HRVATICE SU NAJLEPŠE? Ovo su najveći mitovi o Hrvatima!
Hrvatski portal "Express" se bavio temom mitova o hrvatskom narodu i odlučio da razreši koji su zapravo tačni a koji netačni. Ovaj portal otkriva 20 najčešćih mitova o Hrvatskoj i njenim stanovnicima, za koje navode "da su ih smislili oni kojima nisu simpatični ili ulepšane istine koje su izmislili sami o sebi".
Preporučujemo
Hteo je selfi sa ZVEČARKOM, ali zmiju je to RAZBESNELO i ono što je uradila će pamtiti do kraja života! (VIDEO)
NANEO SEBI SMRTONOSNE POVREDE: Preminuo ubica američkih novinara!
"Stereotipi o nacijama su kao karikatura. Namerno generaliziraju, nepošteno ističu i uveličavaju nedostatke ili dodaju pozitivne osobine. Obično služe tome da se ismeju susedi i pokažu se u ružnom svetlu ili da se preterano pohvale lične osobine kako bismo se osećali bolje i nadmoćnije u odnosu prema ostalima.
Postoje mitovi o svim nacijama na svetu, jer je u neku ruku prirodno procenjivati i upoređivati se sa drugima. Ni Hrvate nije zaobišao taj trend, pa s više ili manje ponosa nosimo svoj deo priča o hrvatskim sposobnostima u poređenju s ostalim nacijama.
Donosimo 20 najčešćih mitova o Hrvatskoj i Hrvatima, laži koje su o nama smislili oni kojima nismo simpatični, ili ulepšane istine koje smo izmislili sami o sebi.
Svaki mit smo proverili, pronalazeći uporište u naučnim istraživanjima, statistikama i konkretnim podacima. Istakli smo i one mitove koje nismo mogli da dokažemo jer počivaju na subjektivnom dojmu.
Uz nacionalne, svesni smo postojanja brojnih regionalnih mitova koje lokalpatrioti ističu kao nedostatke, govoreći o susedima - od pijanstva, škrtosti ili zadrtih stavova. Ali generalno, budimo iskreni i recimo da je nepošteno o bilo kome suditi na temelju stereotipa koji se tiču njegove nacionalne, verske ili rasne pripadnosti. Stoga i ovaj tekst nema nameru nikoga da uvredi nego samo da pokazaže kako čvrsti stavovi često nemaju veze s istinom.
Ponekad je dobro i našaliti se na sopstveni račun, iako nam mnogi prigovaraju da nismo duhoviti, pa onda u tom smislu nije loše još jednom podsetiti se zašto su ono Hrvati najbolji ljubavnici sveta ili zašto voze bolje od Majkla Šumahera. Otkrivamo jesmo li lepši od drugih u regionu, gostoljubiviji od suseda ili lekaru odlazimo samo kad smo već na ivici nesvesti od bolova jer se panično bojimo.
HRVATICE SU NAJLEPŠE
Ali samo utemeljeno na subjektivnom utisku. Američki putopisac i autor knjiga o osvajanju žena Dariš Valizadeh tvrdi da smo najlepše žene u Evropi. Mnogi stranci kažu da su Hrvatice vrlo lepe, posebno u Dalmaciji jer su, zahvaljujući genima, visoke, vitke, tamne kose i lepog tena. Zagrepčanke smatraju ženama koje posebno vode brigu o sebi, paze kako izgledaju, i šta će obući...
Možemo zaključiti da su Hrvatice lepe, ali lepih žena ima svuda. Pre bi se moglo zaključiti da Hrvatice možda prednjače pred ostalim ženama u regione po tome koliko vremena, energije, novca i sličnog ulažu u fizički izgled.
U poslednjih deset godina je najveći uspeh Hrvatica na izboru za Miss sveta postigla Josipa Kusić kad je 2008. godine ušla u finale. Inače, Kineskinje su od 2003. do 2012. godine dva puta osvojile titulu najlepše. Ostalih godina pobeđivale su lepotice iz Venecuele, Amerike, Gibraltara, Rusije, Češke, Islanda, Perua i Irske.
DELIMIČNO TAČNO
DALMATINCI SU LENJI
Dr Petar Filipić napisao je knjigu "Ekonomski paradoksi" u kojoj se, među ostalim, osvrnuo i na neke regionalne stereotipe. Upoređujući podatke sa Zagrebom, u razdoblju 2000 - 2009. godine, utvrdio je da je prosečna plata u tom razdoblju za Zagreb bila 4.823 kune, a za Split 4.036 kuna. Zagrepčani su u proseku radili 2087,67 sati, a Splićani su na poslu proveli 2096,11 sati.
