Ovaj ASTRONAUT zna DAN kada će nas udariti RAZORNI ASTEROID! Da li ste spremni za ISTINU? (FOTO)

Možete li sebe da zamislite kako u raketi od 300 tona za nepunih devet minuta prelazite 28.000 kilometara i stižete na konačno odredište - u svemir!

Preporučujemo

Ovako nešto, složićete se, ipak se dešava samo "odabranima".

Sa jednim od takvih, čuvenim astronautom Dumitrom Dorinom Prunarijuom koji je 14. maja 1981. s ruskim "Sojuzom 40" proveo osam dana u svemirskoj misiji sreli smo se u Beogradskom planetarijumu.

Da, Dumitru je imao privilegiju da doslovno spava na plafonu, ali i da obiđe impresivnih 5.260,000 kilometara oko Zemlje i u međuvremenu postane jedan od najvećih svetskih stručnjaka za asteroide.

U srpsku prestonicu stigao je u susret "Danu asteroida" (30. jun), kojim se obeležava godišnjica najvećeg udara asteroida u skorijoj istoriji - katastrofe iz 1908. u Sibiru…

Foto: Telegraf

U letu saznajemo da svake nedelje na Zemlju padne mali asteroid, svake hiljadite - veliki, a najrazorniji koji je kriv što su s lica planete "izbrisani" dinosaurusi uništio je sve pred sobom pre 65 miliona godina!

Samo ove godine zabeleženo je 742 udara asteroida, od toga u junu njih osam, a mi ne možemo da odmah na početku razgovora pomalo zabrinuto ne upitamo Dumitrua kada će nas udariti sledeći?

- Svaki čas može da se desi udar! Sledeći će naići već 16. juna, a onaj koji bi mogao da bude opasan za čovečanstvo usmeriće se na nas 13. aprila 2029. godine. Još uvek, međutim, ne možemo sa sigurnošću da odredimo precizno mesto udara… Pretpostavlja se da bi to mogao da bude potez koji bi prešao preko Centralne Amerike - počinje priču s nama pod zvezdanim nebom Beogradskog planetarijuma astronaut koji je deo misije u svemiru "Sentinel" koja detektuje 90 odsto najopasnijih asteroida (prim. aut. čitaj: većih od 140 metara) dodajući šta je najveća zabluda o ovim planetoidima.

Foto: Telegraf

- To je svakako da asteroidi mogu da se unište nekim oružjem kao u američkim filmovima! U tom smislu je svakako nanerealnije ostvarenje "Armagedon". Na filmu asteroidi najčešće pogađaju Ameriku, a u realnosti to se obično desi na teritoriji Rusije (smeh). Pa, znate šta bi se desilo kada bi se asteroidi uništavali oružjem? Raspali bi se u toliko kamenih ili metalnih komada da bi napravili još veću katastrofu nego inače! Glavni način borbe protiv njih je takozvano pomeranje asteroida sa orbite kosmičkim letelicama - kaže Dumitru naglašavajući da je prosečna brzina ovih tela oko 15 do 30 km/s, a da primera radi brzina metka iznosi 1 km/s.

Na naše šaljivo pitanje da li je u osmodnevnoj svemirskoj misiji sreo vanzemaljce, Prunariju prihvatajući šalu, uz osmeh iz stopa odgovara:

- Toliko sam to priželjkivao, ali nije se desilo… Reći ću vam samo da čvrsto verujem u to da nismo jedina inteligentna bića u svemiru! Inače, posle jedne takve misije, kada konačno siđete na Zemlju, ne možete ni olovku da držite u ruci… Dovoljno je da vam kažem da morate ponovo da učite da hodate.

Foto: AP/Tanjug

Načinjući jednu kontroverznu temu, odmah se bacamo na drugu. Prečešljavamo teorije zavere prema kojima čovek zapravo nije bio na Mesecu...

- Znam lično astronaute, koji su išli na Mesec! Apolo program je bio politički program! U ono vreme, hladnog rata trka između Amerikanaca i Rusa oko toga ko će pre otići u svemir i na Mesec bila je tolika da je NASA čak tri puta probila planirani budžet kako bi Ameri prvi kročili na Mesec. U jeku Vijetnamskog rata i sukoba sa Kubom, njima je do te mere bio poljuljan imidž da je ovakav potez bio jednostavno neophodan! Možda ću vas razočarati odgovorom, ali jedini razlog što se od onda nije išlo na Mesec su - pare!

Nil Armstrong. Foto: Tanjug/AP/NASA

Nadovezujemo se na njegovu priču direktnim - da li između Rusa i Amera i dalje traje "tihi rat" u svemiru i ko u njemu u ovom trenutku vodi?

- Onaj ko više investira, on dobija bitku! - iz stopa odgovara Prunariju završavajući priču s nama temom o mogućnosti kolonizacije Marsa.

Foto: ESA/DLR/FU Berlin

- To se svakako neće uskoro desiti… Onoga trenutka kada utvrdimo šta je "zbrisalo" život na toj planeti, a tamo je života zasigurno bilo, verujte, stvoriće se i uslovi za kolonizaciju Marsa.

Na rastanku ne možemo da ga ne pitamo i šta bi poneo sa sobom na Mars?

- Pa, naravno, srpsku rakiju! - odmahujući rukom poentira Dumitru.

Foto: Telegraf

Podsetimo, Prunarijuova poseta deo je aktivnosti kojima "Discovery Network" obeležava "Dan asteroida" u Centralnoj i Istočnoj Evropi, Bliskom istoku i Africi (CEEMEA).

Pored ovoga, pokrenuto je i "Odbrojavanje do Dana asteroida", programa koji počinje 20. juna i predstavlja desetodnevni uvod u "Dan asteroida" 30. juna kada će "Discovery Science" emitovati svoj prvi režirani sadržaj, film "51 stepen severno", kao i premijeru "Misije asteroid", koju vodi čuveni režiser Dejvid Kronenberg.

(Katarina Vuković)