U NAJNEPOVOLJNIJEM POLOŽAJU SU ŽENE I ROMI: Učiniću sve kako bi naše društvo postalo tolerantnije

Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, na to mesto izabrana je u maju na predlog skupštinskog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Preporučujemo

Iako je prošlo svega dva meseca od izbora, poverenica kaže da je za to vreme uradila dosta toga, ali da je veliki posao tek čeka. Kaže da će dati sve od sebe kako bi Poverenik za zaštitu ravnopravnosti služio građanima što bolje.

OVI ROMI SU REŠILI DA UZMU SUDBINU U SVOJE RUKE: Upoznajte dvojicu Milana, oni su budućnost Srbije!

- Dva meseca je prilično kratak period, ali mogu da kažem da sam uradila mnogo, ali uvek može više. Dakle, uradila sam više stvari: sastala sam se sa velikim brojem predstavnika organizacija civilnog društva, ekspertima za ljudska prava, započela sam rešavanje naših svakodnevnih problema kao što je pitanje prostora za instituciju Poverenika koje se, da podsetim, nalazi u stambenoj zgradi, potpuno neprilagođenoj za prijem stranaka. Zatim, razgovarala sam sa jednim brojem ambasadora, srela se sa predstavnicima gotovo svih međunarodnih institucija i organizacija ovde u Srbiji, sastala se sa jednim brojem ministara… Istovremeno radimo na unapređenju normativnog okvira sistema zaštite od nasilja u porodici, a takođe očekujemo i donošenje Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći. Sa velikom pažnjom pratimo situaciju sa migrantima, išli smo u Preševo, a idemo uskoro i u Suboticu i Kanjižu da vidimo kakva je situacija na terenu i tamo, naročito posle poteza mađarskih vlasti koja podiže zid na granici sa Srbijom kako bi smanjila ilegalni dolazak migranata.

Ova ŽENA je novi srpski ANĐEO ČUVAR!

Foto: Telegraf

Diskriminacija je sveprisutna u Srbiji. Postoje grupe koje su uvek u žiži, a postoji i takozvana "tiha diskriminacija", onih za koje se i ne zna da su diskriminisani. Šta nameravate da uradite po tom pitanju?

- Žene sa sela, osobe sa mentalnim invaliditetom, neke nacionalne i etničke grupe – nalaze se u posebno lošem položaju. Radićemo intenzivno i na otkrivanju tinjajuće, prikrivene diskriminacije, posebno tamo gde ne postoji dovoljno jak civilni sektor.

Svedoci smo sve češćeg partnerskog nasilja u Srbiji, koje se neretko završava i ubistvom žene od strane partnera. Gde je koren ovog zla? Šta poverenica može da uradi po ovom pitanju? Šta država može i mora?

- Ono što je izuzetno važno je da se uvek u svakom slučaju mora utvrditi individualna odgovornost, da se tačno zna ko nije postupio i uradio svoj deo posla. Nažalost, imamo dosta slučajeva i to sa tragičnim ishodom, da je nasilje nad ženom bilo prijavljeno, a da u lancu nadležne institucije nisu odreagovale ili neko nije uradio svoj deo posla. Takođe, potrebno je suprotstaviti se nasilniku na adekvatan način jer on mora da zna da postoji sankcija i da će zbog nasilnog ponašanja odgovarati. Istovremeno, žene bi trebalo podsticati i ohrabriti da nasilje prijave jer je porodično i nasilje nad ženama krivično delo. Žene moraju da budu svesne da iz kruga nasilja mogu i trebaju da izađu. Sloboda koju na taj način dobijaju u velikoj meri nadomešćuje i egzistencijalne potrebe. Oslobođene straha mogu naći posao i nastaviti da bolje vode svoj dalji životni put, dok ostanak zajedno sa nasilnikom znači provođenje života u strahu. Da li je to toga vredno? Nasilje u porodici je gorući problem u Srbiji i zato je potrebna podrška cele javnosti da bi žrtve zaista bile zaštićene. To praktično znači da u novom zakonu, policiji treba dati veća ovlašćenja da na licu mesta izrekne meru udaljenja i odvede nasilnika. Mora da postoji utvrđena metodologija za procenu rizika koliko je žena ugrožena i potrebna je koordinisana saradnja svih organa koji su nadležni da postupe u slučajevima nasilja. Zbog toga ohrabruje razgovor sa ministrom unutrašnjih poslova Nebojšom Stefanovićem, koji je i sam naglasio da je zaštita od nasilja u porodici prioritet MUP-a, i da će se u narednom periodu intenzivirati aktivnosti na tom planu. Inače bih kao primer dobre prakse i efikasne zaštite, istakla austrijski model, zbog čega mogu da najavim dolazak austrijskog Ombudsmana kome ćemo biti domaćini na jesen.