- Dalmatinci su vrlo vredni ljudi i to dokazuju gde god dođu. Možda je percepcija da su lenji nastala tokom letnjih meseci, ali kad dođe 40 stepeni u hladu, onda moraš da sedneš. To je uslovljeno podnebljem, ali nema veze s radnim elanom - rekla je glumica Arijana Čulina i pojasnila da je samo reč o predrasudi.
NETAČNO
HRVATI SU ALKOHOLIČARI
Pre šest godina časopis "Forbs" smestio nas je na peto mesto najvećih alkoholičara u Evropi. Istraživanje su utemeljili na potrošnju alkohola po glavi stanovnika, zakonskoj regulativi vezanoj za alkohol, količini bolesti povezanih s alkoholom i rizičnom ponašanju vezanom za alkohol. Pre dve godine pali smo pak na sredinu liste.
- U pređenju sa zapadnim zemljama, Hrvati ne piju ništa više od Italijana, Francuza, Austrijanaca... Moguće je da se konzumacija alkohola povećala, zbog stresnih situacija, gubitka posla, materijalne i ekonomske situacije i neplaćenosti za rad, no to su samo pretpostavke - kažu stručnjaci.
Navodno je najveći problem u Hrvatskoj što deca počinju da piju sve mlađa. Zabrinjavajući je podatak da deca počinju da piju već sa 11, 12 godina, što je kod nas učestalije nego u zapadnim zemljama, zbog čega je naša nacija u većem riziku, zaključuju psihijatri.
DELIMIČNO TAČNO
HRVATI MASOVNO ODLAZE NA SKIJANJE
Priča o 200.000 Hrvata na skijanju svake zime ispliva u prvi plan u medijima kao podsetnik da zapravo živimo dobro, iako je reč o samo pet odsto ukupnog stanovništva. To znači da 95 odsto ljudi ne ide nigde.
Putničke agencije imaju parcijalne podatke i niko se nije konkretno pozvao na njihov zbir, a mnogo ljudi ionako ide da skija u privatnom aranžmanu. Prihvatimo li kao istinu to da ih je tačno 200, a ne 15.000 ili 250.000 i da je svaki odlazak na skijanje neviđen luksuz, znači li to što manje od pet odsto stanovništva ide na skijaško zimovanje da se kod nas danas dobro živi?
NETAČNO
HRVATI SU DOBRI LJUBAVNICI
Svaku istinu koju muškarac kaže o svom seksualnom životu treba smanjiti za pola. Prosečan Hrvat vodi ljubav 134 puta godišnje, što je otprilike dva do tri puta nedeljno. Prema tom istraživanju, koje je Durex sproveo među 26.000 ljudi u 26 zemalja, samo su Grci ispali veći ljubavnici od nas. Ako se može verovati Durexu, a njihovo istraživanje nije naučno utemeljeno nego su se ljudi sami hvalili svojim poduhvatima, ispada da smo se hvalili bolje od Grka.
Hrvati seks retko odbijaju, zadovoljni su "alatom", često maštaju o grupnom seksu, a žene nemaju izgovor "Ne večeras, boli me glava". Globalno gledano, tri od četiri ispitanika izjavila su kako ih njihov seksualni partner kompletno zadovoljava, a u Hrvatskoj se ne žale na seksualne performanse svojih partnera. Volimo govoriti da imamo bolje tehnike od Španaca i Italijana kao i da je naše zavođenje ili takozvano galebarenje nepogrešivo.
- U Hrvatskoj još nije sprovedeno takvo istraživanje, tako da je teško reći koliko smo dobri ljubavnici. Mislim da volimo verovati kako smo najbolji u krevetu, pa verujem da je taj mit verovatno došao od nikog drugog, nego iz usta Hrvata i Hrvatica, ali ko zna - rekao je jedan psihijatar i seksualni terapeut.
NEREŠENO
HRVATI SE BOJE LEKARA
Prema istraživanju UN-a iz 2006., na lestvici strahova na prvom mestu je strah od bolesti, povreda ili smrti u porodici, koji je dominantan u čak 70 odsto Hrvata, dok se u zapadnoj Europi kreće oko 38, a u istočnoj 39.
