Naježićete se kada čujete šta je kralj Milan rekao Rusima kad su hteli Bugarima da daju Niš (FOTO)

  • 35

Bilo je leto 1875. godine, početak jula, kada je Hercegovinom odjeknula moćna nevesinjska puška, pre nego što se proširila na Bosnu, i uzdrmala sultanov tron u Carigradu.

Događaji su se potom nizali kao na traci: Srbija i Crna Gora ulaze u rat protiv Otomanskog carstva da bi pomogli braći preko Drine, potom Rusija ulazi u rat i oslobađa Bugarsku te primorava Osmanlije da u predgrađu Istanbula potpišu Sanstefanski sporazum i stvore Veliku Bugarsku. Austrija i Nemačka staju na stranu Srbije i primoravaju Rusiju i Tursku na Berlinski kongres.

Zašto su Austrija i Nemačka stali na našu stranu, i zašto protiv Rusije? Zar nam Rusi nisu večito bili braća i prijatelji? Zar će nas Germani braniti od braće Slovena?

Idemo redom. Prvo, ni Beč ni Berlin nisu stali na stranu Beograda iz ljubavi, jer tako nešto ne postoji u geopolitici; samo naivni ljudi misle da se spoljna politika vodi srcem: naprotiv, vodi se mozgom. Stali su na našu stranu jer nisu želeli da Rusija ima tako moćnog agenta na Balkanu, što bi Velika Bugarska svakako bila.

Sanstefanske granice Bugarske. Foto: Wikipedia Commons/Пакко Sanstefanske granice Bugarske. Foto: Wikipedia Commons/Пакко

Rusija je pre San Stefana planirala da Velikoj Bugarskoj da nezamislivo veliku teritoriju: današnja Bugarska, plus Niš, Pirot, Vranje, Prištinu, Prizren, Povardarje, Ohrid, grčku Makedoniju, grčku Trakiju, i tako dalje... U pitanju je teritorija Bugarske egzarhije, pravoslavne crkve otcepljene od Carigradske patrijaršije pod sultanovim patronatom, i debelo proširene zahvaljujući obmanama lokalnog stanovništva u Makedoniji i istočnoj Srbiji te nameštenim plebiscitima.

Bio je to združeni rusko-bugarski plan, koji je predstavljao veliki šok za rusofilski nastrojene Srbe koji su to prestali da budu kada se pročulo šta se dešava. Iznenadni i snažni talas rusofobije je preplavio osvešćenu i iz slovenskog sna probuđenu Srbiju, koja je sve do tog trenutka bila ubeđena u bratstvo i jedinstvo sa tronom u Sankt Peterburgu (setite se samo sna Svetog Petra Cetinjskog o obnovljenom Dušanovom carstvu na čijem je tronu trebalo da sedi upravo ruski imperator).

Knez (od 1882. kralj; uzgred budi rečeno, podigli smo se na nivo kraljevine zahvaljujući dogovoru sa Austro-ugarskom da nećemo tolerisati podrivanje njihovog ustavnog poretka) Milan će se ubrzo okrenuti Srednjoj Evropi što se tiče spoljne politike (naša ekonomija je i tada, kao i pre toga, kao i sada, vezana gotovo isključivo za centralnoevropski prostor), ne želeći više da robuje pogubnoj slovenskoj sentimentalnosti koja je od samog početka bila imperijalistički instrument najveće nacije u našoj lingvističkoj skupini.

Kuća u San Stefanu u kojoj su Rusi Bugarima dali pola Srbije. Foto: Wikimedia Commons/A. Fabbretti Kuća u San Stefanu u kojoj su Rusi Bugarima dali pola Srbije. Foto: Wikimedia Commons/A. Fabbretti

Rusi su naravno morali znati da će nas ovo posvađati sa Bugarima sa kojima smo sve do tog trenutka sarađivali; možda su zato sa ovim i pokušali, iako je još uvek bila živa ideja o zajedničkoj državi koju je sa Bugarskim odborom u Bukureštu potpisao knez Mihailo Obrenović desetak godina ranije. Zavadi pa vladaj: isto ponašanje kao i ono bečkog dvora.