Foto: Telegraf

Žena ste sa jasno definisanim stavovima, i nije vas nikad bilo strah da ih iskažete. Kako je biti takva žena u Srbiji 2015. godine? Nailazite li na diskriminaciju na ličnom nivou, budući da u politici ipak dominiraju muškarci? Ima li u vrhu srpske politike muških šovinista?

- Zaista smatram da je dobro biti i žena i muškarac sa stavom, mislim da je to dobro za čitavo društvo. Nažalost, i kada imate stav u našem društvu često nailazite na diskriminaciju. Moram skrenuti pažnju da ja nisam u politici, ja sam poverenica za zaštitu ravnopravnosti, dakle na čelu sam nezavisne institucije, inače najmlađeg nezavisnog tela u Srbiji koje se bavi borbom protiv diskriminacije u jednoj vrlo patrijarhalnoj sredini. U našem društvu muški model apsolutno dominira i preplavljuje sve sfere. Puno je seksizma, rodnih stereotipa i predrasuda o rodnim ulogama odnosno šta je ono što je ženski, a šta je ono što je muški posao ili uloga. Ipak, ja sam optimista i potpuno sam sigurna da će se stvari promeniti i da će na globalnom nivou, pa i u Srbiji, druga polovina XXI veka biti vek tj. period/doba/era žena.

Srbija svakako nije zemlja koja je u svetskom vrhu, kad je reč o toleranciji. Međutim, i ovde svakako ima preterivanja, kad je reč o isticanju ružnih primera. Koliko je ovo preterivanje prisutno i zašto se ono dešava?

Foto: Tanjug/Marko Đoković

- Ne bih se složila sa tim da se preteruje u isticanju ružnih primera, pre bih rekla da ružni primeri više privlače pažnju, više intrigiraju ljude zbog čega i mediji više forsiraju takve teme, jer su one publici privlačnije a nije lako boriti se na našem medijskom tržištu. Evo konkretnog primera, kada je u junu krenuo veliki talas migranata da prolazi kroz našu zemlju na putu ka zemljama EU koja su njihova krajnja odredišta, u medijima ste mogli da nađete mnogo više priča o tome ko ih je prevario, ko im naplaćuje veće cene hrane, smeštaja, prevoza i slično. Iako je situacija na terenu pokazala da takvih slučajeva ima i da se takve zloupotrebe dešavaju, ipak je neuporedivo više dobrih dela i ljudi koji su spemni da pomognu, daju hranu, piće, pomažu onoliko koliko mogu. Dakle ukazivanje na probleme je izuzetno značajno kako bi znali kako sa njima da se izborimo, rešimo, sankcionišemo ukoliko je reč o protivzakonitim delima. Isto tako je vrlo važno istaći i dobre stvari i dobra dela koje se preduzimaju i rade.

Ja imam problem jer mislim da mi je ugrožena ravnopravnost. Kako da dođem do poverenika?

- Vrlo jednostavno. Svako ko misli da je diskriminisan može nam se obratiti pismom u kome će opisati situaciju, odnosno akt diskriminacije, a može se popuniti i formular koji se nalazi na našem sajtu, i može da se pošalje poštom, na adresu Beogradska 70, ili na mejl poverenik@ravnopravnost.gov.rs. Od tog trenutka počinje postupak koji traje 90 dana, nakon čega mi izdajemo mišljenje sa preporukom. Važno je naglasiti da je ceo postupak besplatan.

U Srbiji je iz dana u dan sve više migranata. Da li su oni žrtve diskriminacije? Bili ste u Preševu, šta ste tamo zatekli?

- Da, pre nekoliko nedelja sam bila u Preševu, kada se pripremao prihvatni centar, a u narednim danima posetiću i Kanjižu i Suboticu, da bih se uverila kakva je situacija na terenu. U Preševo sam otišla nakon nezvaničnih informacija da se trguje nesrećom ovih ljudi, da im se višesteruko naplaćuje prenoćište, da se traže stotine evra za usluge prevoza, itd. Nisam videla da se događalo tog dana, ali to ne znači da se nije ili neće dogoditi. Zato ćemo pažljivo pratiti celu situaciju, jer je nijh sve više, potrebna im je hrana i medicinska pomoć. Želela bih da istaknem da naši građani i građanke pokazuju visok stepen solidarnosti, da pomažu na razne načine.

