NATO: Alijansa je posvećena odbrani Evrope

Prenosimo najbitnije detalje iz razgovora sa Daglasom Lutom.

Pre početka brifinga, Lut je govorio o važnosti današnjeg sastanka ministara. On je rekao da je ovaj sastanak dobra prilika da se oceni kako teče ispunjenje odluka koje su donesene prošle godine na samitu u Velsu, a takođe i prilika da se proceni adaptacija Alijanse na bezbednosne izazove na njenom pragu, pogotovo na one koji prete sa Jugoistoka (Sirija i Irak) i juga (Libija).

Kad je reč o odlukama donesenim na Samitu u Velsu, Lut je govorio o Akcionom planu za spremnost (RAP). On ima, rekao je ambasador, dva glavna dela, od kojih je prvi onaj koji se bavi merama osiguranja, kad je reč o NATO snagama koje su operativne na istočnoj granici Alijanse - od Baltika do Crnog mora. Cilj ovoga je demonstriranje spremnosti da se ispoštuje član 5 NATO pakta - da će napad na jednu od 28 članica biti smatran napadom na sve članice. Danas će, rekao je Lut, biti procenjeno kako napreduju aktivnosti povezane sa ovim, koje traju već 16 meseci.

Printskrin: Youtube/AmbasciataUSA

Drugi deo RAP je povezan sa adaptacijama borbene gotovosti Alijanse: iniciranje šest komandnih i kontrolnih centara na istoku, od Estonije do Bugarske, nastavak stvaranja Snaga za brzo reagovanje (RRF), koje će sledeće godine biti potpuno operativne (u njima je trenutno 13.000 vojnika NATO iz raznih rodova). Sve ovo će biti nadzirano iz glavnog štaba koji će biti lociran u Poljskoj.

- Ovo je posledica odluke NATO komande da se reforme usmere na stvaranje sposobnosti odbijanja napada od onoga što neki nazivaju "hibridni rat" - rekao je Lut. On je naglasio da ova promena ne znači povratak u hladni rat, ali i da ovo takođe nije situacija koja je vladala u poslednjih 25 godina. Lut je najavio i da će NATO krajem oktobra izvesti najveću vojnu vežbu ove decenije - Trident Juncture (Spajanje trozupca) - koja će se dešavati u Španiji, Portugalu i Italiji.

Kad je reč o nestabilnosti na periferiji Alijanse, Lut je rekao da su u toku napori da se napravi zajednički odbrambeni kapacitet sa Jordanom i Irakom, a u planu je isto to sa Libijom, kad politička situacija to dozvoli. Takođe, razgovaraće se o doprinosu saveznika NATO u borbi protiv ISIS. Lut je napomenuo da je ovde reč o koaliciji od 65 nacija, koja uključuje svih 28 zemalja Alijanse i još 26 zemalja koje su partneri NATO.

Lut je najavio i da će se danas diskutovati o najnovijim dešavanjima u Siriji, uključujući i pojačano prisustvo Rusije i povredu vazdušnog prostora Turske koja se desila prošle nedelje.

Foto: Wikimedia/U.S. State Department

Moderator: Prepuštamo vas pitanjima novinara, ambasadore.

Origo.hu: Pomenuli ste da ćete se baviti pitanjima Sirije i Turske, posebno ruskom povredom vazdušnog prostora Turske. Koliko daleko NATO može da ide kad je reč o doprinosu odbrani Turske, ako se ima na umu da je Turska ključna za NATO, posebno u borbi protiv ISIS?

Lut: Turska avijacija i armija su veoma sposobne za odbranu svoje zemlje, i ono što smo videli u ovom prekršaju od subote je da je turska avijacija radila upravo ono što se od nje zahteva - odgovorila je na nelegalni upad i presrela uljeza. Dakle, pre svega, Turska je veoma sposobna za odbranu. Ali iza Turske i iza njenih oružanih snaga stoji taj isti član 5 NATO ugovora, koji se odnosi na svih 28 članica. Tako da, ako Turska bude napadnuta, ako se bude desio oružani napad na Tursku, NATO će uraditi za Tursku ono što bi uradio za svih 28 članica, a to je da pojača njihovu odbranu i da odgovori na svaki mogući način. Turska je veoma bitna za NATO, i mi smo spremni da stanemo uz njih. 

Foto: AP/Tanjug

Rumunska nacionalna televizija: Sirijska kriza je jedna od najbitnijih pitanja kojima se bavi NATO. Rumunija je jedna od retkih zemalja čija ambasada u Damasku još uvek radi. Kakav doprinos NATO očekuje od ove situacije? Šta članica NATO, kao što je Rumunija, može da uradi?

