KAD PRITISNE MUKA: Srbi rasprodaju svoje poklone i uspomene da bi imali za hleb (FOTO)
Kada ostanu bez dinara za hranu, a ipak još nisu stigli do preturanja po kontejnerima, Kragujevčani prodaju stvari iz kuće- nakit, kristal, pribor za ručavanje, svoju odeću, čak i dečije igračke. Sudeći po rečima radnika u prodavnicama, ovo je sve masovnija pojava.
Preporučujemo
PAZITE SE KOMARACA: Muškarac dobio groznicu Zapadnog Nila u Srbiji, prvi slučaj ove godine!
OVAJ SRBIN JE NOVI NIKOLA TESLA: Stvorio je napravu koja će promeniti SVET! (FOTO) (VIDEO)
Radnica u jednom kragujevačkom sekend hendu kaže da joj sugrađani često dolaze stiskajući torbe sa stvarima.
- Oni to najpre ponude radnji, da otkupimo i mi prodajemo, ali ne smemo. Onda nude nama prodavcima, iz ruke. Tako sam kupila skupocen sat za 500 dinara. Nisam znala da li da iskoristim priliku ili ga od sramote vratim, on u radnji košta oko 100 evra. Od iste žene sam kupila i kristalnu činiju i kvalitetnu bižuteriju. Jednom mi se poverila da ona ima pristojan stan, ali ne i posao, a do penzije ima šest godina.Kod nje se nedavno doselila nezaposlena ćerka sa detetom. Nemaju šta da jedu, pa rasprodaju stvari koje su godinama kućile. Eh, da su jedine - kaže ova prodavačica.
Raspitujući se o masovnoj prodaji stvari iz kuće, Telegraf je obišao radnje oko zelene pijace, za koje mnogi tvrde da su mesto gde gladni nude ono čega se prvog mogu odreći.
Među tezgama na pijaci začulo se "želite li lutku?". Mlada žena sa sobom je nosila punu torbu lutki, svojih iz detinjstva, čuvanih za potomke ili oduzetih rođenoj deci. U naručju je imala još jednu, poveliku lutku, nalik na pravu bebu. Nudila je radnicima na tezgama, kupcima na pijaci, čak i prolaznicima. Ljudi su je zbunjeno gledali i odlazili svojim putem.
Da bi na sto stavili veknu hleba, Kragujevčani svoje stvari nude i prodavcima polovne garderobe na stazi kraj zelene pijace.
- Došao je stariji gospodin i doneo kesu polovnih stvari i jedne pantalone sa etiketom. Tražio mi je za njih 500 dinara. Jesu one bile nove, ali moji kupci su sirotinja koja pantalone kupuje od mene za 150 dinara. Kako ja njemu da platim 500? Pa toliko dajem ljudima koji mi donesu pun džak odeće. Ne prođe dan da mi neko ne dovuče svoje rite na prodaju, mole me da kupim, kaže žena koja prodaje polovnu odeću kraj pijace za 50 do 500 dinara.
Oni koji rasprodaju stvari iz kuće, do sada su bili praktično "nevidljivi". Oni kriju da to rade i od najbližih. Za one koji to čine jednom ili dva puta mesečno malo ko zna, ali neki su počeli kuću da raskućuju iz dana u dan jer se mora jesti iz dana u dan.
(Marija Raca)
Povezane vesti
U Donjoj Badanji prodaje se kuća za manje od 10.000 evra! Komentari "pršte": To vredi više
PlayStation 5 Pro beleži solidnu prodaju uprkos visokoj ceni
Probleme pravilo pijanstvo nakon slave, primljeno preko 200 poziva! Hitna u ovom gradu imala pune ruke posla
<% post.title %>
Skočila prodaja nuklearnih bunkera u SAD: Mnogi stručnjaci upozoravaju na veliki problem, ali kupci ne reaguju
Video: Sneg, kiša i olujna bura otežali saobraćaj na putevima u zemljama regiona
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
OGLASIO SE PATRIJARH PORFIRIJE: Crkva zabrinuta zbog incidenata, "mogu da se prošire i da bude velikog broja žrtava"
BEOGRAĐANI MASOVNO PADAJU, VMA I HITNA PUNI! Lekari u Srbiji šokirani brojem prijema zbog bizarnih situacija, doktorka iznela neuobičajenu molbu
PONOVO SE OGLASIO RHMZ! U ovim delovima Srbije pašće NAJVIŠE SNEGA: Popaljeni meteoalarmi u celoj zemlji, negde zbog 2 POJAVE (MAPA)
Suza
Dogadjalo mi se nekoliko puta, da sam morala da prodam ono, sto je za mene imalo sentimentalnu vrednost. Najteze mi je palo kada sam skidala prstenje sa ruke i prodavala. Uspomenu na rodjendan, na prvu platu.....odlazile su jedna za drugom sve one stvari koje su mi znacile... a onda sledi period utehe, sve su to mrtve stvari. Jednoga dana, kupicu sebi nesto drugo...ali nisam. Po svoj prilici i necu. Idemo dalje.
Podelite komentar
Durlan
Dal politicari to rade?
Podelite komentar
Nina Jerković
Сад сте се сетили. Ствари из куће сам почела да продајем још 1993 године на бувљаку продајући тешко купљене књиге. Страшно је када све оно што сте деценијама тешком муком купили, одвајајући од уста, морате да продате будзашто да би преживели. Све што имате у кући гледате као робу коју би продали за храну што је све теже због "комуналних полицајаца" који самтрају продајући успомену коју сте чували деценијама за парче хлеба "угрожавате привредни интегритет земље" Сада са "поносом" могу да кажем да више немам ни једну књигу у кући, јер сам све продала на бувљаку или препродавцима књига, а задњих неколико "килограма" најдражих књига самп продала за 3 динара по килограму да бих скупила целих 10 динара за "мали сомун" и преживела још 2-3 дана. За оне "злонамерне" Рачунар стар 10 година сам добила на поклон од деце пријатеља, струју ми плаћа сестричина (срамота ме је да јој кажем да немам за храну) која ми и даје бежични интернет. Једини разлог зашто нисам продала рачунар је што је толико безвредан да нико није хтео да га купи.
Podelite komentar