ONI SU OPASNIJI OD DŽIHADISTA: Ima ih i u Srbiji, a makar nekog znate ko SE OVAKO PONAŠA (VIDEO)

Britanac Gaj Stending (67) jedan je od najzanimljivijih intelektualaca današnjice. Ovaj profesor na Univerzitetu Bat je član britanske Akademije društvenih nauka, objavio je više od 20 knjiga i predaje na Katedri za globalizaciju i ekonomsku sigurnost.

Preporučujemo

AMERICI USKORO PRETI KRAH: Jaz između bogatih i siromašnih izazvaće REVOLUCIJU!

On je heroj radničke klase, ideolog novog proletarijata koji naziva “prekarijat”, a koji čine ljudi sa nesigurnim statusom. To je nova, besna, ljutita većina koja u 21. veku živi bez gotovo ikakve perspektive, suočena sa kulturom “važnih ličnosti” u kojoj mali broj bogatih i slavnih ostalima pred nosom maše svojim milijardama.

Profesora Stendinga muči pre svega svetska distribucija pravde. I on je potekao iz radničke klase. I na nju je ponosan. Sve ono što se događa danas u svetu predvideo je i opisao u knjizi “Prekarijat - nova opasna klasa”. To je postala Biblija onih koji u Španiji, Grčkoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Irskoj, tačnije širom Starog kontinenta osećaju da je sistem u kome žive nepravedan i da ga treba menjati.

- Postoji nekoliko različitih kategorija ljudi koje bi se ovde mogle svrstati: to su ljudi koji nemaju visoko obrazovanje i dolaze iz klasične radničke klase, ako rade, rade na određeno vreme i ne mogu da ostvare nikakve povlastice. Nisu kreditno sposobni, nemaju perspektivu i degradirani su. Oni uopšte ne razmišljaju o budućnosti i nemaju odnos saosećanja i solidarnosti s drugim ljudima - objašnjava profesor.

Printskrin: YouTube/Magistrenes A-kasse

- Ukoliko im se ukaže ŠANSA, oni će iskoristiti priliku da nešto drugima uzmu. Na primer, ako vide da je neko razlupao izlog prodavnice, oni će ući i uzeti nešto iz nje jer osećaju da ih sistem iskorišćava i ne mare za druge - kaže Stending.

- Sada postaje jasno da je solidarnost namerno iskorenjivana. Zatim, tu su ljudi koji su obrazovani, koji su završili visoke škole, koji su vrlo pametni i napredni, ali su frustrirani jer žive u društvu za koje misle da im ne pruža nikakvu šansu, nikakvu karijeru, nikakvu sigurnost, pa ni osećanje pripadnosti. Oni neće otimati robu iz prodavnica, ali će se osećati kao napušteni od svih, kao očajnici - rekao je profesor i dodao da oni ne vide da im politički predstavnici nude bilo kakvo smisleno rešenje.

Foto: Tanjug/AP

- Ali mi u Evropi se najviše moramo plašiti treće i najopasnije grupe prekarijata - otpadnika od stare radničke klase i onih koji slušaju zavodljiv glas ekstremnih desničara. Njima neofašisti govore: vi ste toliko slabi i uništeni zbog stranaca, zbog stranih radnika, zbog muslimana, zbog onih koji su drugačiji od vas. Morate ih izbaciti iz zemlje! Zajedno, sve ove grupe čine novu, opasnu klasu - prekarijat - objasnio je Stending.

On je istakao da ti ljudi još nisu ujedinjeni, ali da je to samo pitanje vremena.

- Nisu ujedinjeni jer su nesigurni i smatraju se nedostojnima, ljudima bez vrednosti. Ali, sve što u zadnje vreme vide u medijima, svi protesti koji se događaju po svetu daju im nadu da ljudi kao oni imaju pravo i hrabrost da kažu da je dosta i da žele život dostojan čoveka - naveo je Stending.

- Globalizacija ih je uništila jer je ona otvorila svetsku ekonomiju i kroz tržišno takmičenje slomila snagu radništva. Odjednom ste imali radnika za bacanje! Milijardu Kineza, milijardu Indijaca, sto  milona Vijetnamaca spremnih da rade za jednu tridesetinu plate evropskog radnika. I time ste ga uništili. Evropska radnička klasa pala je na kolena. Gazde su im rekle: moraćete prihvatiti manje plate. Tu su onda i evropske vlade napravile svojevrsnu nagodbu sa đavolom - rekao je profesor i pojasnio.

- Kad se tržište otvorilo, ljudi na vlasti znali su šta će se dogoditi, da će plate pasti. Ako bi pale naglo, odmah bi došlo do protesta i političari bi otišli s vlasti. Umesto toga, napravili su pogodbu s bankama, s finansijskim sektorom. Ljudi su počeli puno lakše da dobijaju kredite, počeli su da kupuju, prividno su počeli da osećaju da imaju nekakve povlastice. Ali, to je sve bilo veštački - rekao je profesor Stending.

Foto: sxc.hu

- Upotrebom kredita trebalo je odgoditi propast i prividno neutralizovati smanjivanje plata. Ta je konstrukcija funkcionisala dvadeset godina, mada je svima bilo jasno da se jednog dana ona mora slomiti. Mogli ste dobiti kredit, a da za to niste bili sposobni, i počeli ste gomilati dugove. Isto je radila i država. To nije moglo trajati večno. Počela je finansijska kriza i odjednom se svet morao suočiti s činjenicom da vlade u SAD-u i Evropi imaju toliko dugova da moraju početi sa dramatičnim rezanjem svih izdataka. I ko to plaća? Finansijski kapital? Naravno da ne. Plaća prekarijat.

- Od 2008. godine u svim evropskim zemljama slušamo isto: morate stegnuti kaiševe, smanjićemo izdatke za zdravstvo, za školstvo, za socijalu, za javne parkove, za vrtiće pa i za javne toalete! Eto gde smo danas. Na prelomnoj tački. Stvarnost je strašna jer se vlade levog i desnog centra ponašaju potpuno isto, ovu krizu su zajednički ubrzale i zajednički su uništile celu jednu klasu - kaže profesor.

On je dodao da je politička neodgovornost s kojom se suočavamo tragična i većinu nas trebalo bi da ozbiljno da razljuti.

- Istovremeno, klasa superbogataša je debelo zaštićena od svega, a oni su ujedno i politički i finansijski sponzori ovih na vlasti. Njih nije briga za ono što se događa na protestima u Evropi jer oni su na svojim jahtama u Kanu ili u vilama u švajcarskim Alpima - objasnio je Stending.

(Telegraf.rs / Izvor: Globus)