(EKSKLUZIVNO) ISPOVEST LJUDI KOJIMA JE PRESAĐENO SRCE: Tek sad znamo šta je to život!

Život im je visio o koncu. Jedini spas videli su u novom srcu, međutim, šanse da se to njima dogodi, Miodrag Rajić (54) iz Bora i Miroslav Petrović (59) iz Velike Plane, merili su promilima.

Preporučujemo

Ipak, njihova želja za životom nadjačala je sve. Bili su među prvim pacijentima kojima je, posle dugogodišnje pauze kada je Klinika za kardiohirurhiju Kliničkog centra Srbije napravila revoluciju u našoj medicini, u Srbiji presađeno srce.

Miodrag Rajić (54) iz Bora novo srce je dobio uoči same 2014. godine, 30. decembra 2013. Od tada je prošao 21 mesec, u međuvremenu je proveo skoro 140 dana u bolnici, ali, kaže, vredelo je.

Srbiji potrebno čak 20 puta više donora organa!

- Kada je došlo do transplantacije, imao sam samo jednu želju, da preživim. Davali su mi još četiri do pet meseci života, tako da je ovo meni stvarno druga šansa za život - priča Rajić koji danas, posle nepune dve godine otkako je dobio nov organ, ni na koji način ne odaje da je bio podvrgnut nožu više od četiri sata.

Miodrag RajicFoto: Telegraf

Prošlost pre transplantacije, koju ne može izbrisati, nije bila laka. Pisala ju je neslavno bogata istorija bolesti.

- Bolest me je obuzela 2009. godine kada sam imao moždani udar. 2011. doživeo sam prvi infarkt a u toku 2012. još tri. Posle četvrtog je došla kardipomiopatija, u međuvremenu su mi na Dedinju ugrađeni stentovi, bio sam u Nišu na koronografiji... Sve to lečenje medikamentima, dovelo je do toga da moje srce oslabi, i njegov kapacitet je bio ispod 23 do 14 procenata. Nisam imao drugi način da preživim. Jedini spas bila mi je je transplantacija - kaže Rajić za Telegraf.

JEDNA OD DESET ZEMALJA SVETA: Srbija ugrađuje veštačko srce!

Život bez zamora, pešačenje, hodanje uzbrdo i uz stepenice, za njega je, gotovo, bila misaona imenica.

- Zamori su bili toliko česti da nisam mogao da pešačim. Usput sam dobio i astmu tako da mi se život sveo na sobu i gledanje kroz prozor kako je vreme napolju, bez ikakve aktivnosti, bez motivacije. Često sam razmišljao o tome kako sam sve uradio u životu a nisam uspeo da dočekam unučiće, da oženim sina. Kada je za mene nađeno srce i kada sam došao u bolnicu, to sam prvo rekao profesoru Miljku Ristiću i doktorki Emiliji Nestorović - priseća se on za naš portal.

Miroslav PetrovicFoto: Telegraf

Zato poziv i reči profesora Ristića od 29. decembra 2013. tačno u 11.30 sati nikada neće zaboraviti:

- Rekao mi je: "Rajiću, imaš 3,5 do četiri sata da stigneš u Beograd, našli smo srce za tebe." Nikad nisam bio srećniji. Ne znam čije srce nosim. Više puta sam razmišljao na tu temu i, ne znam kako bi porodica koja je pristala da mi ga da to prihvatila, ali bi u svakom slučaju voleo da ih zagrlim, da im kažem da deo njihovog bića živi kroz mene.

REVOLUCIONARNO, SVINJA KAO LEK ZA SRCE: Bivši narkoman prvi u Srbiji DOBIO svinjski zalistak!

Njegovog "kolegu" Miroslava Petrovića (59) iz Velike Plane, sreća je stigla dva meseca ranije - 31. oktobra 2013. Pre nje list novina nije mogao da okrene. Sada vozi auto, pešači, bavi se fizičkom aktivnošću...

Miodrag Rajic (levo) i Miroslav Petrovic (desno)Foto: Telegraf

- Sad znam što živim i kako živim - prve su reči koje nam upućuje Petrović čije je srce posle dva infarkta, jednog 2009. a drugog 2013. radilo minimalnim kapacitetom.

- Drugi infarkt mi je, praktično, uništio srce. Njegov kapacitet bio je ispod 10 odsto tako da mi nije bilo drugog spasa osim transplantacije. Taj period posle drugog infarkta za mene je bio veoma težak. Nisam mogao da hodam, prilikom okretanja listova novina oni su mi ispadali, jednostavno, nisam imao snage za bilo koju aktivnost. Sada pešačim, vozim auto... - kaže Petrović.

Posle 18 godina izvršena transplantacija srca u Srbiji!

Ni on, kao ni Rajić, ne zna čije srce nosi u grudima. Zna da je pripadalo mladiću od 23 godine, koji je otišao u punoj snazi. Reči zahvalnosti koje bi uputio njegovoj porodici, ne postoje.

- O njemu znam samo iz medija. Trebalo je tek da živi. Bilo je logično da ja sa 57 godina pomognem mladima, ali eto... Nadam se da ću u odgovoru sa lekarima moći da upoznam njegovu porodicu. Želim da zna da ovo srce kuca i za njih i za njega. Mnogo sam im zahvalan, kao i ustanovi u kojoj sam operisan čiji su lekari obavili perfektan posao - priča Petrović.

Miodrag Rajic, dr Emilija Nestorovic, Miroslav Petrovic (s leva na desno)Foto: Telegraf

BOLESTI SRCA KOSE PO SRBIJI: Dnevno infarkt doživi 47, a ne preživi čak 15 osoba!

Na kraju našeg razgovora ističe da žali što njegova transplantacija nije zabeležena videom:

- Zapravo, hoću da kažem, da svako treba da pokuša da shvati da je donatorstvo izuzetno korisno i plemeniti za veliki broj ljudi koji nemaju druge mogucnosti da spasu svoj ili nečiji život.

Sa njim se slaže i Rajić koji primećuje da bi nivo svesti ljudi u Srbiji o donatorstvu trebalo da bude veći.

Pogledajte kako srce živi van tela dok čeka na transplantaciju (VIDEO)

- Svakog dana odnosno svakog miniuta svakom se dogode i ružne i lepe stvari. Nikad ne znamo šta nosi dan a šta noć.

Foto: Flickr/Zdenko Zivkovic

Doktor Emilija Nestorović, načelnik Odeljenja intenzivne nege za transplantaciju srca i mehaničku potporu srca, inače kardiolog, ističe za Telegraf da su priče pacijenata, koji su dobili srce, veoma značajne za porodice koje su pristale da budu donori.

- Poenta je da oni znaju da su organi otišli na pravo mesto, da nisu uzalud donirali, i da na taj način motivišu i druge da učinje isto. Inače, četiri pacijenta, koji su dobili novo srce, uskoro navršava dve godine. Svi pacijenti su dobro, vratili su se normalnom načinu života, neki i u radni odnos - navodi dr Nestorović.

Od sada Telegraf pratite i na Vajberu

(Ljubinka Račić)