TRAŽIO SAM UZBUDLJIV POSAO, ZATO SAM DOŠAO U BEOGRAD: Novi ambasador Norveške u Srbiji preuzeo dužnost

 
  • 1

"Mi ne možemo dovesti norveške kompanije, ali im možemo pomoći da dođu"

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić primio je danas akreditivna pisma novog ambasadora Norveške u Srbiji, Njegove ekselencije gospodina Arnea Sanesa Bjornstada.

VUČIĆ PRELOMIO: Srbija KONAČNO dobila AMBASADORA U NEMAČKOJ. Evo ko je on

Gospodin Arne Sanes Bjornstad, ambasador Kraljevine Norveške u Srbiji, došao je u Beograd sa planovima i idejama kako da produbi veze Norveške sa Srbijom, Crnom Gorom i Makedonijom u oblasti biznisa i kulture, ali njegov glavni fokus će biti da pomogne trima balkanskim zemljama na njihovom putu ka EU.

- Rekao sam da želim mesto gde bih imao uzbudljiv posao i mogao dobro da živim u dinamičnoj atmosferi, tako da je Beograd bio očigledan izbor - ovako novi norveški ambasador opisuje svoju odluku da dođe na Balkan.

Beograd ga za sada nije razočarao. Naprotiv, prvi utisci su mu da je dinamičan grad sa mnogo dobrih ljudi i mnogo potencijala, koji tek treba da se iskoriste.

Foto: Tanjug/ Zoran Žestić Foto: Tanjug/ Zoran Žestić

- Kada se prošetate po gradu vidite promene. Izgleda da se Beograd veoma brzo menja i da će nastaviti da se menja tako brzo u pravom smeru - kaže ambasador.

Njegova veza sa regionom datira još iz 1990-ih, kada je za vreme raspada Jugoslavije radio u Turskoj. Zatim je u Francuskoj 1999. godine bio kontakt osoba Predsedništva OEBS-a u Parizu, u vreme kada je OEBS bio veoma aktivan na Balkanu. Po povratku u Norvešku, u kratkom periodu je bio raspoređen u odseku za Zapadni Balkan.

Radeći u Evropskom odeljenju Ministarstva spoljnih poslova Norveške od 2001-2002. godine i u kabinetu premijera 2003-2006. godine, gospodin Bjornstad je često dolazio u dodir sa pitanjima koja se odnose na Zapadni Balkan.

Srbija, ali i Crna Gora i Makedonija, imaju jake veze sa Norveškom još od balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, kada su norveški dobrovoljci došli sa Crvenim krstom na Balkan da pomognu. Prijateljske veze su dodatno ojačane za vreme Drugog svetskog rata sa jugoslovenskim ratnim zarobljenicima, ali i tokom Hladnog rata kada je Jugoslavija bila nesvrstana.

Foto: Tanjug/ Zoran Žestić Foto: Tanjug/ Zoran Žestić

Ambasador je takođe ukazao i na određeni istorijski paralelizam.

- Otprilike u isto vreme smo dobili autonomiju u prvoj polovini 19. veka, i potpunu nezavisnost takođe u otprilike isto vreme - dodao je on.

Tu je i mala, ali veoma važna imigracija Srba u Norvešku, istakao je gospodin Bjornstad.

- To su najčešće inženjeri i ljudi sa dobrim obrazovanjem, koji su dobro integrisani. To olakšava norveškim kompanijama, poput Telenora, da investiraju. Sa 1,6 milijardi evra, Telenor je najveća strana investicija u Srbiji.

Iako nije članica EU, Norveška je u poslednje vreme posvećena pomaganju Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji u njihovim naporima da stvore jače veze sa Evropskom unijom i NATO-om. Ovo će takođe biti jedan od najvažnijih zadataka Njegove ekselencije gospodina Bjornstada.

Foto: Tanjug/ Zoran Žestić Foto: Tanjug/ Zoran Žestić

- Mi nemamo pravo glasa o članstvu u Evropskoj Uniji, ali želimo da pomognemo zemljama u njihovim naporima.

Prema njegovim rečima, postoji i potencijal za povećanje saradnje u oblasti ekonomije i kulture koji treba iskoristiti.

- Mi ne možemo dovesti norveške kompanije, ali im možemo pomoći da dođu - rekao je on i dodao da iz svog iskustva, kao bivšeg savetnika za ekonomske poslove pri Norveškoj ambasadi u Londonu, okupljanje predstavnika firmi iz iste grane poslovanja sa dve strane, kako bi mogli da se sastanu i razgovaraju zajedno, predstavljali su jedne od najuspešnijih događaja.

- To je način uspostavljanja kontakata. Ambasada može i treba da bude neka vrsta otvorenih vrata kako bi se pomoglo ljudima i kompanijama da uspostave kontakt, a dalje bi morali da rade sami. 

Kada je reč o kulturnoj saradnji, ambasador je rekao da u Norveškoj postoji interesovanje za srpsku književnost kao i da veliki broj studenata studira norveški jezik i književnost na Univerzitetu u Beogradu, i da su oni verovatno najbolji ambasadori u Srbiji, dodao je on. Takođe, tu su i norveški umetnici koji dolaze u Srbiju i srpski umetnici koji idu u Norvešku.

Foto: Tanjug/ Zoran Žestić Foto: Tanjug/ Zoran Žestić

- To je nešto što bi trebalo da pokušamo da razvijemo. To je jedna od onih skrivenih niša - zaključio je gospodin Bjornstad.

Nj ekselencija ambasador Kraljevine Norveške u Srbiji, gospodin Arne Sanes Bjornstad, započeo je svoju karijeru u Ministarstvu spoljnih poslova Norveške kao referent za pravne poslove u Odeljenju za dostave 1990. godine. Nakon toga je u Ankari (1994-97), Rabatu (1997) i Parizu (1998-2001) radio kao koordinator za saradnju norveške spoljne politike kao i pravnih i unutrašnjih poslova sa Evropskom unijom.

Od februara 2003. do septembra 2006. bio je viši savetnik u Kancelariji premijera Norveške i sekretar vladinog Saveta bezbednosti. Zatim je od 2006. do 2008. godine bio savetnik za ekonomske i evropske poslove u Norveškoj ambasadi u Londonu, da bi od 2008. do 2011. godine bio zamenik šefa misije u Londonu.

Poslednja funkcija gospodina Bjornstada pred dolazak u Beograd je bila pozicija generalnog inspektora i šefa Jedinice za spoljnu službu kontrole u Oslu.

U Beograd je došao 1. septembra sa svojom ženom Hager Jemli Bjornstad.

Od sada Telegraf pratite i na Vajberu!

(Telegraf.rs)

Video: Konferencija za medije povodom filma "Volja sinovljeva

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA