Ovaj Srbin je preživeo malarične komarce i najotrovnije zmije na svetu, a evo šta ga je tek dočekalo u Sibiru! (FOTO)

Trbuhom za kruhom, pune dve godine Zoran Dimitrijević, geometar iz Paraćina, gradio je autoput u Ekvatorijalnoj Gvineji, u džungli, u društvu mambi i kobri. Ni visoka temperatura, ni zaparština, ni 12.časovna radno vreme nisu bili ništa prema komarcima od kojih se prosto nije moglo pobeći. Za dve godine, tvrdi, pet puta je oboleo i izlečio se od malarije. Samo prvi put bilo mu je toliko loše da je ležao u bolnici.

Preporučujemo

Zatim je krajem prošle godine otišao u Sibir, na Jamal, da gradi gasovod inafotovod. Insekti su mu i tu, kaže, opet bili glavni problem. Ni polarna noć ni temepratura koja je dostizala i do minus 50, nisu mu naneli toliko problema, koliko sibirski komarci i maške. One su malo manje od naše mušice, a veće od stenice.

- U Ekvatorijalnoj Gvineji imate komarce malaričare. Najpre sam hteo da se dugim rukavima i kapom za pčelare štitim od njih, ali su mi se svi na gradilištu smejali. Onda sam obukao kratke rukave i prepustio se sudbini. Od malarije sam oboleo nakon tri meseca Simptome nisam prepoznao, pa je baš bilo teško. Svi su govorili da počinje bolovima u zglobovima i visokom temperaturom, a mene su samo boleli butni mišići. Tek tokom noći počelo je da me boli sve živo, ali bilo je kasno. Završio sam u bolnici, na infuziji, ali sam preživeo – priča Zoran prvo iskustvo sa malarijom.

Foto: Privatna arhiva

Malarija je parazit koji se nastanjuje u krvi i sigurno ubija ako se odmah ne reaguje. Zato je Zoran počeo sa sobom da nosi antimalarike u torbici i nije se više plašio. To su tri puta po dve tablete, za tri dana.

- Kad sam se drugi put razboleo, popio sam prvi par tableta čim sam osetio simptom. Najlošije je drugog dana,a trećeg već bude bolje ako se uzme terapija. Preživiš malariju i četvrtog dana opet ideš da radiš kao da ti niša nije bilo - priča Zoran.

Za malariju postoji brzi test koji radniku može da uradi medicinska sestra, ili on sam.

Foto: Privatna arhiva

– Manja je šteta uzeti tabletu ako nemaš malariju nego da je ne uzmeš, a ne daj bože da je imaš. Tada je smrt izvesna jer malarija ne prolazi sama od sebe – dodaje geometar.

Kad je napustio Gvineju i otišao da gradi naftovod na poluostrvu iza polarnog kruga, ovaj hrabri Paraćinac mislio je da je sa insektima završio. Ali... nije.

Foto: Privatna arhiva

- Verujte, mnogo više volim sibirsku zimu nego leto iako je zimi polarna noć a temperature se spuštaju i do minus 50. Zimi je sve zaleđeno i nema insekata. Ali zato od maja, kad sneg počne da se topi, Jamal se pretvara u ogromnu močvaru i baruštinu. A tada... - Pojave se milioni insekata! Ne znaš im broj i od njih ne možeš pobeći. Ima komaraca, ali tu su i sibirske maške. Nisam znao šta je to dok ih nisam video. Piju krv, ujedaju, bodu...Baš proletos imao sam više od 200 uboda jer sam imao peh. Ma nezgodno mi je i da kažem, ali upao sam u blato i pukle su mi pantalone. A maške su to jedva dočekale – kroz smeh priča Zoran.

Foto: Privatna arhiva

Sa poznatim paraćinskim geometrom razgovarali smo za vreme njegovog tronedeljnog godišnjeg odmora. Polovinom avgusta opet sa vraća na Jamal. Još izvesno vreme na gradilištu družiće se sa maškama, sve do septembra... Tada u Sibiru počinje da pada sneg.

(Z.R.P.)