SA AZILANTIMA NA PLJUSKU: Pokisla sam zajedno s migrantima, želela sam da makar tako podelim njihovu muku! (FOTO) (VIDEO)

Trebalo je videti današnji prizor na autobuskoj stanici u centru Beograda.

Preporučujemo

POLICAJAC UHAPŠEN ZBOG PLJAČKE SIRIJACA SE BRANI ĆUTANJEM: Evo za šta je sve optužen!

Park prepun azilanata odjednom je ostao prazan. Pljusak je odjednom ispraznio sve klupe u parku. Azilanti su u panici kupili rančeve, i sa uplakanom decom u rukama spas tražili na parkingu obližnjih hotela.

Foto: Marko Todorović

Ekipa Telegrafa zadesila se na licu mesta i nijednog momenta nismo zažalili što smo pokisli do kole kože. Ono što smo videli tamo neće vas ostaviti ravnodušnim. Nadamo se da neće ni bilo koga ko pročita ovaj tekst i vidi ove slike. Slike ljudi baš poput nas, koji pate, u srcu Srbije. Gledaj, Srbijo. 

SIGURNO STE ČULI ZA TAHIRA KANA AČIKZAJA? Ovo je najtužnija azilantska priča u Srbiji! (FOTO)

Kada smo došli, azilanti su užurbano napuštali park, klupe su već bile prazne. Deca su plakala u naručjima majki, a njihovi očevi su se trudili da nađu sklonište pre velikog pljuska. Jedan otac panično prebacuje ćerkicu iz ruke u ruku, skriva joj glavu laktovima, očajan što ne može da je sakrije od gneva koji dolazi sa neba. Kakva slika, živote!

Foto: Marko Todorović

- Nemamo gde, bićemo na parkingu, ne znamo gde ima jeftin hotel, para nemamo - sa osmehom nam priča jedan mlađi momak, srećan što je pobegao od pljuska, dok ostatak njegove porodice leži na zemlji, umotan u ćebe.

Zadivljeni njihovim optimizmom pored svega što proživljavaju, ostajemo. Čekaćemo sa njima dok nevreme prođe. Želimo da bar na kratko podelimo njihovu svakodnevnu muku. I ta kiša nam ne može ništa. Okom posmatramo njih, a i oni nas. Svako od njih želi bar delić našeg kišobrana, ali kiša i vetar nam ga ubrzo odnose.

Foto: Marko Todorović

Ispod drveta, stojimo sa njima, jer nemamo kud. Osećamo kao da smo zajedno sa njima. A i što ne bi bili. Isti su ljudi kao i mi, ali gladni i žedni, bez krova nad glavom.

Obavezno pogledajte i video, verujemo da vas neće ostaviti ravnodušnim:

Kiša umesto da prestaje, počinje sve jače, drvo više nije nikakav zaklon, i oni polako istrčavaju sa decom u naručiju. Gledamo kuda idu, moramo i mi. Kada smo istrčali na kišu, to je bio kao skok u vodu. Prateći njih bežimo do parkinga preko puta dolaznog perona na stanici, a tamo ih ima na stotine.

Raširena ćebad na betonu, hrana, ostaci odeće, kao u bunkeru. Bili smo iznenađeni, ali dobro su se snašli. S obzirom da hostel ne može da se iznajmi za manje od 20 evra, ovo je odličan zaklon od vremenskih nepogoda. Čak i ne prokišnjava.

Foto: Marko Todorović

Rančevi i torbe zakačeni su na krov parkinga i po šipkama, iako slabo govore engleski, njihovi osmesi govore da su srećni što su na suvom.

- Mi smo ovde, neki su otišli preko ulice, tražeći bolje sklonište. Ovde se krijemo, jer kiša pada gotovo svaki dan, imamo ćebad, pa nam nije hladno, a i navikli smo već - priča jedan od azilanata, dok nas njegova žena sa detetom u ruci sramežljivo gleda, ne dozvoljavajući da je uslikamo.

Foto: Marko Todorović

Nisu uplašeni, kako kažu, pljusak će proći, i oni će opet moći napolje. Žamor i galama dece i starijih ne napuštaju ovaj skučen parking,va ni mi njih.

Nije nam teško, niti se osećamo neprijatno u njihovom prisustvu. Prilaze da se slikaju sa nama, osmesima nam govore više od bilo koje reči.

Kiša polako i prolazi, iako smo mokri i jedva čekamo da se presvučemo, čekamo da izađu svi oni i deca.

Foto: Marko Todorović

Ovaj dan ekipa Telegrafa neće zaboraviti. Iako pokisli, bili smo srećni što smo bar na kratko podelili njihov muku i osetili njihovu ljubav!

Mi sad idemo kući, u toplo. Oni ne. 

Od sada pratite Telegraf i na Vajberu! 

(I. Lazić)