Srbi danas slave GRKA koji je samo jednom video BEOGRAD - kad su ga TURCI ZADAVILI! (FOTO)

Visoke grčke državne i verske delegacije, kao i predstavnici Vlade Srbije i beogradske vlasti položile su danas vence na bistu Rige od Fere (1757-1798), obeležavajući dan njegove smrti.

Preporučujemo

Riga od Fere ili Riga Velestinac  bio je grčki pesnik i revolucionar, velika ličnost grčkog nacionalnog preporoda, nacionalni heroj i prva velika žrtva budućeg opšteg grčkog ustanka protiv Otomanskog carstva i tako na neki način pionir Grčkog rata za nezavisnost.

Pobratimile se BG opština Stari grad i grčka Rige od Fere

Rođen je u imućnoj porodici vlaškog porekla u selu Velestino (zato je Velestinac), u Tesaliji, blizu antičke Fere (odatle dolazi od Fere). Dobro školovan za ono vreme bio je učitelj u selu Kisos.

Kada je imao 20 godina ubio je nekog uglednog lokalnog Turčina, po nepisanim običajima toga doba pobegao je u planinu Olimp i pridružio se hajducima Spire Zera.

Mučka smrt pesnika Rige od Fere imala je veliki uticaj na nacionalno buđenje Grka. On je u svojim pesmama, a i pisanjem po tadašnjim novinama, nagovestio potrebu velikog ustanka balkanskih naroda.

Foto: Tanjug / AP

Kada je izbio Rusko-turski rat 1787—1792 bio je zadužen za inspekciju vojske u Krajovi. Tu je postao blizak prijatelj otomanskog oficira Osmana Pazvanoglua. Upoznao se i sa pobunjeničkim pašom od Vidina, koga je spasao od Mavrogenasove osvete.

Kasnije se pridružuje monasima na Atosu. Primio ga je Kosma starešina manastira Vatopeda. Zatim je otišao u Konstantinopolj, gde je bio sekretar fanariota Aleksandra Ipsilantija. U Bukureštu se vratio u školu, naučio je nekoliko jezika i postao je službenik vlaškog kneza Nikolasa Mavrogenasa.

Čuo je u to doba za Francusku revoluciju, pa je poverovao da je nešto slično moguće i na Balkanu. Verovao je u samoopredeljenje pravoslavnog stanovništva unutar Osmanskog carstva. Riga od Fere se sastajao sa grčkim episkopima i pobunjeničkim vođama tražeći podršku za ustanak.

Posle Mavrogenesove smrti Riga od Fere se vratio u Bukurešt gde jedno vreme radi kao prevodilac pri francuskom konzulatu. U to vreme napisao je čuvenu grčku verziju Marseljeze, himne francuskih revolucionara. Ta verzija je poznata preko Bajronovog citata "sinovi Grka, ustanite“.

Foto: Wikipedia/File Upload Bot

Oko 1793. Riga od Fere je otišao u Beč. Cilj mu je bio da traži od Napoleona pomoć i podršku.

U Beču je živelo dosta Grka, pa je tu uređivao grčke novine Efemeris. Napravio je i štampao je mapu Velike Grčke, koja bi obuhvatala i Konstantinopolj.

Štampao je pamflete uzimajući u obzir ideje Francuske Revolucije. Bili su to Deklaracija o pravima čoveka i građanina, Novi politički ustav, Stanovnici Rumelije, Mala Azija, Egejska Ostrva i Kneževine Vlaška i Moldavija. Te pamflete je nameravao da deli da bi potakao opštebalkanski ustanak protiv Osmanskog carstva. Štampao je i mnoge grčke prevode stranih dela. Svoje pesme je sakupio u jednom rukopisu, a štampane su posle njegove smrti 1814.

Započeo je dopisivanje sa Napoleonom. Nastojao je da vidi slavnog generala u Veneciji. Dok je putovao prema Veneciji izdao ga je jedan grčki trgovac.

Foto: Wikipedia/ Greco22

U Trstu su ga uhapsile austrijske vlasti, koje su bile saveznik Osmanskog carstva, a bile su zabrinute zbog ideja Francuske revolucije. Austrija ga je predala turskom upravniku Beograda. U Beogradu su ga zatočili i mučili. Odmah po hapšenju pokušao je da se ubije.

Od Beograda su nameravali da ga pošalju u Konstantinopolj da mu sultan odredi kaznu. Međutim, zadavili su njega i pet njegovih saradnika u kuli Nebojša u Beogradu.

Bojali su se da će Rigin prijatelj Osman Pazvanoglu osloboditi Rigu od Fere. Tela su im bacili u Dunav. Rigine poslednje reči su bile:

Riga od Fere pisao je o okrutnom turskom sistemu danka u krvi, o sistematskom tlačenju, o zabrani učenja grčke istorije i jezika, o konfiskaciji crkvi i pretvaranju u džamije. Napisao je mnogo knjiga i pesama o grčkoj istoriji, od kojih je najčuvenija "Turio". Iz te knjige potiče sledeća sjajna rečenica:

"Bolje je živeti jedan sat kao slobodan, nego četrdeset godina biti rob".

(I. L.)