Pokusajte preko Ebaya da prodajete vojne uspomene, novcanice, kovani novac , satove , uniforme, stare crvene pasose, medalje itd . Odete na ebay i upisete Yugoslavia ili Serbia, da dobijete ideju sta ostali prodaju .
Ja sam se nakupovao takvih stvari zbog nostalgije . Ima jos nekih nacina da se zaradi iz kuce, sa kompjuterom . Zadnji nacin je da i zene i muskarci stave kameru u sobi , i iz bivse Juge , a lova kapa . Neki zarade i po nekoliko hiljada eura DNEVNO . Cesto je u pitanju samo razgovor ili sto vam padne na pamet da pricate i radite . Ima i Srba koji to rade , neki napisu da su iz druge zemlje a neki i ne kriju .
Nekima ide od ruke i gugl adsense gdje se moze profitirati a sve sjedeci za kompom .
ja sam u istim govnima kao svi ..nemam para,veoma sam mlada,od sekiracije me boli srce,ne mogu da lezim na levom boku...ugl bavila sam sam hmm kako to da nazovemo "caskanjem"sa strancima i za jednu noc zaradila jednu manju srpsku platu...vise nisam kogla...od sramote..nisam cak ni bila skroz gola al kad se kamera upalila samo sto nisam zaplakala...mislim se vecina mojih poznanika ne mora ovakve stvari da radi,imaju vecinu a ja moram da se virtuelno prodajem za hleb...ugl duga prica .ako nekoga vise zanima nek ostavi ovde email i kontakt ga i sve objasniti
Ima zarade i sto ste vise spremni za....veca zarada..i izgled nije bitam bitno je da niste sramezljivi..parovi zaradjuju najvise...pa sad ko zeli...ja nisam mogla
Dogadjalo mi se nekoliko puta, da sam morala da prodam ono, sto je za mene imalo sentimentalnu vrednost. Najteze mi je palo kada sam skidala prstenje sa ruke i prodavala. Uspomenu na rodjendan, na prvu platu.....odlazile su jedna za drugom sve one stvari koje su mi znacile... a onda sledi period utehe, sve su to mrtve stvari. Jednoga dana, kupicu sebi nesto drugo...ali nisam. Po svoj prilici i necu. Idemo dalje.
Ja studiram vec 6 godina u Beogradu,oduzile mi se studije,i jedva cekam da zavrsim da se vratim na selo,svi me gledaju cudno,lep je Beograd,ali ne i za mene,mislim da u selo treba ulagati a ne da mladi beze sa sela,niko iz grada jos nije pojeo to sto je posadio,a nemojte se ni nadati da vecina moze da glumi gospodu a mi sa sela da saljemo.
Сад сте се сетили. Ствари из куће сам почела да продајем још 1993 године на бувљаку продајући тешко купљене књиге. Страшно је када све оно што сте деценијама тешком муком купили, одвајајући од уста, морате да продате будзашто да би преживели. Све што имате у кући гледате као робу коју би продали за храну што је све теже због "комуналних полицајаца" који самтрају продајући успомену коју сте чували деценијама за парче хлеба "угрожавате привредни интегритет земље" Сада са "поносом" могу да кажем да више немам ни једну књигу у кући, јер сам све продала на бувљаку или препродавцима књига, а задњих неколико "килограма" најдражих књига самп продала за 3 динара по килограму да бих скупила целих 10 динара за "мали сомун" и преживела још 2-3 дана. За оне "злонамерне" Рачунар стар 10 година сам добила на поклон од деце пријатеља, струју ми плаћа сестричина (срамота ме је да јој кажем да немам за храну) која ми и даје бежични интернет. Једини разлог зашто нисам продала рачунар је што је толико безвредан да нико није хтео да га купи.
Sandor
Ziva istina ,svakodnevnica,a kad i stvari nestanu ?
Podelite komentar
Nira
@Sandor
E to se i ja pitam sta kad sve rasprodaju
Podelite komentar
Feniks1
Pokusajte preko Ebaya da prodajete vojne uspomene, novcanice, kovani novac , satove , uniforme, stare crvene pasose, medalje itd . Odete na ebay i upisete Yugoslavia ili Serbia, da dobijete ideju sta ostali prodaju . Ja sam se nakupovao takvih stvari zbog nostalgije . Ima jos nekih nacina da se zaradi iz kuce, sa kompjuterom . Zadnji nacin je da i zene i muskarci stave kameru u sobi , i iz bivse Juge , a lova kapa . Neki zarade i po nekoliko hiljada eura DNEVNO . Cesto je u pitanju samo razgovor ili sto vam padne na pamet da pricate i radite . Ima i Srba koji to rade , neki napisu da su iz druge zemlje a neki i ne kriju . Nekima ide od ruke i gugl adsense gdje se moze profitirati a sve sjedeci za kompom .