Bilo kako bilo, šta god bio rezon koji je stajao iza ovakvog ponašanja ruske vlade, zanimljiva je anegdota koja se desila kada se pročulo šta Rusija planira da da Bugarima a na uštrb Srbije.

Naš čuveni pisac Stevan Sremac ovako je opisao šta je uradio Milan Obrenović neposredno pre San Stefana. On je naime odveo ruskog konzula do Ćele-kule u Nišu (grada koji smo mi oslobodili) i rekao mu:

Ćele-kula u Nišu. Foto: Wikipedia/(WT-shared) Kulmalukko at wts wikivoyage Ćele-kula u Nišu. Foto: Wikipedia/(WT-shared) Kulmalukko at wts wikivoyage

"Evo, ekselencijo! Kada Rusi načine još jednu ovakvu Ćele-kulu od srpskih glava, i ovu moju povrh njih metnu, tek tada će Bugari dobiti Niš!" I uspelo je. Rusi su odustali od davanja Niša Bugarima, ali su im ipak dali Pirot i Vranje. Posle Berlinskog kongresa sva tri grada će završiti u našim rukama, a Bugari će ostati u potpunosti kratkih rukava. Valja ovde naglasiti i da se Rusija 1914. godine iskupila za ovaj greh (i sve ostale grehe učinjene nam u poslednjih 200 godina), mada je diskutabilno zbog čega je tačno ušla u Prvi svetski rat. Ipak, poklonu se u zube ne gleda.

Inače, ako neko ne zna (a iskreno se nadamo da takav ne postoji), Ćele-kulu podigao je Husid-paša od 952 lobanje srpskih junaka koji su poginuli junački u Bici na Čegru, u kojoj je veliki Stevan Sinđelić opalio u punu burad baruta i time izazvao smrt 16.000 Osmanlija i nešto malo preostalih Srba. Namera Otomana je bila da time zastraše Srbe. Efekat je bio potpuno obrnut.

Francuski putopisac Alfons de Lamartin zapisao je 1833. godine pri poseti ovom spomeniku: "Neka Srbi sačuvaju ovaj spomenik! On će naučiti njihovu decu koliko vredi nezavisnost jednog naroda, pokazujući im po kakvoj su je cenu platili njihovi očevi".

(Telegraf.rs)

Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Boban Cvetkovic Nis

    6. decembar 2015 | 11:40

    Treba sve politicare iz Srbije odvesti ponovo u Cele Kulu i podsetiti ih kako su nasi dedovi ovu zemlju krvavo stvorili da je oni vise ne bi krcmili.Jer sve ono sto oni stvorise u ratu ovi nasi u miru ne umeju da sacuvaju.Parce po parce Srbije ide,ovako ili onako,a oni se u prsa busaju i kao veliki demagozi narodu rog za svecu prodaju.To treba da im bude i opomena jer Srbi izdaju ne prastaju,kad tad oni to naplacuju,i svojima i tudjima.Srbija se trenutno rasparcava i rasprodaje,i to ne prestaje.Narod bez posla,bez hleba i bez nade za bolje sutra.A njima je vec sad bolje.Olako vode spoljnu politiku dok nam drzava propada.Sve je unisteno pa i vojska u ovim sudbonosnim vremenima i za svet i za Srbiju.

  • Marko

    6. decembar 2015 | 12:07

    Hvala vam za divan tekst.Ako bi moglo svakodnevno bar jedan ovakav!U zdravlje!

  • Dragan

    6. decembar 2015 | 10:54

    ja sam istoriju voleo u skoli tako da su mi vrlo poznate ove cinjenice samo je malo degutantno tadasnja desavanja stavljati na danasnju politicku trpezu. ovaj put je u pitanju nesto sasvim drugo nego tada. cak i neka nasa braca danas nisu na visini svog istorijskog zadatka jer su se privoleli drugom carstvu ali to je njihov izbor i oni ce morati svojim naslednicima da objasnjavaju njihove postupke koje su nacinili. mi Srbi trebalo bi da vodimo neutralnu politiku i da sa svima saradjujemo jer cim se budemo opredelili za jednu stranu tu nam je bioloski i svakakvi drugi kraj u to duboko verujem. jer smo mali i vojno slabi za bilo kakvu borbu protiv bilo koga !!!

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA