Korisnicima Narodne kuhinje skroman obrok i na Vaskrs

I dok većina domaćica razmišlja o tome kako da na veliki praznik Vaskrs, u slavu Hristovog vaskrsnuća, svoje ukućane obraduje najlepšim jelima, gradska sirotinja u Šapcu sjatila se u Narodnu kuhinju da uzme paketiće, koji su deljeni ranije kako bi danas i oni imali šta da jedu.

Svakog dana 900 najsiromašnijih ljudi dobije po jedan obrok u Narodnoj kuhinji, a za većinu njih to je i jedini obrok tokom čitavog dana.

Iako se hrana deli oko 12 sati, mnogima su od jutra zakrčala creva, preskočil su i večeru i doručak, pa je tanjir pasulja, koji je deljen, jedini obrok koji će pojesti.

Nestrpljivo se tiskaju ispred vrata u Ulici Vuka Karadažića, gde se nalazi jedan od punktova za deljenje hrane. Ljuti na nepravdu i državu koja ih je dovela do toga da nemaju, kako kažu, "ni za lebac", različito komentarišu kvalitet hrane.

- Lepa je hrana, meni je dovoljno da se najedem. Šta ću kada sam ostala bez igde ičega. Došla sam u grad kod brata koji je teško bolestan, pa ja dođem i čekam i za mene i njega. Ješćemo šta imamo – kaže starija žena, koja sa šerpicom u ruci čeka da dobije hranu i odnese je kući.

Stanislav Marković obreo se u Šabac iz pocerskog sela Desića.

- Radio sam nekada u šabačkoj bolnici, čistio sam krug, radio svašta. Razboleo sam se i dobio sam na kraju invalidsku penziju od 6.000 dinara. U selu imam zemlje koliko ker da stane, nemam više. Da nema ove kuhinje, bio bih gladan kako ker - priča svoju sudbinu Stanislav.

I dok neki hvale hranu, drugi sa negodovanjem govore o svojoj zloj sudbini, što moraju svakog dana da dolaze na ovo mesto.

- Nemoj da me slikaš, da ne sramotim dete, on ide u srednju školu i drugovi bi mu se rugali. Radila sam kao trgovac u "Nami", preduzeće otišlo u propast i ja sa njim. Razbolela sam se, nemam gde da zaradim – objašnjava kroz plač bivša prodavačica kako je dočekala da se hrani u Narodnoj kuhinji.

Ogorčena na ponašanje radnika u Centru za socijalni rad, Milena M. priča kako su joj preporučili da ide da bere višnje.

- Kažu da idem da berem višnje i tako zaradim, umesto što tražim pomoć, a ja bolesna od raka debelog creva. Ne znam koliko ću živeti. Pre neki dan dolaze mi iz DS da potpišem da ću glasati za njih i da će nam svima u kući dati po 100 grama kafe. Isterala sam ih iz kuće i rekla da to nikada neću učiniti, jer sam zbog njih i ostala bez posla. Radila sam u pekari, hranila nekada pola Šapca, a sada čekam u redu za hranu - kaže ogorčena Milena.

Kad je stigao kombi sa hranom, svi su svojski prionuli da pomognu da se unese do kuhinje. A za Vaskrs su dobili po dve flašice soka, dve konzerve i kesu sa keksom.

(M.Eraković)