PRVA PROVODADŽIKA SRBIJE: Spojila 20 parova, izrodili 49 dece!

Širok osmeh i iskričav pogled smaragdno-zelenih očiju. To je prvi utisak koji je na nas ostavila Radmila Maksimović iz Kruševca, kod koje smo došli jer smo čuli da je veoma uspešna provodadžika.

Vođeni pričom da je spojila više od 20 parova, iz čijih se brakova i veza izrodilo čak 49 dece, jednostavno smo morali da je potražimo. Upoznajemo se sa njom i u trenutku nas osvaja svojom neposrednošću. Skoro da je opipljiva neka dobra sila koju Radmila oko sebe širi.

- Jeste li dobro doputovali, jeste li gladni, umorni, žedni? - pita nas čim nas je ugledala.

Odgovaramo da nismo i da se veoma radujemo što je vidimo, te da smo čuli da je srećne ruke u spajanju ljudi. Ona se smeje i poziva nas da odemo do Lazarevog grada, najlepšeg dela Kruševca.

- Tamo ćemo lepo da se izrazgovaramo. Znate, ko tamo ne ode i to ne vidi kao da nije ni bio ovde - smeje se ona.

Idemo u crkvu Lazaricu, tamo se, prema predanju, pričestila naša vojska pred Kosovski boj.

- A ja sam u toj crkvi i parohijskom domu kao domaća - kaže nam Rada.

Ne mogavši da izdržimo, odmah je pitamo da li je istina da je zaista spojila do sada više od 20 parova do sada:

– Naravno da jeste - potvrđuje ona.

Primetivši senku sumnje na našem licu, jer nam ova cifra deluje kao naučna fantastika, Rada počinje da nam strasno objašnjava.

- Ima tu raznih priča, a i taktika koje ja primenjujem, zato sam i uspešna. Eto, na primer, imam dvoje prijatelja koji su još u braku, a kada sam ih upoznala, nisu hteli ni da čuju jedno za drugo. Ona mnogo lepa, ali debela, a on dobar čovek, ali nizak i nije baš lep, da se tako izrazim. Upoznala ih ja, ali vidim nešto se nećkaju. I ja onda odem kod nje i kažem joj: "Šta se, bre, nećkaš, vidi kako si debela, ko će, bre, tebe da uzme?". A onda odem kod njega, pa mu kažem: "Vidi, bre, kako si mali, ja mogu da te preskočim, a ti tu nešto izvodiš". I tako sam ih ubijala u pojam jedno mesec dana dok na kraju nisu pristali i venčali se. Sad su u srećnom braku i imaju četvoro dece - otkriva provodadžika jednu od svojih mnogobrojnih taktika.

Ipak, dešvalo se i to da do nekih brakova dođe sasvim "slučajno".

- Imala sam jednog veoma dobrog druga, koga je devojka ostavila dok je bio u vojsci. Jedne prilike on mene pita da li imam neku drugaricu koja je za "onako", jer je, što se ono kaže, zagoreo. I ja mu kažem da imam i upoznam ga s njom. Kad posle odsluženog vojnog roka, eto ti njih dvoje se venčali - objašnjava kroz smeh simpatična teta Rada.

Kad smo došli do Lazarice, uvodi nas u parohijski dom. Tamo smo se smestili u amfiteatar, a ona nam s iskrenom tugom u glasu kaže:

– Boli me to što su se ljudi otuđili, što je svakom milija neka materijalna glupost od ljudske topline, što devojke u gradovima, a momci u selima čamuju i samuju. Ljuti me to što su žene u jurnjavi za karijerama umislile da su same sebi dovoljne i često kažu da neće nikog da trpe.

Međutim, prema njenim rečima, to nije jedini problem. Možda je najveći taj što žene i muškarci traže pogrešne kvalitete kod partnera.

Predlaže i to da ne koristimo reč "trpljenje", već da je zamenimo rečju tolerancija. Naučnica u njoj, Rada je inače doktor farmaceutskih nauka, šef Laboratorijske službe Zdravstvenog centra Kruševac, šef Stručnog štaba Ženskog fudbalskog kluba "Napredak", profesorka na Visokoj hemijsko-tehnološkoj školi u Kruševcu i spoljni saradnik Medicinskih fakulteta u Nišu i Prištini, napravila i definiciju zajedničkog života: "Uspešna veza upravo je proporcionalna količini tolerancije, čak i kad se neizmerno voli".

Tako, kaže ona, mogu da se spreče prevare u braku, do kojih često dolazi.

Ona takođe savetuje i da se u brak ne ulazi zaljubljen i da su racionalniji brakovi daleko stabilniji i održiviji. Prema njenim rečima, silna ljubav je teška osnova za brak, jer često puca na prvom izazovu.

- Ljubav kao najlepši Božji dar nije suđena mnogim ljudima. Samo retki imaju tu privilegiju da obostrano silno vole. Ljubomora, nažalost, dominira nad ljubavlju, pa često napravi pakao.  A tihe ljubavi sporije sagorevaju - objašnjava ona živopisno.

Navodi i da je za brak bitan i dobar transfer muškarca od majke ka ženi.

Nismo izdržali, pa smo je pitali i to koliko su religija i brak povezani. Ipak, sedimo u parohiji Lazarice. Ona nam objašnjava da je vera od suštinske važnosti za bračnu zajednicu.

Pričajući o braku i veri, zamolili smo je i da nam prokomentariše to što devojke sve mlađe ulaze u seksualne odnose.

Na kraju, teta Rada je bila toliko ljubazna da nam otpeva pesmu o ljubavi, koju je posvetila svojoj snaji i starijem sinu. Pisala ju je na dan njihovog venčanja. Želja joj je da je čuje Miroslav Ilić, njemu bi tu pesmu od srca poklonila.

(Biljana Tasić, foto: Milena Đorđević)