Lut: Dozvolite mi da govorim o širem aspektu ovog problema. Mislim da postoje najmanje tri glavne dimenzije problema u Siriji, i mislim da Rumunija može doprineti kao i svi ostali saveznici, na tri načina. Pre svega, i možda najbitnije, tamo se dešava humanitarna kriza koju je izazvao građanski rat u Siriji, i imamo reku izbeglica, pa problem da interno raseljenim osobama u samoj Siriji, što zahteva veliku međunarodnu akciju, kojoj vaša zemlja, kao i druge članice NATO, doprinose, i moraju i dalje da doprinose, jer je ova humanitarna kriza jedna od najgorih koju smo videli u poslednjih nekoliko decenija. Drugo, naravno, je vojni izazov. I ovde Rumunija, zajedno sa svim članicama NATO, svih 28 članica, daje vojni doprinos koaliciji čiji cilj je da pobedi ISIS. Na kraju, i ovo se odnosi na vaše pitanje o ambasadi, ovde se mora pronaći političko rešenje. Tako da saveznici koji još uvek imaju odnose sa vladom u Damasku mogu igrati veoma bitnu ulogu u političkom pristupu, jer naš stav je da se ovo neće rešiti vojno, i da političko rešenje, koje će biti veoma kompleksno, zahteva angažovanje zemalja koje su još u kontaktu sa Damaskom.

Foto: Tanjug/AP

Glas Amerike Moskva: Kakva je procena NATO kad je reč o ruskom angažovanju u Siriji? Postoji li mogućnost da NATO podeli obaveštajne podatke sa ruskim zvaničnicima, što oni traže? Juče su oni izrazili veliku želju za razmenom obaveštajnih podataka. Drugo, ima li NATO zajednički stav o tome kakvu opasnost Rusija predstavlja za opoziciju u Siriji, koju obučavaju zapadne zemlje?

Lut: Pre nego što počnemo sa razmenom obaveštajnih podataka, moramo imati zajedničke ciljeve. Ovo je fundamentalni problem sa ruskim prisustvom i ruskim aktivnostima u Siriji, iz perspektive NATO i iz perspektive SAD. Mi jednostavno ne delimo zajedničke ciljeve. Tako da, ako ne delimo zajedničke ciljeve, ne možemo da delimo obaveštajne podatke. Šta mislim kad kažem ovo? Možda imamo zajednički interes kad je reč o pobedi nad ISIS, pa u tom smislu delimo ciljeve, ali nemamo isti cilj kad je reč o podršci Asadovom režimu. Jasno je da ruske snage podržavaju Asada, dok koalicija od 65 nacija veruje da Asad mora da siđe sa vlasti, i da moramo pronaći inkluzivniju i reprezentativniju vladu. Tako da, sve dok ne rešimo ovaj jaz između naših ciljeva, ne vidim mogućnost za deljenje obaveštajnih podataka.

Glas Amerike Moskva: Mislite li da je Rusija realna opasnost za naoružanu opoziciju u Siriji, koju su naoružale zapadne zemlje, uključujući SAD? Može li Rusija ozbiljno da naudi ovoj opoziciji?

Lut: Ne bih predviđao vojni ishod, ali ono što mogu da vam kažem je to da se Rusija suprotstavlja opoziciji u Siriji i to radi vojnim sredstvima. Rusija danas bombarduje snage opozicije, od kojih neke imaju podršku međunarodne koalicije, a neke nemaju. Ključ je da Rusija doprinosi očuvanju Asadovog režima ne boreći se samo protiv ISIS, nego i protiv opozicionih grupa za koje mi verujemo da će biti deo konačnog političkog rešenja. Tako da, na ovaj način, ruske vojne aktivnosti komplijuju, a ne doprinose rešavanju situacije u Siriji.

Foto-montaža: Tanjug/AP

Radio Rumunija:  Zašto ne delite obaveštajne podatke sa Rusima, kad je reč samo o pozicijama ISIS u Siriji?

