OVO JE PRAVA ISTINA O SREBRENICI: Ne dajte da vas lažu (FOTO) (VIDEO)

Obeležavanje 20-godišnjice u Srebrenici obeležio je incident o kojem se najviše pisalo prethodnih dana, napad na premijera Srbije. Nažalost, to je bila regionalna i svetska vest ovih dana. Ono što je dospelo u drugi plan je počast žrtvama koje su nedužno nastradale, zbog kojih svake godine Potočare 11. jula poseti na hiljade ljudi.

Preporučujemo

SREBRENICO, NEĆEMO TE ZABORAVITI: Ovako je u centru Beograda obeleženo sećanje na žrtve (FOTO)

Zbog svih ovih zbivanja, obični ljudi su zaboravljeni.

Ekipa Telegrafa je bila u Potočarima na dan obeležavanja, provela vreme u gužvi, među rajom. Prisustvovali smo jednom velikom događaju, i rešili smo da vam prikažemo šta se sve dešavalo u ovom mestašcetu tokom ovog važnog dana.

U Srebrenicu je rano ujutru pristizao veliki broj ljudi, neki su celu noć putovali da bi prisustvovali ceremoniji. Ulicu Potočari zauzelo je veliki broj duša, spremnih da svoj dan posvete ovom događaju.

Foto: N. Ivanovski

Livade oko bivše fabrike akumulatora zaposeli su autobusi i njihovi putnici, dvorišta su bila rezervisana za automobile, a okolne kuće za smeštaj onih koji su proveli više dana u ovom delu Bosne i Hercegovine.

Foto: N. Ivanovski

Na starim i ratom istrošenim kućama i dalje se vide ostaci krvavog sukoba, meci su tu da i dalje podsećaju na crnu istoriju koja se dogodila u našem regionu.

Dok ih gledate, izgleda kao da je rat bio ne tako davno, iako su prošle dve decenije, velikih 20 godina.

Foto: N. Ivanovski

Ugostiteljski objekti služili su goste, vijorile su se zastave, na obližnjem školskom dvorištu igrao se fudbal, dok su ljudi u grupama hodali u oba pravca isčekujući početak komemoracije.

Sedi se na terasama kuća, iz kamiona se dele vlažne maramice, flaše vode i specijalni dodatak za ovu godišnjicu jednog bosanskog lista.

Foto: N. Ivanovski

Mnogi sa rančevima i torbama na leđima, iz raznih delova regiona, ponajviše iz same Bosne, pristizali su celog jutra u ovo mestašce. Visoke zvanice i predstavnici svojih zemalja, krčili su put ka bivšoj bazi holandskog UN bataljona, u kojoj se održavao ceremonijalni deo.

Na delu ka ulici, postavljen je ekran na kojem su praćeni govori. Unutar dvorišta farbrike nalazile su se cisterne s vodom, toaleti, pres centar... Ljudi se sudaraju, prolaze, idu nekuda iako nema puno izbora gde da se "ubije" vreme do početka glavnog dela programa.

Foto: N. Ivanovski

Ulazak u muzej je zatvoren za nas, obične smrtnike, tako da ćemo morati da sačekamo da političari odu.

Kako su se približavali podnevni časovi, Potočari su bivali sve puniji masom ljudi.

Priroda oko nas, kao i svugde u Bosni, ostavlja bez daha, a zelena boja tamo deluje nestvarno lepo.

Foto: N. Ivanovski

Ispred ulaza u Memorijalni centar, nestrpljivo smo čekali da uđemo unutra. Iako gužva, vrućina je već uzela maha, ulazimo u centar koji se lagano punio.

Svako je zauzimao svoje mesto, krošnje ispod drveća i njihov hlad bio je privremeni smeštaj vernika.

Foto: N. Ivanovski

Brdo i prostor u Memorijalnom centru punio se posetiocima i vernicima, a prema procenama, ove godine je u Srebrenicu došlo 50.000 duša da oda počast žrtvama.

Oni koji nisu uspeli da uđu, ostali su iza kapija, vireći kroz rešetke. Na ulazu u centar delile su se bele marame, koje su deo običaja kod muslimana.

Foto: N. Ivanovski

Prisustvovali smo i raspravama kamermana i foto-reportera u delu predviđenom za medije. Svako od njih je želeo da uhvati najbolji kadar.

Sve velike svetske i reginalne medijske kuće prisustvovale su 20-godišnjici u Srebrenici.

Foto: N. Ivanovski

Muslimani počinju s klanjanjem, čuju se reči molitve i pokoji jecaji u našoj blizini. Počela je džanaza, isilamski verski običaj.

U Potočarima se nalazio i veliki broj male dece, nesvesne šta se zapravo ovde sve događalo ali emotivno proživljavajući svaki momenat sa svojim bližnjima. Čvrsto se držeći uz svoje roditelje, posmatraju šta se dešava oko njih.

Foto: N. Ivanovski

Preko zvučnika čuju se imena žrtava koji su taj dan u sanducima, tabutima došla na večni počinak.

Ljudi se polako razilaze, Memorijalni centar polako se prazni i ostavlja prostor za one koji su došli da pokopaju svoje najbliže. Jecaj, suze i  neverica su na njihovim licima. U jednom momentu, vidimo kako od bola pojedinci padaju na kolena.

Foto: N. Ivanovski

Izlazimo iz centra, dok hodamo, sanduci umotani u zeleno platno, visoko izdignuti, nošeni su na rukama ljudi.

Na ulici se stvara metež, svi hrle da se sklone od vrućine. Uska ulica u Potočarima mala je za sav narod koji se u tom momentu našao na ovom mestu.

Foto: N. Ivanovski

Veliki broj njih je učestvovalo je u raznim aktivnostima. Jedni su pešačili od Nezaka do Potočara tri dana, u Maršu mira.

Iz Beograda je 35 biciklista krenulo put Srebrenice, učestvujući u akciji Mirovni biciklizam. Iz Srbije, Velike Britanije, Belorusije, Ukrajine, Italije, SAD i Mađarske, vozili su 220 kilometara od Beograda, ukupno tri dana.

Foto: Mirko Medenica

Žene u crnom iz Beograda i ove godine organizovale vožnju koja ima međunarodni karakter, u kojoj učesnice i učesnici iz zemlje i inostranstva zajedno afirmišu kulturu pamćenja, mira i nenasilja.

Prethodnih dana su se organizovale razne akcije i u našoj predstavnici, kao i u BiH i regionu, posvećene ubijenima u Srebrenici, pozivajući na mir i solidarnost, podsećajući nas da se zločini ne smeju zaboraviti.

Foto: N. Ivanovski

Nakon nekoliko sati provedenih u Srebrenici, polako krećemo, puni utisaka od tog dana, osećanja za koja nismo mislili da postoje u nama.

Ono za čim ostaje žal je činjenica da je politika bila u centru pažnje i što smo dozvolili da ona, na ovaj bitan dan u godini, kada na hiljade ljudi dolazi u Srebrenicu i BiH, bude ta o kojoj se priča, a ne o onima koji to zaslužuju i zbog kojih smo mi svi bili tamo.

A zbog nje se rat i vodio...

Pogledajte video:

Pogledajte galeriju:

(N. Ivanovski)