Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Biznismen kicadjo
Ja mislim da nijednog prvog septembra nisam posao u skolu,da li zbog strajka,ili zbog rata...taman da krenemo u neki razred posebno prva cetiri,neko sr..e izbije. Drzava propadala,nije bilo titove slike,nisam bio njegov pionir,nisam nosio marame,nisam sve pozdravljao sa druze/drugarice...tada mi to nije znacilo nista,kao i vama sto nije znacilo,sto ste ziveli u tom vremenu. Ali kad dodjem 1.9 u skolu,a oni kazu ne ide se zbog: strajka,rata... krece drustvo da skuplja stapove za pecanje,lopte,puskice i pistoljcice i idemo. Nikom ne bih dao svoje detinjstvo i nicije ne bih uzeo,ali ne samo ja. Svima nam je nase bilo najlepse. Tada smo mislili da nam fali svasta nesto,a sad vidim,imali smo sve,kada smo bili deca.
M.M.
Eh kako je divno setiti se ono nase doba! Kad sam videla ove slike setila sam se kako je to nekad bilo titovi pioniri itd eh, bilo je drugcije sam zivot je bio opusten znali smo da se radujemo nicemu srce je bilo ispunjeno a danas bas mi zao dodje da danasnja deca barem malo od onoga kako je bilo ne vide! Da bilo je lepo!
Dragica Bjelica
1959 god posla u prvi razred predivo detinjstvo predivna mladost svi smo bili vrlo slicnih imovnih mogucnosti uvek sambila nasmejana srecna i vesela rodjena u divnoj Hercegovini