Lut: Vidite, mi smo u poziciji da delimo obaveštajne podatke sa svim članovima koalicije koji dele zajedničke ciljeve, i da Rusija nekim slučajem deli zajedničke ciljeve protiv ISIS, mislim da bi ostali partneri u koaliciji pozdravili rusko učešće. Ali kada se ne slažemo sa Rusima kad je reč o različitim ciljevima, veoma je teško razdeliti podatke - prosto protiv ISIS, prosto protiv drugih grupa. Tako da, kao što sam rekao, prvi korak je deljenje zajedničkih ciljeva, i tek onda možemo razmotriti deljenje obaveštajnih podataka. Sada, dobre vesti su, ako je uopšte bilo dobrih vesti prošle nedelje na frontu u Siriji, da smo imali direktan vojni kontakt sa Rusima, kako bi pronašli načine da koordiniramo vojne aktivnosti, i sada je taj proces koordinacije u toku, i na vojnom nivou, gde imamo generale koji razgovaraju sa generalima, i na političkom nivou, gde je naš sekretar za odbranu, na primer, u komunikaciji sa svojim kolegom, gospodinom Šojguom iz Rusije. Dalje, predsednici Obama i Putin su se susreli pre desetak dana u Njujorku, a generalni sekretar NATO se susreo sa ministrom spoljnih poslova Rusije Lavrovim. Tako da hoću da naglasim da mi ne zatvaramo kanale prema Rusiji, ali razmene obaveštajnih podataka neće biti dok nemamo koordinisane ciljeve.

Foto: Wikimedia/Helene C. Stikkel

Der Tagesspiegel: Malo sam zbunjena kad je reč o situaciji u Siriji, mislim da smo svi zbunjeni. Ali kanali komunikacije sa Rusijom su pozitivan znak, rekli ste. Na drugoj strani, imamo ovu demonstraciju sile u Turskoj, i imamo bombardovanje sirijskih grupa koje su partneri naše koalicije. Dakle, gde smo mi sada? Da li upadamo u konflikt sa Rusijom u Siriji? Ili da li je ovo prvi korak ka koaliciji sa Rusijom, kako bi se rešio problem u Siriji? Gde smo? Želela sam da vam postavim još jedno pitanje - koliko ima iranskih vojnika u Siriji? Koliko ljudi, specijalnih snaga, savetnika? Da li ima ruskih savetnika ili specijalnih snaga u Siriji, takođe?

Lut: Pre svega, kao što svi znamo, u Siriji se nalaze ruske trupe. Uglavnom u Latakiji, na obali Mediterana, ali i pomorske snage, u ruskoj bazi u Tartusu. Mi smo sigurni u to, a ni Rusi ne kriju svoje prisustvo. Verujemo da tamo ima i iranskih snaga, hiljade njih, ali ne desetine hiljada, koje podržavaju Asadov režim. Mi takođe znamo da libanski Hezbolah, stari saveznik Irana, takođe operiše u Siriji. U pravu ste kada kažete da je ovo veoma kompleksan miks sirijskih snaga, ruskih trupa, iranskih vojnika i snaga Hezbolaha, suprotstavljen isto tako kompleksnom miksu snaga opozicije. Tako da je stanje na terenu veoma komplikovano. Kad je reč o našim odnosima sa Rusijom: ne, mislim da ne idemo ka konfliktu, štaviše mi baš zato hoćemo da očuvamo vojne i političke kanale komunikacije sa Rusijom, kako se ne bi desilo da nesrećnim slučajem upadnemo u sukob. Sad, na drugoj strani, jasno je da nismo saglasni, kad je reč o politici, tako da na vidim da možemo delovati u punoj koordinaciji sa Rusima, imajući u vidu ponašanje Rusije, akcije Rusije, činjenicu da nisu saglasni sa ciljevima međunarodne koalicije. Naravno, sigurno da želimo da izbegnemo konflikt sa Rusijom. Tako da smo u veoma delikatnoj poziciji između saradnje i konflikta, i to je izazov koji je trenutno pred nama.

Foto: AP/Tanjug

Postimees: Irački premijer Hajder al-Abadi najavio je da će Bagdad pozdraviti vazdušne udare Rusije protiv ISIS na teritoriji Iraka, i da prima informacije i od Sirije i od Rusije o ovoj grupi. Koje je vaše mišljenje o mogućnosti ruskih vazdušnih udara na teritoriji Iraka. Da li ovo vidite kao pomoć NATO-u ili kao opasnost?

Lut: Pa, to ne predstavlja direktnu pretnju NATO-u, pošto sam NATO ne operiše tamo. Ali ovo dramatično komplikuje vojnu situaciju u Iraku. U situaciji gde imate, kao u Iraku, NATO saveznike koji doprinose međunarodnoj koaliciji, a neki od tih NATO saveznika pomažu vladu al-Abadija vazdušnim operacijama, ulazak još jednog velikog igrača kao što je Rusija - koja nije vojno integrisana u koaliciju - predstavlja veoma opasan i komplikovan faktor. Možete i sami zaključiti da se ovde, u veoma praktičnom smislu, radi o kontrolisanju vazdušnog prostora tako da sve strane znaju šta ko radi. I sad, ako imate nezavisnog igrača u vazdušnom prostoru iznad Iraka, kao što je Rusija, možete zamisliti da situacija postaje veoma kompleksna i teška za kontrolisanje. Dakle, mi ne podržavamo nezavisne akcije poput te. Ono što podržavamo su koordinisane akcije pod okriljem međunarodne koalicije, koje podržavaju vladu al-Abadija, i radimo sa našim iračkim partnerima na tome da naglasimo da ove vojne aktivnosti sve moraju da budu koordinisane, kako bi postigli svoj cilj, i da budemo opasniji za protivnike, nego za sebe, zbog nekoordinisanih aktivnosti. Sa ovim na umu, da se vratim na moju tezu kako ruske aktivnosti u Siriji, i hipotetički u Iraku, znatno komplikuju situaciju, umesto da pomažu da dođemo do rešenja.

