OVAJ SRBIN JE NAJMLAĐI PILOT U ISTORIJI: Želja mi je da jednog dana postanem kapetan aviona! (FOTO)

Da san iz detinjstva može postati java primer je Nemanja Pantin (24) iz Beograda čiji su se dečački snovi o krstarenju plavim nebom ostvarili na najlepši mogući način - postao je najmlađi pilot u istoriji naše nacionalne aviokompanije Air Serbia.

Preporučujemo

STEFANI GAVRILOVIĆ: Biću prva pilotkinja u Srbiji! (FOTO)

Krenuo je stopama svog oca koji je bio profesionalni pilot i posle završene Sportske gimnazije u Beogradu upisao je SMATSA vazduhoplovnu akademiju u Vršcu, u kojoj je polako koračao ka cilju koji je maštao u detinjstvu.

- Moja ljubav prema avionima datira još iz ranog detinjstva. Veliki udeo u tome ima to što mi je otac takođe bio pilot. Kao mali, gledajući njega i sam sam zavoleo avijaciju. Nakon završene gimnazije za mene je postojao samo jedan put, a taj put je vodio ka Vršcu i pilotskoj akademiji. Vrlo brzo sam se pronašao u letenju i shvatio da je to ono čime želim da se bavim u životu - počeo je Nemanja svoju priču za Telegraf.

Foto: Nemanja Pantin

Reci nam jesi li zaista najmlađi pilot u istoriji Air Serbia, ili je bilo još mlađih pilota od tebe?

- S obzirom da istorija naše aviokompanije traje još od 1927. godine i Aeroput-a, verujem da je bilo i mlađih pilota od mene, ali u novijoj istoriji mislim da sam najmlađi i ponosan sam što sam tako mlad dobio šansu da budem deo nacionalne aviokompanije. Mislim da Air Serbia radi pravu stvar time sto pruža šansu mladim ljudima da ispune svoj potencijal.

Kako su tvoji roditelji reagovali kada si im rekao da bi voleo da budeš pilot, jesu li te podržali?

- Roditelji su me podržavali u svemu što sam radio u životu, otac koji je bio vrhunski pilot mi je bio uzor, dok je majka bila moralna podrška. Svestan sam da sam jedan od retkih koji je imao privilegiju da se školuje za pilota, te sam zahvalan roditeljima koji su mi to obezbedili.

Foto: Nemanja Pantin

Da li je potrebno zadovoljiti određene kriterijume prilikom upisa u pilotsku školu, ali i kasnije kada se želi konkurisati za mesto pilota u avio kompaniji?

- Pre nego što se upiše pilotska akademija, potrebno je proći zdravstveni pregled specijalizovan za pilote. Sam pregled je dosta detaljan i radi se svake godine. Ne postoje nikakvi posebni kriterijumi po pitanju visine i težine, ali se od pilota očekuje da je u dobroj fizičkoj kondiciji. Ova profesija je dosta naporna i stresna, te je bitno da pilot strogo vodi računa o svom zdravlju ne bi li održao zdravstveni kriterijum potreban za obavljanje ovog posla.

Nemanja je pilot turboelisnog putničkog aviona ATR-72 koji prima do 70 putnika, leti do visine od 7.600 metara sa brzinom od oko 500 kilometara na čas.

Kakav je bio osećaj kada si prvi put seo na mesto pilota u ATR-u?

- Nakon toliko meseci obuke i učenja napokon idete u avion i polećete. Zvuk motora na prvom poletanju je nešto sto ću zauvek pamtiti. Nešto potpuno drugačije od onog što sam doživeo u pilotskoj skoli. Upravljanje tolikom mašinom je osećaj koji se ne može opisati rečima, jednostavno mora da se doživi.

Foto: Nemanja Pantin

Koliko su trajale pripreme dok nisi seo prvi put "za volan" ATR-a?

- Sama obuka na pilotskoj akademiji traje između dve i dve i po godine. Sastoji se iz teorijske nastave i letenja na avionu i simulatoru. Da bi ste leteli na nekom od komercijalnih aviona posle završene pilotske akademije potrebno je završiti i specijalizaciju za određeni tip aviona odnosno "type rating", koji traje oko 3 meseca. Da sumiram, od upisa pilotske akademije do sedanja za komande putničkog aviona u praksi potrebno je 3 godine.

Reci nam jesi li kopilot ili si glavni pilot aviona, što bi rekli kapetan vazduhoplovstva?

- Trenutno letim kao kopilot. Da bih stekao ovlašćenje kapetana, odnosno vođe vazduhoplova, pre svega moram da ispunim određen fond sati letenja, grubo oko 3.000. Na primer, kopilot na mom tipu aviona godišnje naleti između 400-500 sati. Što se letenja tiče, nema puno razlike u poslu koji radimo, ali biti kapetan ne znači samo svojim iskustvom odgovoriti na letačke zahteve, nego nositi veliku odgovornost i biti vođa celog tima koji je potreban da bi se odradio jedan let. Imam sreću da pored sebe imam kolege od kojih mogu puno da naučim, kako pilotskih tako i životnih stvari. Ne kažu džabe starije kolege da obuka za kapetana kreće onog trenutka kada krenete da letite kao kopilot.

