OVO DANAS OBAVEZNO MORATE DA URADITE: Hrišćani slave iznošenje ČASNOG KRSTA!

Iznošenje Časnog krsta Gospodnjeg je praznik, koji je ustanovljen u Grčkoj od carigradskog patrijarha Luke za vreme vladavine cara Manuila, u Rusiji-od mitropolita kijevskog Konstantina i episkopa rostovskog Nestora za vreme vladavine kneza Andreja Jurjeviča.

Preporučujemo

VEROVANJA NA SVETOG PANTELEJMONA: Srbi danas slave velikog sveca, evo šta ne valja raditi! (VIDEO)

Ovaj praznik je bio ustanovljen iz sledećeg razloga. Caru Manuilu i knezu Andreju, koji su bili u međusobnom miru i bratskoj ljubavi, dogodi se da u jedan isti dan krenu u rat: Manuil iz Carigrada na Saracene, a Andrej iz Rostova na Bugare.

U to vreme veliki knez Andrej živeo je u Rostovu, a Bugare (Volgari) su zvali neznabošci, koji su živeli na donjem toku Volge, od čega i dobiše svoje ime Volgari. I Gospod Bog darovao je obojici potpunu pobedu nad neprijateljima: grčki car pobedi Saracene, a ruski knez pobedi Bugare i pokori ih, načinivši ih vazalima svoje države.

Veliki knez Andrej imao je sledeći običaj: kada je odlazio u rat, nosio je sa sobom česnu ikonu Presvete Bogorodice koja je držala na rukama Predvečnog Mladenca, i Časni Krst Gospodnji koji su usred vojske nosili dva sveštenika, obučeni u sveštene odežde.

Pred samo stupanje u bitku on je uznosio Hristu Bogu i Prečistoj Bogomajci usrdne suzne molitve i pričešćivao se Božanskim Tajnama Tela i Krvi Hristove. Ovim nepobedivim oružjem on se naoružao više nego mačevima i kopljima, i više se nadao u pomoć Višnjega nego u hrabrost i brojnost svoje vojske, znajući dobro Davidovu izreku: ''Ne mari Gospod za silu konjsku, niti Mu je stalo do brzine nogu ljudskih. Mili su Gospodu oni koji ga se boje i koji se uzdaju u milost Njegovu'' (Ps. 146, 10-11).

Foto: Wikipedia

Pored toga blagoverni knez i vojsku svoju je podstrekivao na molitve, jedno - primerom svojih pobožnih molitava, a drugo - naređenjem, te se svi, pavši na kolena, sa suzama moljahu pred ikonom Presvete Bogorodice i Časnim Krstom Hristovim.

NARODNA VEROVANJA NA TROJICE: Evo šta valja raditi, a šta ne na jedan od najvećih praznika!

Nakon molitve svi bi celivali svetu ikonu i časni Krst i neustrašivo išli na neprijatelja: i Gospod im pomagaše krsnom silom, i Prečista Bogorodica im pomagaše svojim posredovanjem za njih pred Bogom. Stalno se držeći takvog običaja, veliki knez ga ne izneveri ni pred bitku sa Bugarima: on krenu imajući ispred vojske Krst Gospodnji, kao car Konstantin Veliki u staro vreme. Izišavši na bojno polje, oni se biše sa Bugarima, i pobedivši ih nateraše ih u bekstvo, i goneći ih uzeše im pet gradova, među kojima i grad Brjahimov na reci Kami. A kada se posle bitke sa neznabošcima vratiše u svoj logor oni videše gde od ikone Presvete Bogomajke sa Bogomladencem Hristom izlaze presvetli zraci, kao ognjeni, i obasjavaju svu vojsku. To bi u prvi dan meseca avgusta. Ovaj čudesni prizor još više pobudi u velikom knezu hrabrost i nadu, i on ponovo okrenu svoju vojsku u poteru za Bugarima.

NARODNA VEROVANJA NA PETROVDAN: Strogo je propisano šta danas valja raditi

Isto tako i grčki car Manuil, izašavši sa svojom vojskom protiv Saracena, tog istog dana vidi slično čudo: od ikone Presvete Bogorodice sa Spasiteljem, koja se zajedno sa časnim Krstom nalažaše usred njegove vojske, izlažahu ognjeni zraci koji obasjavaju svu vojsku. I tog dana on pobedi Saracene.

Car i knez, odajući hvalu Bogu, izvestiše jedan drugog o održanim pomoću Božjom pobedama nad neprijateljima i o čudesnom sijanju što je izlazilo od ikone Spasiteljeve. I pošto se dogovoriše sa najstarijim episkopima svojim, oni, u znak blagodarnosti Hristu Spasitelju i Prečistoj Bogomateri, ustanoviše praznik u prvi dan avgusta.

Foto:Ilustracija/ Tanjug/Nemanja Jovanović

A u spomen krsne sile, kojom naoružani pobediše neprijatelje, oni narediše da se iz svetog oltara iznosi časni Krst na sredinu crkve, da mu se svi hrišćani poklanjaju i s ljubavlju ga celivaju, slaveći raspetog na krstu Hrista Gospoda. Osim toga arhijereji narediše da se toga dana osvešćuje voda. I ovaj praznik nazvaše Iznošenje Časnoga Krsta, jer se časni Krst zajedno sa drugim svetim ikonama svečano iznosi na reke, studence i izvore.

NARODNI OBIČAJI NA BLAGOVESTI: Evo šta su radile srpske devojke u cik zore na ovaj praznik!

Stoga praznujmo, braćo, slaveći i blagodareći svemilostivog Boga i Spasa našeg Isusa Hrista i Prečistu Mater Njegovu, Vladičicu našu Bogorodicu, i pobožno počitujući časni Krst Gospodnji.

Ali praznujmo s pobožnošću i bogougodno, živeći među sobom u miru i ljubavi, tvoreći milostinju siromasima, kloneći se svakoga greha i boraveći u strahu Božjem, da bismo se, ugodivši našem Tvorcu i Gospodu, udostojili večnog praznovanja sa svima svetima posle onoga dana u koji će se javiti na nebu znak Sina Čovečjega - časni Krst Hristov (Mt. 21, 30), idući ispred Sudije živih i mrtvih koji dolazi sa silom i slavom velikom, i obasjati sve pravednike svetlim i radost izazivajućim lučama. A po završetku Suda časni Krst će krenuti ispred svih vrsta svetih, predvodeći ih u Carstvo Nebesko; i blaženstvovaće svi sveti, radujući se u beskonačne vekove. Molitvama Prečiste Djeve Bogorodice neka svemilostivi Spas naš Hristos pridruži njima i nas grešne. Amin.

(Telegraf.rs / Izvor: crkveni kalendar)