Foto: Profimedia

Debora Hejns, The Times: Rekli ste da će jedno od pitanja kojim će se ministri odbrana zemalja članica NATO danas baviti stav prema defanzivnom nuklearnom naoružanju. Možete li nam reći nešto o tome postoji li zabrinutost zbog činjenice da Rusija sada koristi nuklearno naoružanje kao deo svoje vojne doktrine, i da li je tačno da Rusija u svojoj vojnoj doktrini ima upotrebu nuklearnog naoružanja kao jednu od opcija kojom se  završava konflikt?

Lut: Pa, jedan od kontrasta između ruske i NATO nuklearne doktrine je integracija - na ruskoj strani - nuklearnog naoružanja na način u koji NATO ne veruje. NATO zadržava nuklearni kapacitet samo u svrhu odvraćanja, i ne planira integrisane nuklearno-konvencionalne operacije. Ako pročitate objavljenu rusku nuklearnu doktrinu, oni doktrinarno zamišljaju da nuklearno oružje može biti integrisano sa konvencionalnim naoružanjem, i da može da posluži nekoj vrsti konvencionalne svrhe. NATO se jednostavno ne slaže sa takvom doktrinom, tako da postoji jasan kontrast između načina na koji Rusija govori o upotrebi svog nuklearnog naoružanja i svrhe odvraćanja koju ima nuklearno oružje NATO. Sastanak o nuklearnom stavu je tipičan godišnji sastanak - poslednji put održan početkom godine, i predstavlja godišnju potvrdu nuklearnog stava NATO, i tiče se održavanja postojećeg stava. Dakle, na sastanku se neće, kad je reč o ovome, desiti ništa neobično.

Foto: flickr/Andrey Belenko

Telegraf:  Da se vratimo na povredu vazdušnog prostora Turske koji su učinili ruski avioni. Da li je ovo bio nesrećan slučaj, koje je vaše mišljenje? Ako Rusija nastavi da radi ovo, koje opcije su pred Turskom i pred NATO? Takođe, pominjalo se da postoji rizik da Turci obore ruski avion. Šta se dešava onda?

Lut: Nemam lično mišljenje o njihovim motivima. Mislim da svi možemo da sudimo o tome da li je ovo bio nesrećan slučaj ili je postojala namera. Ali ono što znamo su činjenice. Činjenica da je ruski borbeni avion, naoružan, prešao znatno u turski vazdušni prostor, u vazdušni prostor NATO saveznika, da je narušio vazdušni prostor Turske. Činjenica je  da su naoružani turski vojni avioni reagovali na ovu povredu. Svaki put kad dve naoružane strane dođu u ovako blizak kontakt, imate rizik pogrešnog proračuna, nesreće, nenamerne akcije, i sve to može da eskalira veoma brzo. Tako da, to je prava pretnja. Opasnost od nesreće i nenamerenih posledica koje promoviše ovakvo neodgovorno i opasno ponašanje Rusa. Osnovna pravila, kad je reč o vazdušnom prostoru, su ova: jedna nacija ne narušava vazdušni prostor druge nacije, a ako se ovakvo narušavanje desi, onda strana koja se brani, u ovom slučaju Turska, ima pravo da brani svoj vazdušni prostor. Prema tome, ako se ovo ima na uzmu, ovakvo jasno kršenje pravila stvara veoma opasnu situaciju, a to je očigledno nešto što želimo da izbegnemo. Moram da vam kažem i da, kad je reč o incidentu koji se desio 3. oktobra, koji pominjete, na jednoj strani imate opasno, neodgovorno ponašanje jedne strane - Rusije. A na drugoj strani, Turska, naš saveznik, ponašala se odmereno i odgovorno. Ove stvari su jednostavno veoma opasne, i mislim da je Severnoatlantski savet, kad se sastao u ponedeljak, jasno poručio da ne očekujemo da se ovakvo opasno ponašanje ponovi. Tu ću i da se zaustavim. 

Od sada, Telegraf pratite i na Vajberu!

(Igor Ćuzović)