U AVGANISTANU JE OSTALA LJUBAV MOG ŽIVOTA, ALI MORAO SAM DA BEŽIM: Tragična sudbina mladog azilanta iz parka u Beogradu! (FOTO) (VIDEO)

- Ja sam Fahrat Azizi, imam 19 godina i došao sam iz Avganistana. Već dva meseca sam u izbeglištvu. Prvo sam bio u Makedoniji, pešačio sam kilometre da bih prešao granicu. Od juče sam ovde u Srbiji - počinje priču mladi Avganistanac koga smo sreli dok je odmarao u šatoru na autobuskoj stanici u Beogradu.

Preporučujemo

SVAKU NOĆ SANJAM MAMU I TATU I ČEZNEM DA IH PONOVO VIDIM: Ovaj dečak iz Sirije je SAM DOŠAO OD DAMASKA DO BEOGRADA!

Situacija u parku na autobuskoj stanici se malo smirila. Autobuski prevoznici u turama prevoze azilante u kamp u Kanjiži. Veliki broj migranata zbog vrućine spas traže u šatorima ili debelom hladu. Oni koji imaju novca iznajmljuju hostele u blizini.

Fahrata smo našli u šatoru sa prijateljima. Vesela družina bila je raspoložena za priču, i što je najbitnije uspeli smo da se razumemo, Fahrat i drugari znaju engleski.

Foto: Marko Todorović

- Talibani su tražili od mog oca da ih snadbeva hranom i oružjem, jer je radio za vlast. Takoreći, ucenili su ga i rekli da ako ne pristane da ih snadbeva, ja, kao njegov sin, ću morati da se borim sa talibanima protiv države - priča Azizi, i dodaje da je tada postalo opasno za njega i otac je rekao da mora da se skloni. Pored njega beg u Evropu potražilo je na hiljade mladih iz ratnih područija. Oni bogatiji imali su veće šanse da pobegnu fundamentalistima. Takav je slučaj i sa Azizijem, zahvaljujući očevom položaju, uspeo je da pronađe spas.

SA AZILANTIMA NA PLJUSKU: Pokisla sam zajedno s migrantima, želela sam da makar tako podelim njihovu muku! (FOTO) (VIDEO)

Pobegao je iz Avganistana, putovao je brodom do Irana. Na granici su doživeli oružani napad. Grupa talibana pokušala je da ih ubije. Dosta su prešli i nogama jer je putovanje brodom bilo naporno, a i nesigurno. Opasnost je vrebala sa svih strana. Pešačenjem je sigurnije.

- Nekako smo došli u Makedoniju, gde smo bili neko vreme, a od sinoć smo u Beogradu. Sada se premišljamo gde ćemo - priča on.

Foto: Marko Todorović

Prema njegovim rečima, tamo gde je rođen nema života za mlade. Ne bi voleo da se vrati, kao ni celo njegovo društvo. Neki bi otišli u Sudan, neki u Nemačku ili Finsku, ali natrag u Avganistan nikako.

Prema njegovim rečima u Avganistanu do 2001. godine nisu znali za televiziju, internet i mobilni telefon. Mladi ljudi poput Fahrata su osuđeni na puko preživljavanje i život u strahu.

Budući da je sasvim pristojno obučen pitali smo ga gde je kupio odeću, s obzirom da je toliko putovao.

- Sve sam kupio ovde blizu, za 20, 30 evra - pokazujući prstom na Karađorđevu ulicu - preko dana smo ovde u parku, imamo šator, hoteli su skupi, a novac štedimo, ko zna gde ćemo narednih meseci - poverava nam se Fahrat.

Takođe dodaje da ovde nema problema sa policijom, niko ga ne juri, i polako gubi strah da su mu talibani za petama.

- Problem je ostao iza nas. Želim da se oslobodim tog straha, i da živim normalno. Svi moji prijatelji su pobegli iz iste nevolje, i držaćemo se zajedno, to mi pruža ogromnu sigurnost u nepoznatim zemljama - iskren je ovaj mladi Avganistanac.

Foto: Marko Todorović

U toku razgovora, malo smo se našalili sa Fahratom, pa smo ga pitali sviđaju li mu se Beograđanke, on se nasmejao i pomalo i diplomatski odgovorio:

- Devojke su ovde mnogo lepe zaista, generalno narod je ljubazan, pristojan, ali ja nemam nameru da ostajem ovde, tako da ne gledam to na taj način - iskren je Avganistanac. Njegova sledeća stanica je Mađarska, pa potom i Nemačka.

Pored porodice, za sobom je ostavio i devojku. Ona ima 17 godina, kaže da je ljubav njegovog života, ali okolnosti su takve da je rastanak bio neminovan. Fahrat je morao da se izvuče, inače bi talibani došli po njega.

Porodica je na bezbednom, budući da mu otac radi za Vladu Avganistana. Ima još jednog brata i petoro sestara.

Svi su ostali tamo.

Dok narod beži u evropske zemlje pred najezdom džihadista koji postaju sve opasniji neprijatelj i problem na globalnom nivou, nama ostaje da se pitamo dokle će ovaj narod biti u izbeglištvu i da li će se ikada vratiti svojim domovima?

Šta vi mislite?

Od sada pratite Telegraf i na Vajberu!

(I. Lazić)