Foto: Povereništvo

Kako je protekao prvi sastanak sa Zoranom Mihajlović, potpredsednicom vlade i predsednicom Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost? Šta "zahtevate" od srpskih muškaraca?

- Sa predsednicom Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zoranom Mihajlović dogovoren je zajednički rad u oblasti ljudskih prava koji će uključivati borbu da sve marginalizovane grupe izađu iz senke, da ravnopravno ostvaruju sva svoja prava, da imaju jednake mogućnosti u društvu. Naš zajednički cilj je da Srbija postane zemlja u kojoj se poštuju ljudska prava svih građana. Odgovornost da se to sprovede u praksi je na svima nama, a posebno na nadležnim institucijama. U toku je izrada zakona o rodnoj ravnopravnosti, počela je javna rasprava o nacrtu tog zakona koji bi trebalo da zameni posotjeći zakon o ravnopravnosti polova. Dobili smo nacrt, pažljivo ćemo ga analizirati i dati mišljenje o tome što je naša dužnost i obaveza i sa nestrpljenjem čekamo usvajanje i donošenje tog važnog zakonskog rešenja. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i Koordinaciono telo su prirodni partneri i naša saradnja će se samo još više unapređivati. A kad me pitate već šta se od koga zahteva, to je vrlo jasno i jednostavno – od svih se zahteva, i od muškaraca i žena, da poštuju zakone.

Foto: Povereništvo

Kakvi su vam planovi za saradnju sa NVO koje zastupaju ljudska prava?

- Državni organi i nezavisne institucije bi trebalo bolje da koriste kapacitete i znanja civilnog sektora i mene ohrabruje što vidim da se u tom smeru ide i na nivou države, što se nevladine organizacije uključuju kao ravnopravni partneri u traženju najkvalitetnijih rešenja za unapređenje oblasti ljudskih prava, koja su temelj svakog društva. Što se tiče naše institucije, radimo na ojačavanju saradnje sa civilnim sektorom, i ja sam u prethodna dva meseca razgovarala o zajedničkim aktivnostima sa mnogim predstavnicima i predstavnicama NVO, među kojima su YUCOM, Autonomni ženski centar, BG centar za ljudska prava, Građanske inicijative, zatim organizacijama koja se bave zaštitom Roma i Romkinja, LGBT osoba, itd. Takodje, od značaja za naš rad su i eksperti i ekspertkinje, te su sastanci, izmedju ostalih, sa Sonjom Liht, Zoricom Mršević, Tamarom Lukšić Orlandić, Sonjom Biserko i drugima, dragoceni na našem zajedničkom putu izgradnje demokratskog i tolerantnog društva kakvo Srbija teži da bude.

Foto: Povereništvo

Koje grupe su najugroženije? Deca, žene, LGBT populacija, Romi...?

- Često novinari pitaju koja je grupa najugroženija, najdiskriminisanija i slično. Moram da kažem da se ne radi o izboru za mis, prvom, drugom i trećem mestu – sve marginalizovane grupe kojima se mi bavimo su ugrožene i diskriminisane. Ipak, istraživanja pokazuju da su u u najnepovoljnijem položaju žene i Romi, da je najveća socijalna distanca prema LGBT populaciji, da je najveća etnička distanca prema Albancima, Hrvatima, Bošnjacima. Može se reći da smo kao društvo homofobični, verski netolerantni, ksenofobni. Uzroci su brojni, od perioda ratova kroz koji smo prolazili bezmalo čitavu deceniju, pa do jednog patrijarhalnog obrasca i tradicionalnog sistema vrednosti koji svi zajedno treba da menjamo. To znači: Biti različit, ne znači biti manje čovek.

Foto: Telegraf

Ipak, i druge zemlje u Evropi i svetu se suočavaju sa sličnim problemima što je tipično za periode kriza, posebno ekonomskih. Ja bih volela da naša zemlja uprkos krizi kojom je pogođena i sa kojom se suočava, vrlo visoko drži do poštovanja ljudskih prava. Da se ljudska prava poštuju – to je moguće i u siromašnim zemljama. Smatram da je to jedan od načina koji može da pomogne razvijanju privrede, jer zemlja u kojoj se poštuju ljudska prava svakako je ekonomski privlačnija. Ja želim da moja zemlja bude upravo takva.

(Saša Kostić)