KAKO JE GRČKA DOGURALA DOVDE: Sažeti pregled koji će vam reći sve što bi trebalo da znate (FOTO)

Drama koja se odvija na jugu našeg poluostrva, redovi ispred grčkih bankomata, kontrola kapitala, prazni rafovi u supermarketima, i bauk greferenduma koji je kružio Evropom ne dozvoljavaju nam da previše okolišamo, traži od nas od odmah, iz ovih stopa pređemo na stvar i damo vam ono što je obećano u naslovu, a to je kratki osvrt na političku i ekonomsku pozadinu i zbivanja od 1944. godine do danas.

Preporučujemo

KAKAV PREOKRET: Cipras pristao na SVE, prihvatio uslove EU i MMF-a!

POLITIČKI OKVIR

Čim se nemačka oružana sila povukla iz Grčke oktobra 1944. godine, levičarska Grčka narodnooslobodilačka armija (ELAS) je preuzela kontrolu na Atinom, ali ju je ugušila britanska intervencija. Zemlja je utonula u građanski rat koji će trajati do 1949. godine i u kome će se boriti partizani uz pomoć Jugoslavije, Bugarske i Albanije, i sa druge strane vladine snage koje su pomagali Britanci i Amerikanci. Pobedili su ovi potonji čime je obnovljena monarhija.

1967. godine grčka vojska je izvršila državni udar i srušila centrističku vladu Panagiotisa Kanelopulosa. Hunta je trajala do 1974. godine, a ovo je postalo poznato kao Diktatura pukovnika. Do njihovog pada je došlo zbog turske invazije na Kipar i Ustanka na Atinskom politehničkom univerzitetu.

Grafit u Grčkoj pod nazivom: "Atina vs Evropa, Otpor vs Pokornost". Izradio ga je francuski stritartist Goan. Foto: Tanjug/AP

Te godine je došlo i do poslednjeg referenduma u savremenoj grčkoj istoriji, kada je 69 odsto građana sa pravom glasa odlučilo da sruši kralja Konstantina II i da donese demokratski republikanski ustav. U to vreme u zemlju se vraćaju Konstantinos Karamanlis koji osniva konzervativnu Novu demokratiju, i Andreas Papandreu koji osniva Panhelenski socijalistički pokret (PASOK); ove dve partije će dominirati Grčkom do januara ove godine, kada je na vlast došla Siriza.

Grčka se vratila u NATO 1980. godine (izašla je zbog nespremnosti Alijanse da reaguje na tursku invaziju Kipra), ušla u Evropsku zajednicu 1981. godine, od početka bila u Evropskoj uniji u koju je EZ pretvorena početkom devedesetih, i prihvatila evro kao valutu 2001. godine.

EKONOMSKI OKVIR

Procena je da je Grčka izgubila oko 7 odsto populacije tokom Drugog svetskog rata, kada je doživela petu najveću hiperinflaciju u istoriji; cene su 1943. godine bile 34.864 odsto više nego 1940, a 1944. godine čak 163.910.000.000 odsto više. Samo su mađarska hiperinflacija nakon Drugog svetskog rata, ona u Zimbabveu krajem 2000-ih, naša 1993. godine i nemačka nakon Prvog svetskog rata bile gore od te grčke.

Grafit grčkog uličnog umetnika Blipsa u Atini, posvećen krizi i merama štednje. Foto: Tanjug/AP

Tako je tamošnja ekonomija 1950. godine bila u užasnom stanju, gora od portugalske, poljske pa čak i meksičke, a slična stanju bugarske i japanske. Međutim, zahvaljujući Maršalovom planu i dobro znanoj helenskoj preduzimljivosti, BDP je počeo brzo da raste, čak u proseku sedam odsto godišnje, što je stopa rasta koja je bila u to vreme samo iza japanske. 1950. godine Grčka je bila 28. u svetu po BDP-u po glavi stanovnika, da bi dvadeset godina docnije bila 20.

Tokom osamdesetih godina, Grčka je uprkos članstvu u Evropskoj zajednici propatila zbog loše makroekonomske politike usled ekspanzionističke fiskalne politike koja je dovela do utrostručenja odnosa duga i BDP-a: od 34,5 odsto BDP-a 1981. godine do trocifrenog broja '90-ih godina.

Drugi naftni šok nakon Iranske revolucije je snažno pogodio Grčku pa su osamdesete bile obeležene visokom inflacijom dok su političari sledili populističke politike ne bi li ostali na vlasti. Prosečna stopa inflacije u tom periodu je bila 19 odsto, tri puta više od EU proseka. Budžetski deficit je tada značajno porastao, a vrhunac je dostigao 1985. godine na 9%.

Foto: Tanjug/AP

Kasnih '80-ih godina Grčka je implementirala programe stabilizacije koji su inflaciju sa 25% u 1985. godini spustili na 16% dve godine docnije. Međutim, dug koji se u toj deceniji akumulirao postao je veliki problem za vladu, pa su do 1991. godine isplate kamata javnog duga dostigle 12 odsto BDP-a.

Kada je potpisan Sporazum u Mastrihtu te godine, Grčka je bila daleko od postavljenih kriterijuma. Na primer, stopa inflacije je bila 19,8 odsto, dok je prosek u EU bio 4,07 odsto; deficit je bio 11,5 odsto BDP-a, dok je prosek u EU bio 3,64 odsto.

Bez obzira na to, Grčka je uspela dramatično da oporavi svoje finansije tokom devedesetih godina, pa su i inflacija i budžetski deficit pali ispod 3 odsto 1999. godine, dok je vlada uspešno skrivala ostale ekonomske probleme. Stoga, ispunila je kriterijume da uđe u evrozonu (čak i nakon nedavne revizije tadašnjeg stanja).

Protest podrške Grčkoj u Velikoj Britaniji. Foto: AP/Tanjug

Ali, vlade su se sve vreme dodatno zaduživale, ne govoreći pravo stanje stvari ni svom narodu (zavera ćutanja da bi ostali na vlasti) ni evropskim partnerima (da bi ostali u evrozoni i Evropskoj uniji).

Sve se promenilo 2008. godine kada je krenula finansijska kriza, a kulminiralo aprila 2010. godine kada je vlada shvatila da će joj biti neophodna pomoć da država ne bi bankrotirala, nemoćna da otplaćuje dug. Poverioci su tada Grčkoj nametnuli užasne mere štednje zbog kojih je došlo do pada BDP-a od 25 odsto, kao i do katastrofalnog pada životnog standarda. 60 odsto mladih je bez posla.

Sve ovo skupa je dovelo na vlast levičarsku Sirizu. Premijer Aleksis Cipras je obećao da će se sa merama štednje prestati i to sada pokušava da sprovede.

Nakon što su kreditori odbili da promene svoju politiku, on je odlučio da raspiše referendum, međutim, danas je iznenadio sve odlukom da pristane na uslove kreditora. Od budućnosti Grčke zavisi budućnost ne samo evrozone i Evropske unije, već ako malo bolje razmislite i Srbije. U savremenom svetu je sve uvezano, a da ne govorimo koliko nam je uvezana ekonomija sa zemljom koja nam je u komšiluku.

(O. Š.)