IMATE LI VI BOLJEG CARA DUŠANA? Pitamo vas, ko bi trebalo da glumi Nemanjiće?
Poput bombe odjeknula je vest da će Radio televizija Srbije uskoro snimati seriju o Nemanjićima!
Preporučujemo
Ovo je najlepša KOSOVKA DEVOJKA! (FOTO)
NEMOJ DA JE ČUPAŠ, NABODI JE PESNICOM: Jeziva tuča srednjoškolki u Kruševcu! (UZNEMIRUJUĆI VIDEO)
BOMBA NA RTS: Snima se SERIJA O DINASTIJI NEMANJIĆ, a evo ko je pokrenuo inicijativu 2013. godine!
INICIJATIVA TELEGRAFA: Hoćemo TV seriju o dinastiji Nemanjić, dosta nam je Sulejmana i repriza!
Telegraf je još 2013. godine pokrenuo inicijativu da Radio televizija Srbije snimi seriju koja je posvećena najvažnijoj vladarskoj dinastiji u našoj istoriji, a na koju je javnost u Srbiji imala veoma pozitivne reakcije.
Ovu inicijativu su između ostalih tada podržali pokojni direktor Javnog servisa Aleksandar Tijanić, režiser Zdravko Šotra, glumac Dragan Bjelogrlić i drugi.
SRBIJA KONAČNO DOBIJA SERIJU O NEMANJIĆIMA: Gaga Nikolić kao Stefan Nemanja!
Režiser Miroslav Lekić je potvrdio da se serija već uveliko piše sa Rankom Božićem, autorom sad već kultnog filma "Montevideo, Bog te video", a preostalo je da se sačeka da Radio televizija Srbije raspiše konkurs, na kojem će se odabrati najbolji scenario.
Na osnovu toga, rešili smo da damo naše predloge koji glumci bi mogli da verodostojno prenesu istorijske likove na TV ekrane, ali smo želeli da čujemo i vaše mišljenje.
Naši predlozi su:
UROŠ NEJAKI - MILOŠ BIKOVIĆ
Stefan Uroš V Nemanjić, rođen je 1337. godine, a vladao je od 1355. do 1371. godine (iste je i preminuo). Iako mu je otac bio car Dušan, njegova vladavina je bila potpuno suprotna njegovoj.
Nije umeo da se suprostavi neprijateljima i unutrašanjim potresima, pa tako ni da sačuva državu, zbog čega je i stekao nadimak Uroš Nejaki.
CAR DUŠAN - ŽARKO LAUŠEVIĆ
Poznatiji kao Dušan Silni, kao kralj je vladao od 1331. do 1345., a titulu cara je dobio 1346. i bio na čelu države sve do 1355. godine. Bio je to najmoćniji vladar 14. veka, a mnogi to i dan-danas misle za njega.
Zbog vlasti je svog oca Stefana Dečanskog bacio sa vlasti, proširio je granice države, a osim toga, Srbi ga pamte i po donošenju Dušanovog zakonika.
Bio je poznat i po svojoj surovosti, a postoji i legenda po kojoj ga je otac pred smrt prokleo, a koja je skupo koštala Srbiju, jer je pretrpela velike gubitke i razaranja.
SVETI SAVA - SVETOZAR CVETKOVIĆ
Rođen je pod imenom Rastko Nemanjić oko 1175. godine, a preminuo je 1236. godine, bio je monah, iguman, princ, diplomata, književnik, arhiepiskog autokefalne Srpske pravoslavne crkve. Iako je od oca dobio da upravlja Zahumljem, on je pobegao na Svetu goru gde se zamonašio i dobio ime Sava.
Učinio je mnogo toga za našu istoriju, narod i crkvu, i mnoge stvari koje danas imamo sigurno ne bi imali da nije bilo njega.
Upokojio se 14. januara 1236. godine u Bugarskoj, kada se vraćao sa hodočašća u Jerusalimu. Prvi srpski prosvetetlj je i školska slava.
STEFAN PRVOVENČANI - SERGEJ TRIFUNOVIĆ
Stariji brat Svetog Save je imao dve titule i to veliki župan, od 1196. do 1217. i kralj od 1217. do 1228. godine. Kada je došao na vlast morao je da se suprostavi svom bratu Vukanu Nemanjiću koji se protivio tome da Stefan Prvovenčani dođe na mesto župana, zbog čega je izbio građanski rat koji je trjao sve do 1206. godine.