Podelite komentar
Xyz
@Feniks1
Nemaju ljudi za hleb a kamoli za internet i to su uglavnom penzioneri. ..
Podelite komentar
hmmm
@Feniks1
ja sam u istim govnima kao svi ..nemam para,veoma sam mlada,od sekiracije me boli srce,ne mogu da lezim na levom boku...ugl bavila sam sam hmm kako to da nazovemo "caskanjem"sa strancima i za jednu noc zaradila jednu manju srpsku platu...vise nisam kogla...od sramote..nisam cak ni bila skroz gola al kad se kamera upalila samo sto nisam zaplakala...mislim se vecina mojih poznanika ne mora ovakve stvari da radi,imaju vecinu a ja moram da se virtuelno prodajem za hleb...ugl duga prica .ako nekoga vise zanima nek ostavi ovde email i kontakt ga i sve objasniti Ima zarade i sto ste vise spremni za....veca zarada..i izgled nije bitam bitno je da niste sramezljivi..parovi zaradjuju najvise...pa sad ko zeli...ja nisam mogla
Podelite komentar
Suza
Dogadjalo mi se nekoliko puta, da sam morala da prodam ono, sto je za mene imalo sentimentalnu vrednost. Najteze mi je palo kada sam skidala prstenje sa ruke i prodavala. Uspomenu na rodjendan, na prvu platu.....odlazile su jedna za drugom sve one stvari koje su mi znacile... a onda sledi period utehe, sve su to mrtve stvari. Jednoga dana, kupicu sebi nesto drugo...ali nisam. Po svoj prilici i necu. Idemo dalje.
Podelite komentar
N.N.
@Suza
I ja i dalje sve to nisam uspela ni vratiti a ni kupiti
Podelite komentar
Невена
Можда би требало мало више у село улагати,развијати свјест људима,и разбијати предрасуде... ако ништа тамо људи имају шта јести,сами себи произведу...
Podelite komentar
Beca
@Невена
Sela su mrtva...prošetaj malo da vidiš kako teško žive oni koji su ostali jer nemaju gde stari i nemoćni. ..
Podelite komentar
maja
@Невена
Ja studiram vec 6 godina u Beogradu,oduzile mi se studije,i jedva cekam da zavrsim da se vratim na selo,svi me gledaju cudno,lep je Beograd,ali ne i za mene,mislim da u selo treba ulagati a ne da mladi beze sa sela,niko iz grada jos nije pojeo to sto je posadio,a nemojte se ni nadati da vecina moze da glumi gospodu a mi sa sela da saljemo.
Podelite komentar
Nina Jerković
Сад сте се сетили. Ствари из куће сам почела да продајем још 1993 године на бувљаку продајући тешко купљене књиге. Страшно је када све оно што сте деценијама тешком муком купили, одвајајући од уста, морате да продате будзашто да би преживели. Све што имате у кући гледате као робу коју би продали за храну што је све теже због "комуналних полицајаца" који самтрају продајући успомену коју сте чували деценијама за парче хлеба "угрожавате привредни интегритет земље" Сада са "поносом" могу да кажем да више немам ни једну књигу у кући, јер сам све продала на бувљаку или препродавцима књига, а задњих неколико "килограма" најдражих књига самп продала за 3 динара по килограму да бих скупила целих 10 динара за "мали сомун" и преживела још 2-3 дана. За оне "злонамерне" Рачунар стар 10 година сам добила на поклон од деце пријатеља, струју ми плаћа сестричина (срамота ме је да јој кажем да немам за храну) која ми и даје бежични интернет. Једини разлог зашто нисам продала рачунар је што је толико безвредан да нико није хтео да га купи.
Podelite komentar
Mio morozo
@Nina Jerković
@Nina Jerkovic/jedan veliki dodatni trošak kućnog budžeta su - mobilni i internet, ali se toga ni vi ne odričete
Podelite komentar
Daka
@Nina Jerković
Niko nema para,a nece da radi bilo sta.Eto njiva gospodo pa zasucite rukave i zaradite za hleb,najlakse je samo kukati!
Podelite komentar
Durlan
Dal politicari to rade?
Podelite komentar