DA SE ČOVEK RASPLAČE: Kako su stari američki avijatičari branili Srbiju 1999. godine zbog Draže (FOTO)

9. aprila 1999. godine, kada je bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije bilo u punom jeku a satanizacija Srba u globalnim masmedijima uzela maha, retki su bili glasovi koji su dovodili u pitanje legitimnost NATO intervencije.

Preporučujemo

Mnogobrojni su razlozi za to. Nakon decenije neprestanih priča o srpskim zločinima u Hrvatskoj i Bosni, čak su i najliberalniji i najpametniji ljudi na Zapadu poverovali da postoje dobri i loši momci (iako uvek postoje samo loši koji ljube različite zastave).

Ali, u njih nisu poverovali članovi Nacionalnog komiteta američkih avijatičara spasenih od strane generala Mihailovića, koji okuplja veterane tamošnjeg ratnog vazduhoplovstva koje su Srbi spasili tokom Drugog svetskog rata.

Navedenog dana, navedene krvave godine, pomenuti komitet poslao je otvoreno pismo "svojim momcima" koji su bombardovali Srbiju.

Prenosimo vam najzanimljivije delove tog pisma.

Pokušajte da zadržite suze.

NATO bombardovanje SRJ 1999. godine. Foto: S. Pikula

"Našim trupama u bivšoj Jugoslaviji.

Tokom Drugog svetskog rata bili smo na listi nestalih u akciji baš u oblasti u kojoj vi danas služite. Ako nam dozvolite, voleli bismo da vam prenesemo otvorenu poruku kao vojnici vojnicima, koja se tiče naših ličnih iskustava dok smo bili tamo. To je nešto što vam političari koji su vas tamo poslali nisu rekli i nešto što nećete moći da pročitate ili vidite u anti-srpskim medijima.

1944. godine, članovi našeg komiteta su leteli na bombarderskim misijama od Italije preko južne Evrope. 500 nas je bilo oboreno nad teritorijom okupirane Jugoslavije i sačuvano od sigurne smrti zahvaljujući Srbima. To je bilo najveće spasavanje američkih života iza neprijateljskih linija u istoriji, ali je sve vreme držano ispod tepiha zbog pritiska sa strane.

Dok smo bili tamo, našim ranjenicima je ukazivana medicinska pomoć po cenu toga da je oni sami nemaju za sebe. Ako je postojalo jedno parče hleba u kući, ili jedno jaje, išlo je američkim avijatičarima dok su Srbi gladovali.

NATO bombardovanje SRJ 1999. godine. Foto: S. Pikula

Ako je postojao jedan krevet ili jedno ćebe, išlo je nama dok su Srbi spavali na golom podu. Rizikovali su i žrtvovali sve za našu sigurnost i dobrobit. Jedno iskustvo koje mi je zauvek urezano u pamćenje je selo od dve stotine žena i dece koje je spaljeno do temelja od strane Nemaca zato što Srbi nisu hteli da otkriju gde nas kriju. Do dana današnjeg pamtim užasni smrad zapaljenih ljudskih tela. Čovek tako nešto ne zaboravlja.

Ali, najneverovatnija stvar u vezi sa ovim spasavanjem je bilo to što su nas naši nadređeni obaveštajci pre svake bombarderske misije savetovali da u slučaju da budemo oboreni ne ulazimo u kontakt sa Srbima jer su oni saradnici Nemaca koji 'seku uši američkim avijatičarima' pre nego što ih predaju. Tek nakon što smo bili oboreni otkrivali smo sa kakvom je temeljnošću istina o Srbima bila iskrivljivana.

[...]

Jedno od najmoćnijih svedočanstava o žrtvama koje su podnesene za našu dobrobit su životi mnoge današnje američke dece koja postoje samo zato što su Srbi sačuvali 500 njihovih dedova tokom Drugog svetskog rata. Neki od njih možda danas služe sa vama u Bosni.

NATO bombardovanje SRJ 1999. godine. Foto: S. Pikula

Ja sam bio jedan od tri američka avijatičara koji su se prošle godine vratili u bivšu Jugoslaviju da obeleže godišnjicu pobede sa ljudima koji su nas spasili i da posete ponovo pašnjake koji su služili kao piste odakle smo bivali odvoženi. Najpotresniji trenutak našeg sentimentalnog putovanja je bilo klicanje od strane 50.000 Srba koji su se okupili na planini da nam požele dobrodošlicu i koji su neprestano klicali 'USA, USA'.

Kao američki vojnici, imamo ponosnu tradiciju 'dužnosti, časti i države' i moćan osećaj lojalnosti prema onima sa kojima smo ratovali rame uz rame. Nikada ne zaboravljamo dobrotu niti im se za njihovo žrtvovanje zahvaljujemo bombardujući im žene i decu. Srbi su pomogli nama kada smo bili očajni i u nevolji. Sada kada je situacija obrnuta moramo učiniti isto.

Draža Mihailović u američkom stripu tokom Drugog svetskog rata. Foto: Milena Đorđević

Molimo vas da tu istinu imate na umu jer sada vi služite svojoj zemlji i svemu onome za šta se ona zalaže, tako vam Bog pomogao, a mi ćemo se moliti za vaš bezbedan povratak.

[...]"

U otvorenom pismu autori izražavaju sumnju u medijske priče o genocidu, a takođe se i pitaju da li SAD nije na strani Srba zato što ih ima samo devet miliona dok postoji više od milijardu muslimana, da li zato što nemaju naftna polja.

Takođe se pitaju da li su to razlozi zbog kojih je Stejt Department stao protiv njihove peticije da se izrazi zahvalnost Srbima zbog spasavanja više od 500 američkih života, peticije koju je potpisalo osam miliona američkih veterana i peticije koja je odobrena u Senatu.

(Telegraf.rs)