ZOVEM ĆERKU, ZOVEM UNUKE, NIKO DA MI SE JAVI! Bolne reči srpskih staraca koje će vas RASPLAKATI!

Mnogo tuzno, kako moze da se zaboravi neko ko ti je pidario zivot, ko je besane noci provodio zbog tebe, ko te je hranio ucio da hodas da zivis! Izgleda da je toliko roditelj bio ne sebican u ljubavi da te nije naucio da ga postujes, sto se podrazumeva, ali Bog je veliki i sve vidi i tebe takva sudbina nece zaobici!

Većina tih isti starca koji sada kukaju su u mladosti bili ne samo svakavi roditelji već i ljudi koji su se radije provodili sa društvom i prijateljima nego sa sobstvenom decom jer su bili mladi i hormonizovani a sada su zaboravili svoje kurv*luke i svađe koje su pravili po kući i samo što su uspeli kao pas ostariti treba da im se klanjamo. Većina ljudi koja svoje roditelje nepoštuje je potopljena u mentalne rane i izbegava te iste roditelje da ih non stop neotvaraju. Neki misle da je sobstveno dete kućni ljubimac kada mu daš malo hrane i mesto za spavanje da će ga večno zbog tog respektovati a nemisle kada i ljubimca šutaš nogom i napsuješ napravdi boga da će i on radije lutati zemljom nego lizati gazdi noge. Koliko tih isti deda i baba kada im dođu unuci oni ih stave pred televizor i odu radije komšiji na tračanje pa se posle čude što unuci sa njima nekomuniciraju. Sve je to razumljivo da im je teško ali svuda vredi zakon prirode: Kako si sejao tako ti je i niklo! Bolje im je da se nemorališu nego da razmišljaju gde je došlo do greške.

Radila sam u dva doma za stare i bolesne i nas koje radimo tamo najvise gledaju. Vezu se oni za nas, vezemo se i mi za njih, pa ih i ozalimo.. najlakse je starima kojima starost pomuti um pa nas zovu po imenima svojih cerki, a mi im se odazivamo. Lakse je tako. Tuzno je kad znaju ko im fali a te osobe nema i vidimo je samo kad dodju po papire kad se zivot ugasi.