- Svi podaci govore da Hrvati malo znaju o prevenciji bolesti te ih često za to nije briga, a o zdravlju se brinu samo onda kada je problem već takav da se ne može ignorisati. U tim situacijama žele brza rešenja, ali nisu spremni slediti savete lekara - kaže doktorka iz zdravstvenog savetovališta specijalizovanog za drugo medicinsko mišljenje.U Hrvatskoj žive dva miliona gojaznih ljudi, čak četvrtina Hrvata puši, a više od 60 odsto ljudi u Hrvatskoj ne vežba.
TAČNO
CRNI MERCEDES/ KOMBI KRADE DECU
U policiji kažu da se za 20 godina u Hrvatskoj nije dogodio nijedan slučaj otmice, osim slučaja Zagorac. Podaci se, naravno, ne tiču otimanja dece od strane jednog od razvedenih roditelja. Takvih slučajeva Hrvatska beleži nekoliko.
Jedan zagrebački psiholog tvrdi da nikada u svojoj karijeri nije čula ni imala slučaj deteta koje je oteo stranac. Smatra da su to samo glasine. Sociolozi pak tvrde da je reč o kulturi straha koja se intenzivno razvija u poslednih nekoliko decenija.
NETAČNO
U HRVATSKOJ SU GOSTOLJUBIVI
Iako se godinama hvalimo da smo najgostoljubiviji domaćini, strani turisti nas baš i ne doživljavaju tako. Naime, prema istraživanju Svetskog ekonomskog foruma kojim je je obuhvaćeno 140 država, Hrvatska se našla na 65. mestu. Razočarani gosti oduvek govore da je naš turistički moto - pošaljite svoje evre, mi ćemo vama razglednicu.
Otprilike tako i izgleda naša pozicija na lestvici gostoljubivosti prema turistima, pokazalo je istraživanje.
NETAČNO
HRVATI SU DOBRI VOZAČI
Prema HAK-ovom istraživanju, 93 odsto ispitanih Hrvata izjasnilo se kako smatraju da su dobri vozači, iako je 62 odsto imalo saobraćajnu nesreću, a više od 50 odsto dodalo je da ne poštuju saobraćajne znakove.
Najčešće brzina nije primerena uslovima na putu a sledi nepoštovanje prednosti prolaza. Kod saobraćajnih nesreća s povređenima u saobraćaju čiji su krivci pijani vozači, najviše njih imalo je više od 1,50 promila alkohola u krvi.
- Vidljiva je razlika u tome kakvu sliku vozači imaju o sebi i kakvo je njihovo ponašanje u saobraćaju. Vozači, bez obzira na to što sebe smatraju dobrim vozačima, i dalje voze pod uticajem alkohola, voze tako da usput i telefoniraju na mobilnim telefonima, jedu, piju, voze umorni, odnosno u saobraćaju čine rizične i visokorizične protivpropisne radnje - kažu iz HAK-a.
NETAČNO
HRVATSKA JE BILA BOLJE RAZVIJENA OD DRUGIH SOCIJALISTIČKIH ZEMALJA KOJE SU PRVE UŠLE U EU
Slovačka, koja je 1995. godine imala otprilike isti prosek kao i Hrvatska, 2010. godine zabeležila je 74 odsto proseka EU, što je snažan skok u odnosu prema 2005. godini kada je imala samo nekoliko odsto veći BDP po paritetu kupovne moći od Hrvatske.
U odnosu prema susednoj Sloveniji, sada već dobro integrisanoj članici EU, Hrvatska ne zaostaje mnogo, samo 23 odsto.
Hrvatska je sa svojih 10.300 evra BDP-a po stanovniku razvijenija danas od Bugarske i Rumunije koje su članice Evropske unije još od 2007. godine.
Stručnjaci se slažu da su političke okolnosti dovele do situacije u kojoj je Hrvatska zaostala za tim državama u procesu pristupanja Evropskoj uniji, premda je prema svim priznanjima, a to pokazuju i statistički podaci, znatno razvijenija od Bugarske i Rumunije.
TAČNO
HRVATSKA JE ZEMLJA VINA
Podaci koje je prikupila Slobodna Dalmacija pokazuju da su hrvatski podrumi puni neprodanog vina, dok se temeljna sirovina za pivo - hmelj uvozi u velikim količinama.
Pivare su napravile invaziju na hrvatske potrošače, i pivo se pretvorilo, ima već tome dugo, u najtraženije alkoholno piće. To se dogodilo čak i u Dalmaciji gde nema duge tradicije u potrošnji piva.
