ČUDO NA TOČKOVIMA: Prva pokretna prodavnica u Srbiji!

U Pirotu je počela da radi prva pokretna prodavnica u Srbiji koja osnovnim životnim namirnicama, hlebom, uljem, šećerom i drugim potrepštinama snabdeva meštane mnogih pirotskih sela koja nemaju prodavnice, pa seljaci decenijama unazad muku muče da dođu do namirnica.

Na ovu ideju vlasnik prve pokretne radnje u Srbiji Marjan Ćirić iz Pirota došao je nakon što je ostao bez posla, a godinama je radio kao sekretar Opštinske organizacije sportskih ribolovaca "Pastrmka" u Pirotu.

- Ostavši bez posla danima sam udarao glavu - kako da obezbedim porodici egzistenciju. Tumarajući internetom u potrazi za originalnom poslovnom idejom naišao sam na pokretne prodavnice koje decenijama postoje u zemljama Zapadne Evrope i snabdevaju upravo zabačena sela. Od biroa sam uspeo da dobijem novac za samozapošljavanje i to mi je pomoglo da kupim kamper vozilo u koje sam smestio prodavnicu. Malo ko zna da naše zakonodavstvo predviđa postojanje ovakvih prodavnica, a svojim kupcima uredno izdajem i fiskalne račune.

Od 73 sela u pirotskoj opštini, koja je po površini jedna od najvećih u Srbiji, više od 30 decenijama nema nikakve prodavnice zbog neisplativosti.

- Može da se isplati jedino tako što za jedan dan obiđem po nekoliko sela u tačno određenoj satnici. Trenutno sam na nekoj pozitivnoj nuli, s obzirom na to da sam skoro krenuo u ovaj biznis, ali verujem da ovaj posao ima budućnost, jer su ljudi po selima oduševljeni da konačno imaju prodavnicu u kojoj će moći da se snabdevaju robom po istim cenama kao u Pirotu - navodi Ćirić.

Dragan Mijalković iz desetak kilometara udaljenog sela Kamik kaže da su ranije meštane ovog i drugih sela razni mešetari bukvalno drali prodajući im hleb i druge namirnice po astronomskim cenama i tako zarađivali.

- Muka je velika danas živeti na selu, jer su putevi loši, ljudi ima malo i sve ih je manje, tako da se ne isplati držati prodavnicu. Ranije su dolazili i u kolima dovozili robu, ali su cene bile astronomske. Seljaci nisu imali izbora, jer na drugi način nisu mogli da se snabdeju namirnicama. Vremena su se promenila, na selu su ostali samo stari i bolesni koji nisu kadri da obrađuju njive, pa i hleb više ne mese, nego kupuju. Marjanova radnja nam je spas - pripoveda devedesetogodišnji meštanin sela Kamik.

(G. Petrović)