Kako je SUZANA MANČIĆ zavadila MINISTARSTVO kulture i BIBLIOTEKARE?

Poslednjih dana u javnosti se povela rasprava o odabiru naslova koji će se naći u izdavačkim kućama i bibliotekama.

Preporučujemo

Na listi knjiga koje je otkupilo Ministartsvo kulture svoje mesto  našla su velika književna dela, ali i komercijalnije publikacije, poput knjiga Suzane Mančić, Marije Šerifović, Mateje Kežmana i drugih javnih ličnosti za koje bibliotekari i izdavačke kuće smatraju da ne treba da budu uvrštene u odabrane naslove za ovu godinu.

U ovoj knjižari sami određujete cenu knjige!

Na sajtu Narodne biblioteke Srbije transparentno su objavljeni podaci o otkupu knjiga za bibiloteke.

Na konkurs se prijavilo 238 izdavača, od kojih je ukupno predloženo 3.528 naslova. Komisija je po svom nahođenju, a u skladu s Pravilnikom odabrala 2.140 naslova, među kojima su se našli i gorepomenuti sadržaji.

Ono čime su bibliotekari i izdavačke kuće bili iznenađeni jeste, prema njihovom svedočanstvu, odabir naslova Komisije za otkup.

Foto: FOter/Flickr/srharris,

Prema njihovim rečima, umesto da plasiraju kulturne sadržaje i dela koja su zaslužila mesto kako u svetskoj tako i u našoj književnosti, "oni podstiču komercijalne sadržaje".

Pored Milana Vlajčića, predsednika, Komisije čine i: dr Jerko Denegri, dr Aleksandar Belić, dr Miroslav Perišić, dr Veljko Brborić, dr Miloš Ković, dr Jovan Ljuštanović.

“Akademska knjiga” Iz Novog Sada je među prvima reagovala zbog izostavljanja njihovih šest naslova, među kojima su autobiografski roman Matjea Lendona o prijateljstvu sa Mišelom Fukoom, delo redovnog člana SANU Zorana Kovačevića, kanadskog filozofa i psihologa Pola Tagarda i jednog od najpoznatijih savremenih lakanovskih psihoanalitičara Masima Rekalkatija.

Foto: Telegraf.rs

Iz Ministarstva kulture i iz Komisije za otkup ne znaju zbog čega bibliotekari tako burno reaguju.

- Nema potrebe za takvim reagovanjem budući da je na delu dvostepeni postupak. Komisija predlaže određeni broj naslova, po određenom kriterijumu, a biblioteke su te koje biraju. Oni imaju autonomiju u izboru književnih dela, i baš zbog toga je na snazi takav proces - kažu iz Ministarstva kulture.

Bibliotekari nisu dužni da otkupe ponuđene naslove koje ne žele, odnosno knjige za koje procene da neće interesovati njihovu čitalačku publiku.

Ono što su imali na umu predstavnici komisije, jeste da zadovolje ukuse čitave čitalačke publike i ispoštuju potrebu čitalaca za različitim književnim žanrovima. Između sjajnih dela koji su ponuđeni, samo 10 odsto ide na komercijalne sadržaje poput Suzane Mančić i sličnih naslova. Otkup takvih knjiga nije ni 100 primeraka, što je zanemarljivo. 

Foto-ilustracija: Profimedia/Corbis

-  Takvi naslovi imaju svrhu pokrivanja najširih čitalačkih ukusa... Biografija Kežmana je vrlo zanimljiva. Mi ne možemo zastupati elitistički ukus - izjavio je predsednik Komisije, Milan Vlajčić, povodom prašine koja se digla oko književnih naslova za 2015. godinu.

Biblioteke u Srbiji u 2015. godini dobiće 175.037 novih primeraka knjiga, tako da će popularno štivo imati zanemarljiv uticaj na celokupnu ponudu.

Podsećanja radi  javne biblioteke u Srbiji imaju pravo da iz svojih finansijskih izvora kupuju publikacije za popunu fondova i same vrše izbor naslova koji su im potrebni.

(I. L.)