NETAČNO
HRVATSKA JE ZEMLJA LOPOVA I KRIMINALACA
U poređenju sa evropskim zemljama, dobro stojimo. Naime u Hrvatskoj je prosečan broj krađa, razbojništava i prevara oko 43.700 godišnje, što je trostuko manje od Slovenije koja važi za poštenu zemlju, a ima dvostruko manje stanovnika.
Austrija se takođe smatra poštenom zemljom, a ima pet puta više krađa, a samo dva puta više stanovnika. Što se tiče krađa, Hrvati se mogu uporediti i s Italijom koja ima četiri puta više stanovnika i tri puta više kriminala, prema podacima European Sourcebook of Crime and Criminal Justice.
NETAČNO
HRVATI SA FAKULTETOM NE TUKU ŽENE
Prema rezultatima istraživanja nasilja nad ženama u Hrvatskoj, koje je provela Autonomna ženska kuća Zagreb, pokazalo se da je u ukupnoj populaciji zlostavljača čak 13 odsto visokoobrazovanih muškaraca, a 34 odsto ih je sa srednjom stručnom spremom. U poređenju sa ukupnom populacijom od 20 odsto visoko obrazovanih, a barem pola su žene, znači da visokoobrazovanih zlostavljača ima više nego što ih je u prosečnoj populaciji.
Partneri su često sličnog obrazovanja, pa visokoobrazovane partnerke teže progovaraju o porodičnom nasilju jer se srame. Veruju da im niko neće poverovati kako je njihov suprug docent, glumac ili hirurg osoba koja tuče ženu. I na kraju, obično su takvi muškarci na dobrim društvenim pozicijama, pa je teško dokazati da su nasilnici jer im sistem ide na ruku.
NETAČNO
HRVATSKA IMA VELIKO VODENO BOGATSTVO
Prema istraživanju FAO, UN-ove organizacije za hranu i poljoprivredu, izveštaj iz 2003. pokazuje da smo po količinama dostupne pitke vode prosečni. Na 127 stranica sadrži podatke o obnovljivim zalihama vode po kontinentima i za sve države u svetu. Pokazuje da stanovnik Hrvatske ima više od 22 miliona litara vode godišnje!
Međutim to uključuje ukupnu količinu slatke vode, uključujući izvore, podzemnu vodu, ali i reke i jezera. Štaviše, ovo uključuje i “spoljašnje” izvore, dakle vodu koja rekama dolazi iz inostranstva.
Zalihe izgledaju velike isključivo ako se gledaju ukupno spoljašnje (dakle reke koje izviru negde drugde) i unutrašnje i porede se sa relativno malim brojem stanovnika. Teško je reći da je to “hrvatska” voda. Izveštaj FAO je jednostavno procena gornje količine slatke vode koju može koristiti neka zemlja, pre svega za natapanje i uzgoj hrane. To nije procena količine pitke vode, to nije procena čistih planinskih potoka.
DELIMIČNO TAČNO
HRVATI SU KOD KUĆE LENJI,A VAN JAKO VREDNI
Istraživanje koje su poslodavci sproveli u 45 proizvodnih firmi pokazalo je kako hrvatski radnik na radnom mestu sprovodi prosečno samo četiri sata. Pola radnog vremena potroše na kafe i pauze.
Uprkos tome izvan granica Hrvatske važimo kao vredni i kvalitetni radnici. Razlozi su najčeće ti da kvalitet rada znatno zavisi o motivaciji, ali i stimulaciji. Kada je hrvatski radnik nagrađen za dobro obavljen posao, još će se više truditi svoj posao uvek obavi najbolje što može.
- Radnici u Hrvatskoj nisu lenji, nego imaju lošu organizaciju posla, a za sve to je kriv loš menadžment. Ako je u Nemačkoj proizvodnost rada na velikom nivou, a Hrvat joj uspeva udovoljiti i biti hvaljen, onda je to samo znak da neko u Hrvatskoj ne zna da organizuje rad. Tome ide u prilog pokazatelj da smo jedan on najcenjenijih naroda u inostranstvu. Na glasu smo kao marljivi i dobri radnici koji ne zabušavaju - kaže jedan stručnjak.
DELIMIČNO TAČNO
HRVATI NISU DUHOVITI
Časopis Reader’s Digest 2008. proveo je u 10 gradova istraživanje koje je pokazalo da su Hrvati najduhovitiji narod Evrope, ali nisu objasnili kako su to zaključili. Iza nas su ostali Mađarska, Velika Britanija, Rumunjska, Poljska i Finska.