Foto: Nemanja Pantin

Nama laicima kada vidimo pilotsku kabinu svi oni satovi, dugmići i ručice deluju konfuzno. Da li je teško snaći se sa svim tim, ili je jednostavno to deo rutine koji se brzo savlada?

- Kao i u svakom poslu, potrebno je vreme adaptacije. Kada sam prvi put ušao u kokpit ATR-a osetio sam se kao u svemirskom brodu. Tokom obuke sam kod kuće napravio repliku pilotske kabine u prirodnoj veličini, što mi je u mnogome pomoglo da se brže naviknem na raspored instrumenata i prekidača. Posle par meseci i toliko sati provedenih u avionu, osećao sam se kao kod kuće.

Foto: Nemanja Pantin

Da li se nekad desio kvar na avionu na nekom od letova, kako reagujete u takvim situacijama, šta vas uče?

- Upravljati putničkim avionom je velika odgovornost i obaveza. Filozofija ovog posla je da pilot u svakom trenutku mora da zna proceduru za bilo koji kvar ili situaciju koja teorijski može da ga zadesi na letu. Na svakih šest meseci imamo provere na simulatoru aviona gde te stvari vežbamo i ocenjuju nas.

Koliko puta nedeljno ili mesečno imaš letove, da li moraju postojati i određeni dani pauze, jer ne verujem da je moguće leteti svaki dan?

- Jedna od stvari koja me privlači u ovom poslu je ta što nemam fiksno radno vreme. Svaka nedelja je drugačija od prethodne. Nekad radim danju, nekad noću, nekad jednu destinaciju, nekad dve. Za svaki mesec dobijamo plan koji je podložan promenama, ali nam omogućava da organizujemo slobodno vreme. Postoje zakonska ograničenja koja se poštuju, a koja se tiču radnog vremena.

Foto: Nemanja Pantin

Da li je skupo završiti letačku akademiju, potrebno li je mnogo odricanja?

- Gledajući iz ugla standarda građana u našoj zemlji, pilotska akademija jeste skupa, gledajući sa strane šta posao pilota pruža i za koliko vremena po dobijanju posla se može isplatiti - nije. Nadam se da će se u budućnosti stvoriti sistem stipendiranja, kao sto je to bio slučaj u vreme dok se moj otac školovao. Avio industrija u svetu se širi velikom brzinom i biće sve više posla u ovoj profesiji. Dovoljno je reći da je samo Air Serbia u poslednje dve godine zaposlila preko 80 pilota.

Koje si sve destinacije obišao po svetu zahvaljujući svom poslu?

- Trenutno letim na tipu aviona koji uglavnom radi regionalni saobraćaj. Letovi su kratki i nema potrebe za takozvanim "layover-ima". Destinacije na koje letim su uglavnom svi veći gradovi zemalja u našem regionu plus plus Beč, Prag, Solun, Atina, odnoso letovi do dva sata letenja u jednom pravcu. S obzirom kojom brzinom se naša nacionalna aviokompanija širi nema sumnje da ću u narednom periodu prelaskom na veći avion obići puno destinacija na različitim kontinentima.

Foto: Nemanja Pantin

Kakvi su dalji planovi što se tiče tvoje karijere?

- Nadam se da ću u narednom periodu otići na preobuku na mlazni avion, a kao i svakom ko je ikada seo za komande aviona želja mi je da jednog dana sednem na "levo sedište", odnosno da postanem kapetan aviona. Još uvek sam na samom početku svoje karijere i nema sumnje da me čeka još mnogo izazova.

Postoji li neki let koji ti je do sada najdraži, nešto po čemu ćeš ga pamtiti?

- Kao velikom zvezdašu, zimus sam imao čast da mi gost na letu za Ljubljanu bude košarkaški tim Crvene Zvezde. To gostovanje se završilo trijumfalno za moj tim i drago mi je da sam bar nekim delom učestvovao u tome.

Foto: Nemanja Pantin

Za kraj ovog našeg razgovora, reci nam šta te najviše privlači u tvom poslu?

- Neću vas slagati ako vam kažem da me u ovom poslu privlači sve. Od adrenalina tokom zatrčavanja na pisti, preko prelepih predela koje svakodnevno imam prilike da gledam iz kokpita, do osećaja slobode koju imam dok krstarim nebom. Svaki let je drugačiji, letite na novu destinaciju sa drugom posadom u različitim vremenskim uslovima. Sama činjenica da radim posao koji volim, i da na aerodrom uvek idem nasmejan je nešto što me najviše privlači.

Nemanja je svoje igračke avione iz detinjstva "zamenio" pravim avionom i tako pokazao da se uz trud i uporan rad mogu ostvariti svi snovi. Uz osmeh sa kojim ulazi u pilotsku kabinu i punim srcem dok vozi, nema sumnje da je svim putnicima zagarantovan udoban let.

Od sada Telegraf pratite i na Vajberu!

(Saša Kostić)