Voleo je književnost, bio je vešt pripovedač i biograf svog mlađeg brata Svetog Save.
Neposredno pred svoju smrt 1228. godine, zamonašio se i uzeo ime Simon. Sahranjen je u manastiru Studenici, ali su njegove mošti kasnije prenesene u njegovu zadužbinu - manastir Žiča.
STEFAN NEMANJA - VOJA BRAJOVIĆ
Rodonačelnik dinastije Nemanjić (ali ga mnogi smatraju i rodonačelnikom Srpske pravoslavne crkve) rođen je 1113., a preminuo je 1199. godine. Prva njegova uprava je bila u oblastima Toplice, Ibra, Rasine i Reke.
Bio je u zatočeništvu u Carigradu, a kada je izašao na slobodu, krenuo je čuveno osvajanje teritorija i stvaranje velike države.
Sa vlasti se povukao 2. marta 1196. godine, a predao je Stefanu Prvovenčanom. Sa svojom suprugom Anom se zamonašio u crkvi svetih Petra i Pavla u Rasu, gde su uzeli imena Simeon i Anastasija. Preminuo je u Hilandaru.
KOGA BISTE VI OD GLUMACA IZABRALI DA GLUMI U SERIJI O NEMANJIĆIMA?
Od sada Telegraf pratite i na Vajberu!
(Marina Bojić)
Povezane vesti
Miloš Biković uskoro slavi sinu prvi rođendan: Između posla i putovanja ima kada da ga gleda kako raste
Idilična fotografija iz doma Bikovića: Glumac podelio emotivan trenutak sa sinom, uloga tate mu divno stoji
Žena Sergeja Trifunovića nakon porodične drame podelila snimak iz doma: Svi komentarišu ovo
<% post.title %>
"Ja nisam čovek, ja sam vuk": Kako je govorio car Dušan Silni
Video: Moždana aneurizma: Kada nastupi najstrašnija glavobolja ovaj mali signal vam može spasiti život
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
KECMANOVIĆI OSUĐENI ZA MASAKR U RIBNIKARU Izrečena presuda roditeljima dečaka ubice, ocu 14 I PO GODINA, a evo koliko će robijati Miljana Kecmanović
KONTRA UDAR KECMANOVIĆA NA DEČAKA UBICU Jedna rečenica njihove advokatice ukazuje šta će biti njihova strategija nakon osuđujuće presude
SRAMNO! Evo kako se Miljana Kecmanović ponašala dok joj je izricana presuda: Vladimir zbunjeno klimao glavom, roditelji ubijene dece U SUZAMA
Kum
A gdje je tu veliki Nebojsa Glogovac?
Podelite komentar
jordan
Konačno da naučimo nešto iz Srpske istorije, jer o Prvom Ustanku znamo sve a o Nemanjicima i Caru Dušanu baš skoro ništa. TO TREBA BITI SPEKTAKL, tako bogata istorija a tek sada na male ekrane. Grci imaju Troju, Englezi Ričarda a mi Srbi Dušana Silnog i trebamo ga slaviti.
Podelite komentar
Pera dileja
Po tekstu bi rekao da serija prati celu lozu Nemanjica, od Stefana Nemanje do Urosa nejakog. To znaci da ce im trebati mnogo likova, mnogo statista, jer ako hoce da im serija bude kvalitetna moraju docarati sve, od vladara, do njegovih roditelja, brace, sestara, sinova, kceri, prijatelja i neprijatelja.... Takodje mora biti svih bitnih dogadjaja, vencanja, sahrana, odbranbenih i osvajackih ratova. Nadam se da serija nece pratiti samo dvorske zavrzlame, vec i nasu istoriju, sukobe sa bugarima, vizantijom, ugarima, turcima, kao i prolazak krstasa, progone sektasa, i medjusobne sukobe oko vlasti. Treba tu dodati malo ljubavi, strasti, prevara, pohlepe, mrznje, i svih drugih ljudskih osecanja koja su i tad kao i sad ispunjavale svakog coveka.
Podelite komentar