No u razmerima poslovično duhovitih Srba ili Bosanaca koji nas premašuju brojem komedija, komičara i duhovitih izjava, ipak se ne možemo pohvaliti velikim dostignućima.
Ne verujem u predrasude. Recimo, i Nemce isto bije glas da su neduhoviti, a nagledao sam se odličnih nemačkih komedija. Mislim da su svi narodi jednako duhoviti, objasnio je Vinko Brešan, režiser filma “Sveštenikova deca”. Kad posmatramo rad Željka Pervana i Zločeste dece, seriju “Gruntovčani”, Knjaza ili Milivoja Luleka, vidimo da hrvatski smisao za humor itekako postoji.
DELIMIČNO TAČNO
IZNAJMLJIVAČI NA MORU ZARADE ZA CELU GODINU
Ako uzmemo da je prosečna cena apartmana u sezoni oko 50 evra po danu, u mesec dana i pod uslovom da je pun svaki dan, jedan apartman donosi oko 1.500 evra mesečno. Ako sezona traje od početka juna do početka septembra, to je ukupno tri i po meseca i iznos od 5.250 evra. Podeljeno na 12 meseci, to je 437,5 evra mesečno(3281 kuna).
Mršavo preživljavanje, ako znamo da je minimalac oko 2.800 kuna, a treba platiti struju i vodu te troškove koje su gosti ostavili za sobom. Naravno, ako neko raspolaže s više apartmana, zarada raste.
DELIMIČNO TAČNO
HRVATI SU ZGODNI, VISOKI I VITKI
Prosečan Hrvat visok je 176 centimetara i ima 82 kilograma. Pokazalo je antropometrijsko istraživanje sprovedeno 2007. godine na Tekstilno-tehnološkom fakultetu u Zagrebu.
- U proseku, Hrvati su nalik na srednjeevropsku populaciju u rangu Nemačke prema Skandinaviji - objašnjava jedan profesor s Tekstilno-tehnološkog fakulteta.
Holanđani su najviši ljudi na svetu. S tog su mesta istisnuli Amerikance, jer su ih prerasli za gotovo pet centimetara, a Holanđanke su prerasle Amerikanke za 5,7 centimetara. To su podaci istraživanja objavljeni u naučnom časopisu Annals of Human Biology. Kao verovatan razlog navode se bolja zdravstvena briga i bolji način prehrane Evropljana.
NETAČNO
Od sada Telegraf pratite i na Vajberu!
(Telegraf.rs/ Izvor: express.hr)
Povezane vesti
Srušio se paraglajder kod Učke: Hitna odjurila na teren
Potresno pismo radnika osnovne škole u Zagrebu u kojoj je ubijeno dete: "Srca su nam slomljena"
Valentina (17) nestala u subotu kod Požege, policija moli građane za pomoć
<% post.title %>
Srbi noć proveli pokušavajući da uđu iz Hrvatske u Srbiju: Krenuli još juče iz Zagreba, a onda je krenuo pakao
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
OVO JE NIKOLA STANKOVIĆ PIVCE KOJI JE JUTROS UBIJEN U KALUĐERICI Imao je debeli policijski dosije, a u njemu i pokušaj otmice poznatog fudbalera
KRVAVO JUTRO U BEOGRADU Muškarac ubijen ispred svoje kuće, devojka ranjena
(MAPA) STIŽU SNEŽNI TALAS I LEDENI DANI Meteorolog otkriva kada će cela Srbija biti zavejana i u minusu: U Beogradu do 20 centimetara snega, na planinama pola metra
Fap_masina
Ja znam za samo jedan cinjenicni mit o "croasanima" da su naj veci kompleksasi u evropi .
Podelite komentar
Bednik
Ne.
Podelite komentar
Hrvatica
Gluposti. Dalmatinci su lijeni a vi recite što hoćete. Pogotovo Dalamtinska Zagora, pij i jedi i kafeniši. Arijana Čulina, pa di ste nju stavili da objašnjava o tome, ona je iz Dalmacije, ćakulona kakve nema.Isto tako pročitala sam da su Srpkinje najlepše žene na vašem sajtu, znate ono "svaki cigo svoga konja hvali", što je mjerilo lijepih žena? one sigurno nisu po medijima. To su najljepše žene.
Podelite komentar